Za II test

UN Konferencija o životnoj sredini i razvoju (UNCED) Rio de Žaneiro, 03. – 14.06.1992

Rio konferencija Konferenciji su prisustvovali predstavnici 172 države od 178 članica UN. Učesnicima Rio konferencije je ponuđeno na usvajanje uglavnom usaglašeni dokumenti: 1. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju 2. Konvencija o klimatskim promenama 3. Konvencija o biodiverzitetu 4. Principi upravljanja, zaštiti i održivom razvoju šuma 5. Agenda 21

Prioritetna pitanja Rio konferencije – Klimatske promene – Ozonski omotač – Prekogranično zagađivanje vazduha – Nestajanje šuma – Gubitak plodnog zemljišta i širenje pustinja – Zaštita okena, mora i obalnih zona – Upravljanje otpadom

Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju Prihvaćena na glavnom komitetu 10.06.1992. Nisu je prihvatili Egipat, Kanada, Indija, Alžir i Palestina. Rezerve su izrazili: SAD i Turska

Deklaracija ima 27 principa Ljudska bića imaju centralno mesto u brizi za održivi razvoj. Ona imaju pravo na zdrav I produktivan život u harmoniji sa prirodom. Pravo na razvoj mora se ostvariti kako bi se ravnopravno zadovoljile potrebe razvoja I životne sredine sadašnjih i budućih generacija.

Rio deklaracija o životnoj sredini I razvoju U skladu sa Poveljom UN i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da eksploatišu sopstvene resurse shodno svojoj politici zaštite životne sredine i razvoja, kao i odgovornost da obezbede aktivnosti u okviru njihovih nadležnosti ili kontrole ne prouzrokujući štetu životnoj sredini drugih država ili oblasti koje se nalaze izvan granica njihove nacionalne nadležnosti

Sve države i svi ljudi sarađuju na važnom zadatku iskorenjivanja siromaštva kao neophodne predpostavke održivog razvoja, u cilju smanjivanja razlika u životnom standardu i uspešnijeg zadovoljavanja potreba većine ljudi sveta. U cilju ostvarivanja održivog razvoja i višeg kvaliteta života za sve ljude, države treba da ublaže i ukinu neodržive načine proizvodnje I potrošnje i da podstiču odgovarajuću demografsku politiku

Poseban položaj i potrebe zemalja u razvoju, naročito najmanje razvijenih, kao i onih čija je sredina najugroženija, imaće poseban prioritet. Mađunarodne sankcije u oblasti, životne sredine i razvoja takođe bi trebalo da povedu računa o interesima i potrebama svih zemalja.

Konvencija o promeni klime Ciljevi konvencije: Smanjiti brzinu zagrevanja atmosfere Obezbediti uslove adaptacije ekosistema na klimatske promene Sprečiti nepovoljni uticaji na proizvodnju hrane Sprečiti dalje povećanje koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte Obaveze koje su preuzete potpisivanjem ove konvencije razlikovale se se za razvijene zemlje, zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji.

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti Potpisale su je 153 zemlje, a cilj konvencije je bio: – Očuvanje biološke raznovrsnosti – Suverenitet i odgovornost za održivo korišćenje – Ravnomerna distribucija koristi od biotehnologija

Agenda 21 Agenda 21 polazi od stava da je čovečanstvo dostiglo kritični momenat u svom razvoju. Opcije: – Dosadašnji razvoj: povećanje razlika među zemljama, rast siromaštva, gladi, bolesti i ugrožavanje ekosistema – Nova razvojna politika: bolji standard za sve, sadašnji razvoj treba da omogući bezbedniju i bolju budućnost novim generacijama

Agenda 21 I deo Socijalna i ekonomska pitanja Međunarodna saradnja na ubrzanju održivog razvoja Borba protiv siromaštva Demografska dinamika i njena održivost Zaštita i unapređenje uslova za ljudsko zdravlje Unapređenje održivog razvoja ljudskih naselja Uključivanje životne sredine i razvoja u donošenje odluka

II deo Zaštita i upravljanje rasursima za razvoj Zaštita atmosfere Integralni pristup planiranju i upravljanju zemljinim resursima Borba protiv gubljenja šuma Upravljanje osetljivim ekosistemima Unapređenje održivog poljoprivrednog i seoskog razvoja Očuvanje biloške raznovrstnosti Zaštita okeana, mora i obalnih područja. Zaštita kvaliteta i izvora snabdevanja vodom za piće Ekološki zdravo upravljanje sa toksičnim hemikalijama Ekološki zdravo upravljanje sa opasnim otpadom Ekološki zdravo upravljanje sa čvrstim i kanalizacionim otpadom Bezbedno i ekološki zdravo upravljanje radioaktivnim otpadom.

III deo - Jačanje uloge značajnih društvenih grupa Globalna akcija žena za održivi i pravični razvoj Deca i omladina u održivom razvoju Uočavanje i jačanje uloge autohtonog stanovništva i njihovih zajednica. Inicijative lokalnih vlasti u podršci Agende 21 Jačanje uloge radnika i njihovih sindikata Jačanje uloge biznisa i industrije Naučna i tehnološka zajednica Jačanje uloge poljoprivrednih proizvođača

IV deo - Sredstva za ostvarivanje Agende 21 Finansijska sredstva i mehanizmi Transfer ekološki zdrave tehnologije Nauka i održivi razvoj Unapređenje obrazovanja, obuke i društvene svesti Međunarodni institucionalni aranžmani Međunarodni zakonski instrumenti i mehanizmi Informacije za donošenje odluka

Metode ocene održivog razvoja

Bruto domaći proizvod (BDP ) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.

Bruto nacinalni proizvod (BNP) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacinalne ekonomije, u određenom periodu po tržišnim cenama.

Indeks ljudskog razvoja HDI HDI parametar ukazuje na ostvarena dostignuća (napretke ili nenapretke) u nekoj zemlji u tri osnovne dimenzije ljudskog razvoja: Dug i zdrav život, meren na osnovu očekivane dužine života Znanje, mereno nivoom obrazovanosti odraslih Prosečan životni standard, iskazan kroz BDP (Bruto domaći proizvod) po stanovniku Ograničenje: HDI nije obuhvatio uticaj proizvodnje na životnu sredinu

ISEW - Indeks ekonomskog blagostanja Uključuje: Neujednačenost prihoda Vrednost domaćeg rada Razliku između dobiti i ličnih troškova Odbitke za troškove preventivne zaštite Troškovi ekoloških šteta Smanjenje prorodnih resursa

Održivi razvoj Stalno relativno povećanje nacionalnog proizvoda (BDP) Odnos BDP/količina generesinaog otpada mora da brže raste nego BDP po jedinici stanovnika Intezitet korišćenja sirovina mora se prilagoditi ekološko-ekonomskom minimumu Povećanje produktivnosti i ukupne zaposlenosti