Deveta nedelja FINANSIJSKO TRŽIŠTE - TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI (HoV) način podele finansijskog tržišta preuzeto od: Ristić,Ž. (1990) Tržište novca (Beograd, sopst. izd.); Ristić, Ž (1990) Tržište kapitala (Beograd, sopst. izd.)

FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (1) tržišni mehanizam preko koga se uspostavlja veza između ponude i tražnje (P/T) finansijskih sredstava (kreditno tržište) i finansijskih instrumenata (tržište hartija od vrednosti); podela tržišta prema ročnosti tržišnog materijala koji se nudi i traži: tržište kapitala i novčano tržište;

FINANSIJSKO TRŽIŠTE – definicija i segmentacija (2) novčano tržište - mobilizacija kratkoročnih finansijskih sredstava, hartija od vrednosti i deviza i snabdevanje procesa proizvodnje i prometa likvidnim sredstvima; tržište kapitala – mobilizacija dugoročnih finansijskih sredstava i dugoročnih dužničkih i vlasničkih HoV i usmeravanje u najprofitabilnije projekte;

1. NOVČANO TRŽIŠTE likvidna sredstva obezbeđuju se iz primarne emisije i međukreditiranjem banaka i privrede; rast likvidnih sredstava formira agregatnu tražnju; rast likvidnih sredstava mora se uskladiti sa rastom proizvodnje i ostalim kategorijama realnog sektora što je pod kontrolom centralne banke; centralna banka (CB) organizator najvažnijeg segmenta novčanog tržišta – međubankarskog tržišta novca (skraćeno tržište novca);

Segmenti novčanog tržišta Kreditno tržište – P/T kratkoročih sredstava u formi kratkoročnih kredita; Tržište kratkoročnih HoV; Eskontno i lombardno tržište na kome se povlače kratkoročna sredstva CB; Tržište novca – kupovina i prodaja žiralnog novca i HoV tržišta novca;

Tržište novca (1) učesnici CB i poslovno bankarstvo; CB nema prava da učestvuje na ostalim segmentima finansijskog tržišta; CB instrumentima i mehanizmima kreditno monetarne politike deluje u pravcu realizacije postavljenih ciljeva makroekomske politike; Na ovom tržišu odvijaju se operacije CB na otvorenom tržištu i formira referentna kamatna stopa;

Tržište novca (2) na ovom tržištu odvija se politika otvorenog tržišta i formira referentna kamatna stopa; - CB održava optimalnu likvidnost finansijskog sistema zemlje; - poslovno bankarstvo uspešno prevazilazi likvidnosne oscilacije;

Tržište novca (2) Ponudu na tržištu novca formiraju viškovi žiralnog novca poslovnog bankarstva i HoV tržišta novca; instrument depozitnih ili kreditnih olašica CB za viškove ili plasman viškova žiralnog novca; HoV koje formiraju ponudu na tržištu novca - samo one HoV koje su izdate od strane CB i države i koje to nisu, pod uslovom da je CB dala posebnu saglasnost da se one mogu smatrati HoV tržišta novca: mogu biti blagajnički zapisi,repo aranžmani, državni zapisi i obveznice;

Nacionalno i internacionalno tržište novca (1) U zemljama sa konvertibilnom valutom deo tržišta novca je i devizno tržište; ne pravi se razlika između nacionalnog tržišta novca i internacionalnog tržišta novca; U zemljama sa nekonvertibilnom valutom, kao što R Srbija, na nacionalnom tržištu novca transakcije se vrše u nacionalnoj valuti, a na internacionalnom tržištu u stranim sredstvima plaćanja i pravi se podela između institucionalizovanog internacionalnog tržišta; neinstitucionalizovanog internacionalnog tržište;

Tržište novca – devizno tržište (2) Kada je intitucionalizovano, posluje pod nazivom devizna berza – devizno tržište; Neinstitucionalizovano inostrano tržište novca pretpostavlja postojanje međunarodnog platnog prometa; učesnici samo one poslovne banke koje su dobile ovlašćenje CB da devizna sredstva kojima raspolažu drže na računima u inostranstvu;

Devizno tržište – devizna berza (1) formira P/T stranih sredstava plaćanja u okviru nacionalne privrede i formira devizni kurs nacionalne valute; kupuju se i prodaju devize i efektivni strani novac za namene koje su propisane Zakonom; Deviza – potraživanje na strani novac; Valuta – efektivni novac; Devizni kurs – cena stranog novca izražena u domaćoj valuti i obratno;

Devizno tržište – devizna berza (2) Učesnici CB i poslovne banke; centralna banka kupuje i prodaje devize i na taj način utiče na formiranje kursa nacionalne valute; Intervencijama CB održava se spoljna likvidnost nacionalne privrede na potrebnom nivou; efekti intervencije CB protežu se i na količinu novca (nacionalnog) u opticaju- utiču i na tržište novca i visinu kamatnih stopa na ostalim segmentima finansijskog tržišta;

Trgovina na deviznom tržištu R Srbije Spot trgovina- kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je do dva radna dana; Terminska trgovina - kupovina i prodaja deviza čiji rok izvršenja je na neki dan u budućnosti, a koji počinje da teče prvog dana nakon isteka spot roka; Svop transakcija je istovremeno ugovaranje spot kupovine/prodaje deviza za dinare (spot transakcija) i terminske prodaje/kupovine tih deviza za dinare (terminska transakcija) između NBS i banke;

Srednji kurs dinara (1) formira se slobodno na osnovu P/T deviza, a u režimu rukovođeno plivajućeg kursa koga sprovodi NBS; zvanični srednji kurs dinara utvrđuje NBS na početku svakog radnog dana; na osnovu spot i na kraći rok od spot trgovine evrima; zvanični srednji kurs dinara prema drugim valutama utvrđuje se na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, primenom principa pravilno ukrštenih kurseva i u skladu sa međuvalutarnim odnosima na inostranim tržištima ;

Menjački poslovi u R Srbiji poslovi otkupa, odnosno prodaje efektivnog stranog novca i čekova deviza i efektive koji se kupuju i prodaju na deviznom tržištu; Menjačke poslove mogu da obavljaju banke i pravna lica i preduzetnici koji dobiju ovlašćenja Deviznog inspektorata;

Kursna lista za efektivni strani novac kursnu listu za efektivni strani novac formira NBS istovremeno sa formiranjem kursne liste za zvanični srednji kurs dinara; Kupovni i prodajni kursevi NBS za devize, odnosno za efektivni strani novac formiraju se oduzimanjem odnosno dodavanjem marži za devize, odnosno efektivni strani novac, u odnosu na zvanični srednji kurs dinara; Oduku o visini marže donosi guverner;

TRŽIŠTE KAPITALA - segmenti Kreditno tržište – daje se, uzima i koristi kapital u formi dugoročnih kredita; Hipotekarno tržište – koristi se kapital u formi hipotekarnih kredita – stambenih kredita za koje je obavezna zaloga u obliku hipoteke; Tržište dugoročnih dužničkih HoV i vlasničkih HoV; Prema Zakonu o tržištu kapitala u R Srbiji – tržište kapitala= tržište HoV;

Primarno i sekundarno tržište HoV Primarno ili emisiono tržište HoV – tržište na kome emitenti HoV prodaju HoV – na kome se prvi put prodaje HoV; Sekundarno tržište HoV – tržište na kome se HoV trguje drugi i svaki naredni put; produžava vek emitovanim HoV na taj način što se na njemu vrši preprodaja finansijskih instrumenata, a investitorima koji žele omogućava da vrednosni papir u svakom momentu zamene u novac – da ga utrže pre roka dospeća;

Formiranje ponude i tražnje HoV Ponudu HoV formiraju: na primarnom tržištu izdavaoci/emitenti HoV koji mogu biti privredna društva ili država; - na sekundarnom tržištu HoV ponudu formiraju investitori - vlasnici kupljenih HoV; Tražnju HoV formira javnost/investitori koji mogu biti sva pravna i fizička lica koja su voljna da tekuću potrošnju odlože i investiraju u HoV;

Cilj investiranja u HoV 1. štednja - motiv sticanje prinosa na HoV koji može biti u obliku dividende ili kamate; 2. špekulacija (finansijsko klađenje) - motiv isključivo kapitalni dobitak koji predstavlja razliku između tržišne i nominalne cene HoV : Bikovi - špekulacija na rast cena; Medvedi – špekulacija na pad cena; - špekulant vs. hedžer: razlika što istim operacijama prvi preuzima rizik promene cena, a drugi želi da se od ovog rizika zaštiti;

Investiranje na tržištu HoV Investor samostalno bira HoV i daje nalog ovaštenom licu za trgovinu HoV da je kupi; Investitor ulaže sredstva kod institucionalnih investititora, razne vrste investicionih fondova, - koji prikupljaju pojedinačne uloge investitora a odgovorno lice fonda za trgovinu HoV – portfolio menadžer - investira u HoV koja je po njegovoj proceni najunosnija;

Finansijski posrednici na tržištu HoV Posrednici na tržištu kapitala mogu biti finansijske institucije koje imaju status investicionih društava: brokersko-dilerska društva; ovlašćene banke za isporučivanje investicionih usluga; investicioni i penzioni fondovi;

Investicioni fondovi Otvoreni fond; Zatvoreni fond; Privatni fond; Otvoreni investicioni fond prema investicionom cilju mogu biti: fond rasta vrednosti imovine; fond prihoda; balansirani fond; fond očuvanja vrednosti imovine;

Otvoreni investicioni fond nema svojstvo pravnog lica; imovina fonda odvojena od imovine društva za upravljanje fondom; funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda; Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo člana fonda u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda;

Zatvoreni investicioni fond pravno lice organizovano kao javno društvo; prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude; osnovni kapital ne može biti manji od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate;

Privatni investicioni fond pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću; Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate; Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja;

Dobrovoljni penzioni fond nema svojstvo pravnog lica; institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja; novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate;

Razlika između penzionih i investicionih fondova ograničenja za investiranje daleko veća za penzione od bilo koje druge vrste investicionih fondova; investitori u penzione fondova svoje uloge mogu podići tek nakon što napune određeni broj godina života;

Banka kao investiciono društvo poslovanje sa HoV netradicionalan bankarski posao; Poslovanje sa HoV: - u svoje ime i za svoj račun; kao agent - čist posrednik; kao pokrovitelj emisije - u svoje ime a za tuđ račun na način da preuzima emisiju HoV tuđeg izdanja u cilju prve prodaje HoV investitorima uz obavezan otkup emitovanih HoV;

Fond za zaštitu investitora obavlja delatnost u svrhu zaštite investitora u HoV čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi riziku u slučaju stečaja investicionog društva, banke ili društva za upravljanje koji obavljaju investicione usluge; Organizovala ga Agencija za osiguranje depozita; Potraživanja klijenata osigurana su do vrednosti od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu člana Fonda;