- ИНТЕРНЕТ - сигурност на интернету и навике интернета ЈУ Основна школа „Свети Сава“ Модрича - ИНТЕРНЕТ - сигурност на интернету и навике интернета Стана Милошевић

Зашто сигурност на интернету Зашто сигурност на интернету? Интернет навике ученика у Републици Српској

Тинејџери (и не само тинејџери) су присутни на интернету хтјели ми то или не, било то законито или не. Отварањем профила на некој од бројних друштвених мрежа, тинејџери задовољавају своју потребу да буду виђени онаквима каквима се желе приказати. Да ли дјеци треба забранити кориштење интернета?

ОПАСНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУ

ONLINE КОМУНИКАЦИЈА online предатори - вребају на друштвеним мрежама, форумима и чет собама.

Одлично познају психологију дјетета, користе све њихове слабости, интересовања и жеље како би дошли до плијена. Дјеца из незнања олако прихватају комуникацију са непознатим особама вјерујући свему што им они кажу.

Осјећају се сигурно обзиром да саговорника не виде, те му често откривају податке које не би смјели. Циљ предатора јесте навођење дјеце на блуд, али веома често путем сугестије, самоповређивање или повређивање других.

ONLINE КОМУНИКАЦИЈА малтретирање, застрашивање и злостављање дјетета (cyber bulliyng), нападачи су најчешће вршњаци или чак читава група њих.

Овакав вид насиља може се спровести путем ФБ, мобилних телефона или електронском поштом. Најчешће се спроводи путем друштвених мрежа, првенствено Фејсбука. Тинејџерима ФБ служи за контролу сопственог имиџa, али и имиџа вршњaкa у јавностити. Вршњaкe кojи им се нe свиђajу прикaзују у нeгaтивном свјетлу.

Не гледају жртву у лице што им омогућuјe да буду безобзирнији нeгo иначe. Жртву нe видe, пa нe знају шта она проживљавa. Интернет нападачима по потреби пружа осјећај анонимности. По правилу овакав вид злостављања одвија се пред очима већег броја посматрача, а самим тим брже ескалира. .

ПРЕТРАЖИВАЊЕ САДРЖАЈА порнографски садржаји, насилни садржаји и садржаји подстицања мржње, садржаји који дезинформишу, online коцкање и клaђeњe.

Дјеца свих узраста уколико без надзора користе интернет једноставно могу приступити свим недозвољеним садржајима. Неријетко се младим људима нуди лака и брза зарада у мјесту у којем живе. Иза понуде обично стоје криминалне групе, које на овај начин жртву увлаче у трговину оружијем или наркотицима.

Посебно су опасне интернет странице које нуде разне облике психолошких савјетовања. Позадина је обично прикупљање психолошких профила младих људи на основу којих се процјењује да ли су или нису погодни за одређени вид злоупотребе. Често се ове странице користе како би се скупили подаци о имовинском стању породице, евентуално о бројевима крединтних картица, а касније се једноставно реализује крађа.

На интернету су данас присутни сајтови који су посвећени нацизму, анорексији, сектама, наоружању, а сви су доступни сваком кориснику без обзира на узраст. Линкови ка овим страницама неријетко се налазе на популарним страницама за младе нпр страницама са видео игрицама.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ Друштвене мреже, а прије свега популарни “Фејс”, представљају нови модел понашања и друштвеног утицаја, а утицај на младе је највећи. Једно истраживање, показало је да међу највеће пороке данашњице спада Фејсбук.

Друштвене мреже нису хир, већ потреба и темељно мијењају начину на који комуницирамо. Када би Фејсбук био држава, била би то 4. највећа држава на свијету.

Потенцијалне опасности на Фејсбуку могу се разврстати у неколико категорија: “Oтворени профил” - профил који сви могу видјети и читати без обзира на то јесу ли кориснику online пријатељи или не. Настаје као последица незнања.

Јавно изношење личних информација –корисници несвјесни опасности своје личне информације износе јавно и чине их доступним свима. Тако наизглед наивна дјечија објава: „Јупиии, сутра идемо на море!“ може резултирати опљачканом кућом. “Виртуелни пријатељи” - додају непознате и непровјерене људе као пријатеље и тиме им омогућавају несметан улазак у свој свијет. При избору пријетеља треба се водити простим принципом – да ли ту особу желимо пустити у своју кућу?

Крађа идентитета - Уколико нисмо довољно опрезни лако ћемо постати жртве крађе идентнтета. Циљ крадљивца је врло често урушавање угледа оних које лажно представљају: користећи недовољно заштићене личне податке, потребно је обратити пажњу на лозинке које се користе на различитим страницама, ...

Фотографије – корисници Фејсбука, како дјеца тако и одрасли, објављују велики број фотографија. На неким фотографијама корисници су у непримјереним позама и непримјерено обучени, што се може лако злоупотријебити. Треба запамтити да на интернету не постоји опција undo тј. да важи правило “такнуто макнуто”.

Запошљавање – Директор Googl-а, једне од највећих интернет компанија на свијету, упутио је младим генерацијама прилично озбиљно упозорење - у будућности ћете можда морати да промиjените своје име да бисте сакрили непријатне детаље из лудих тинејџерских дана. Велики број послодаваца провјерава профиле на друштвеним мрежама кандидата приликом запошљавања.

Потребно је водити рачуна да оно што је једном објављено остаје на друштвеној мрежи заувијек!!! Сваком несмотреном објавом дијете може већ у дјетињству изгубити прилику за запослење у каснијем животу.

ПРЕТJЕРАНА УПОТРЕБА ИНТЕРНЕТА Коришћење интернета и мобилних телефона, за многе тинејџере, представља продужетак свакодневног друштвеног живота. Број сати који млади могу да проведу на мрежи битно варира од случаја до случаја. Знаци упозорења ???

Који су знаци упозорења да је дошло до прекомјерне употребе интернета? сталне главобоље или напетост у очима и притужбе на лош сан, активности на мрежи негативно утичу на здравље и опште стање, школске обавезе и односе да другима,

стално продужавање времена које се проводи на мрежи, непрекидно помињање неких интернет програма, кап нпр. сајтова са игрицама, повлачење из “стварног свијета” пријатеља и активности,

придавање више важности активностима и контактима на мрежи, све лошији успјех у школи, притужбе одраслих особа које брину о дјетету да га све теже удаљавају од интернета, чињеница да млади дуго остају будни, или да се искрадају из кревета да би приступили интернету.

Анонимна анкета: - учесници – ученици (њих 623 узраста од 12 до 14 године). Анкета је послужила за утврђивање инетернет навика ученика у Републици Српској.

Колико времена дневно на интернету проводе ученици старијих разред у РС-у? Према одговорима које смо добили у анкети чак 66,50% испитаника дневно интернет користи више од једног сата.

На интернету најчешће Више од половине ученика који користе интернет (51,10%) најчешће користе друштвене мреже.

Да ли родитељи знају шта дјеца раде на интернету? 65,90% ученика изјавило је да родитељи знају шта они на интернету раде.

Да ли си на интернету доживио/ла непријатнoст? Чак 79% ученика на интернету се осјећа сигурно, а само њих 21% доживили су неку непријетност.

Од кога можете тражити помоћ у случају непријатности на интернету? Ученици не знају од кога могу да траже помоћ уколико се на интернету нађу у непријетној ситуацији. Само 38.90% испитаника схвата да се о овом проблему мора разговарати, односно да се од неког мора тражити помоћ.

ЗАШТО СИГУРНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ!? ЗАШТО СИГУРНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ!?

“Devojka iz gradića Lutervort odlučila je da sebi oduzme život zbog uvredljivih komentara nakon što je na sajtu Ask.fm postavila fotografiju i tražila savet u vezi s ekcemom.

“BRČKO - Tri djevojke iz Poljoprivredne škole iz Brčkog napale su učenicu Ekonomske škole i nanijeli joj tjelesne povrede zbog toga što je jednom od najboljih drugova lajkоvala komentar na slici, objavljenoj na Facebooku.

Ubica i žrtva upoznali su se preko Fejsbuka...” 2.10.2014. STRAŠNI DETALJI O SMRTI NESTALE IVANE “Radi se o zastrašujućem zločinu, o ubistvu 14-godišnje djevojčice``, rekao je Stefanović i naveo da je počinilac višestruki povratnik. Djevojčica je nestala ... Ubica i žrtva upoznali su se preko Fejsbuka...”

“Devojčica iz Beograda htela da se ubije zbog pretnji na Fejsbuku“ Nije htela da ide u školu, da jede, ni da spava. Plakala je po ceo dan. Posle pet dana objasnila mi je da joj školski drugovi ostavljaju poruke na Fejsbuku: “Debela, ne zaslužuješ da živiš”, “Vepre, polomićemo te”, “Bolje ne dolazi u školu, krmačo” - kaže Beograđanka B. T, majka devetogodišnje devojčice, žrtve nasilja preko Interneta.”

“Касно смо схватили да дете има проблем. Хистерија, бојкотовање глађу, депресије, чупање косе... кроз све то смо прошли. Мислила сам “супер што је код куће, на безбедном је”, а уместо да се забринем, била сам срећна. Опасност вреба из собе, шаљите децу да се друже у парковима, не толеришите изостанке из школе и дружите се са њима” каже С. Р., мајка петнаестогодишњакиње.

Хвала на пажњи!