1. Karakteristike investicionog portfolia banke

Презентација на тему: "1. Karakteristike investicionog portfolia banke"— Транскрипт презентације:

1 1. Karakteristike investicionog portfolia banke
Investicioni portfolio i upravljanje rizikom investicionog portfolia banke 1. Karakteristike investicionog portfolia banke Analiza portfolia banke ukazuje da se najveći deo sredstava plasira u obliku kredita a potom u utržive hartije od vrednosti; U razvijenim zemljama obim kredita ne prelazi granicu od 60% ukupnih depozita banke dok se oko 40% depozita usmerava u druge oblike plasmana pre svega u HOV; Investicioni portfolio banaka se sastoji iz kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih HOV; Opredeljenje banaka je da pretežno investiraju u državne dugovne HOV koje nose mali prinos ali i mali rizik; Banke investiraju i u dužničke (obveznice) i vlasničke (akcije) HOV;

2 Zbog velikog značaja kreditnog tržišta, investiciono tržište je manje razvijeno pošto krediti banci donose veću stopu prinosa nego utržive HOV; Ipak, pošto je tražnja za kreditima ciklična, banka deo svog finansijskog potencijala usmerava u HOV; Faktori formiranja investicionog portfolia: Stvaranje sistemskih uslova – odnose se na precizno definisanje vlasništva, postojanje velikog broja HOV i razvijeno tržište i njegove institucije; Postojanje ljudskih resursa – specijalno obučeni stručnjaci za trgovanje HOV;

3 Konkurencija među bankama – može uticati na povećanje pasivnih kamata, velikim brojem kreditora smanjiti kreditne plasmane i po tom osnovu uticati na traženje drugih izvora prihoda; Podsticanjem razvoja investicionog portfolia stvara se mogućnost većeg emitovanja HOV, većeg prikupljanja slobodnih novčanih sredstava i njihovog ulaganja u razvoj novih kompanija, izgradnju puteva, železnica i sl; Može se zaključiti da ulaganja u HOV imaju veliku mobilizatorsku ulogu (prikupljanje sredstava od malih štediša) i angažovanje prikupljenih sredstava radi ostvarivanja profita;

4 Politika plasmana u HOV treba da vodi računa o jedinstvu faktora likvidnosti, sigurnosti i ostvarivanja prinosa; Menadžment banke treba da utvrdi posebne standarde za selekciju HOV koji će biti sastavni deo portfolia banke a to su: Kvalitet Dospeće, Diversifikacija, Utrživost, Prinos HOV Razvoj investicionog portfolia zavisi i od spremnosti menadžmenta banke da promeni stare navike te da pored kreditnih aktivnosti podstiče i investiciona ulaganja u HOV;

5 2. Strategija upravljanja investicionim portfoliom banke
Strategija upravljanja performansama investicionog portfolia podrazumeva da menadžment banke: Definiše performanse sopstvenog investicionog portfolia; Definiše limite i ograničenja u delu ulaganja; Definiše sopstvenu investicionu strategiju; Poštuje princip fleksibilnosti; Edukuje zaposlene u pravcu većeg korišćenja investicionog portfolia i dr; Da li će se neke HOV držati duže ili kraće u portfoliu zavisiće isključivo od: Projektovanog obima prodaje HOV; Troškova držanja HOV; Očekivanih promena kamatnih stopa kao i očekivanog prinosa HOV;

6 Strategija upravljanja investicionim portfoliom može biti aktivna i pasivna;
Pasivna politika podrazumeva kupovinu i držanje portfolio strukture sve do roka dospeća svih HOV. Banka ne očekuje dobit iz tekućih transakcija na finansijskom tržištu već prinos nad preuzetim stepenom rizika HOV; Aktivna politika kompleksnog portfolia odnosi se na kupovinu i prodaju HOV radi povećanja profita; Aktivni portfolio menadžer kupuje akcije kada je odnos između cene i prinosa akcije niži od prosečnog tržišnog nivoa akcije; Obrnuto, kada je pomenuti odnos viši od prosečne tržišne cene akcije, menadžer vrši prodaju akcije; Kod aktivne strategije dominantni su transakcioni i administrativni troškovi zbog većeg broja transakcija;

7 Aktivna strategija se pojavljuje u dva oblika a) strategija bikova (bulls) i b) strategija medveda (bears); Svaki rast cena HOV podseća na napad bika (odozdo na gore) a svaki pad cena podseća na napad medveda (odozgo na dole). Strategija bikova se primenjuje u situacijama kada se očekuje rast cena akcija i kada banke kupuju akcije očekujući da će njihova vrednost u budućnosti porasti pa će prodajom akcija ostvariti profit; Njihovo geslo je „kupi sada, prodaj kasnije“; Strategija medveda se primenjuje kada se očekuje pad cena akcija, pa banke trenutno prodaju akcije da bi se u budućem periodu kupio veći broj akcija kada njihova cena bude niža; Njihovo geslo je „prodaj sada, kupi kasnije“.

8 3. Principi upravljanja investicionim portfoliom banke
Krediti su najrizičniji oblik plasmana banke s obzirom da obezbeđuju banci najveće prihode; Ključno pitanje je kako obezbediti bilansnu ravnotežu između plasmana, rizika i prihoda banke? Plasmani u HOV stvaraju mogućnost banci da postigne optimalan obim i strukturu ukupnih plasmana uz kreiranje dodatnih prihoda; Male banke koriste pasivnu strategiju investicionog menadžmenta dok se velike banke služe aktivnom strategijom; Kod komponovanja strukture portfolia HOV posebnu pažnju treba obratiti na:

9 Kvalitet HOV, Gransku strukturu tj. diversifikaciju, Ročnu strukturu HOV, Geografsku strukturu HOV, Razuđenosti oblika i tipova HOV. Opšti cilj menadžmenta koji upravlja portfoliom HOV jeste da doprinese likvidnosti i profitabilnosti, povećanju kapitala banke i maksimiranju prinosa;

10 4. Merenje rizika ulaganja u HOV
Postoje četiri bazična tipa rizika: Poslovni rizik – prisutan potencijalni pad zarada, dividendi ili usporavanje rasta poslovanja; Tržišni rizik – suočavanje sa opštim, eksternim rizikom; Kamatni rizik – ima najveći uticaj na kamatno osetljive akcije, rizik nastaje povećanjem kamatne stope i opadanjem profita; Devizni rizik – povezan sa stranom valutom i stopom inflacije.

11 Aktivnost kupoprodaje HOV na finansijskoj berzi prati se pomoću nekoliko glavnih indeksa:
Dow Jones indeksi; The Standard &Poor’s 500 indeks The New York Stock Exchange Composite index

12 5. Rangiranje boniteta izdavaoca HOV
Informativno glasilo berze u Njujorku – The Wall Street Journal – svakodnevno objavljuje podatke o kompanijama, posebno one o ostvarenom profitu ili o najavljenim dividendama; Izvod o zaradama se objavljuje četiri puta godišnje i to je najvažniji pojedinačni faktor koji utiče na cenu akcija; Zarade ili profiti su zbirno obeležje ili lična karta po kojoj se prosuđuje da je kompanija uspešna ili neuspešna; Uzimaju se u obzir i komparacija tekućeg prihoda i perioda od pre godinu dana, ukupan prihod, prodaja, profit, zarada po akciji i dr; Da bi se kupac obveznica zaštitio od rizika, potrebno je da sazna poslovni rejting emitenta HOV jer to daje određeni stepen sigurnosti da će obveznice biti isplaćene na vreme;

13 Postoje dva rejting sistema obveznica: Moody’s i Standard&Poor’s
Postoje dva rejting sistema obveznica: Moody’s i Standard&Poor’s. Ovi rejting sistemi polaze od toga da se svi emitenti svrstavaju u tri odnosno četiri složena rejtinga. Pri sagledavanju rizika izostanka plaćanja obveznica treba poći od rejtinga obveznice; Prinos obveznice je u uskoj inverznoj vezi sa njenim kvalitetom, odnosno rejtingom; Što je viši kvalitet obveznice, to je manji očekivani prinos i obrnuto;

14 Veza rejtinga obveznice i prinosa
Opis kategorije obveznica Zarada po dospeću Standard&Poor’s Moody’s Visok kvalitet Najniža AAA, AA, A Aaa, Aa, A Srednji kvalitet Srednje niska BBB, BB, B Baa, Ba, B Špekulativni kvalitet Srednje visoka CCC, CC, C Caa, Ca, C Propust neispunjenja Najviša DDD, DD, D - Bankrot E

15 Kreditni rejting Republike Srbije za dugoročno zaduživanje
Standard and Poor’s Fitch Ratings Moody’s Investors Service Rejting BB- / pozitivni izgledi BB- / stabilni izgledi Ba3 / stabilni izgledi Datum Aktivnost potvrđen rejting povećan rejting

16 Kreditni rejting zemalja u okruženju za dugoročno zaduživanje
Земља Агенција за рејтинг – Кредитни рејтинг за дугорочно задуживање Standard and Poor’s Fitch Ratings Moody’s Investors Service Србија ББ- ББ Ба3 Босна и Херцеговина Б  - Б3 Црна Гора Б+ Македонија ББ+ Бугарска БББ- Баа2 Румунија Баа3 Мађарска Ба1 Хрватска Ба2

17 Obveznice imaju povoljne atribute plasmana
Moodys S&P Značenje Aaa AAA Obveznice su najboljeg kvaliteta, imaju najmanji stepen rizičnosti, izdavaoci su stabilni i pouzdani Aa AA Obveznice su visokog kvaliteta po svim standardima. Neznatno je viši stepen rizičnosti dugoročnih plasmana. A Obveznice imaju povoljne atribute plasmana Baa BBB Obveznice su srednjeg nivoa kvaliteta, sigurnost je trenutno adekvatna Ba BB Obveznice su sa špekulativnim elementima, umerena sigurnost plaćanja. Obveznice nisu dobro zaštićene. B Nisu poželjne za kupovinu, imaju kratkoročnu sigurnost za naplatu. Caa CCC Obveznice su slabog stanja, postoji opasnost od nemogućnosti plaćanja Ca CC Obveznice su visoko špekulativnog kvaliteta C Najniže klasirane obveznice, slabi izgledi izvršenja obveznica - D Nemogućnost izvršenja obaveza