ОПШТА МЕТОДИКА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ДЕЧИЈЕМ ВРТИЋУ

ФУНКЦИЈА ОПШТЕ МЕТОДИКЕ Методика васпитно-образовног рада (предшколска дидактика, практична теорија васпитања) је део предшколске педагогије и за разлику од ње представља дисциплину која се бави тумачењем теоријских импликација важних и неопходних за непосредну праксу стручњака који се баве овом облашћу. Методика васпитно-образовног рада даје систем општих препорука, захтева, упутстава, описа поступака и других ослонаца и орјентира за адекватно програмирање, планирање, обављање, праћење и вредновање васпитно-образовног рада. Из опште методике се гранају посебне методике појединх области васпитно-образовног рада (методике физичког васпитања, развоја говора, развоја математичких појмова, ликовног васпитања...). Основна функција Опште методике је да стручњаке оспособи за остваривање циљева и организацију активности предвиђене програмском основом васпитно-образовног рада .

СТРУКТУРА ПРОГРАМСКЕ ОСНОВЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ЦИЉЕВИ АКТИВНОСТИ САДРЖАЈ Формативни аспекти (изграђивање особина личности и ставова, развој способности и вештина) Информативни аспект (стицање искустава и знања) ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ (моторика, чула, здравље и хигијена) Телесне Перцептивне Здравствено-хигијенске Искуства која се стичу захваљзјући кретању, оспособљавању својих телесних функција,коришћењу чула, медицина, спорт. СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ И ДУХОВНИ РАЗВОЈ (однос према себи и другима, према околини и осећања) -Друштвене Афективне Еколошке Свет људи, философија, етика и морал са правилима понашања, социјално искуства, еколошка сазнања. КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ (упознавање материјалног и живог света, логичко-математичких структура, простора, времена и практично коришћење сазнатог, у животу и раду Откривачке Логичке Практичне (радне и саобраћајне) Свет науке, наушни начини сазнавања и научни садржаји, информациони системи, људски рад и производња, логичко-математичка сазнања, саобраћај, послуживање и сналажење у животним околностима. РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИЈА И СТВАРАЛАШТВА -Говорне Драмске Ликовне Музичке плесне Свет уметности, естетике, комуникациони системи, интуитивна и метафоричка искуства и сазнања Игре (покретне, игре маште или улога, дидактичке, конструкторске игролике активности

САДРЖАЈ ОПШТЕ МЕТОДИКЕ Општа методика садржи методичка упутства која се односе на примену Општих основа предшколског програма, организацију предшколске установе, васпитача, васпитање и образовање деце, праћење дечијег развоја, програмирање, планирање и евалуацију рада васпитача. У оквиру организације живота у прешколској установи говори се о функцији организације, уређивању и опремању ентеријера и екстеријера с обзиром на активности деце, временском распореду- режиму дана, специфичности рада у мешовитим васпитним групама. О васпитачу као кључном фактору у остваривању Општих основа редшколског програма, разамтра се његова улога у организацији васпитно-образовног процеса, квалитет његове емоционалне везе са децом, врсте ауторитета и учествовање васпитача у дечјим активностима. đ

САДРЖАЈ ОПШТЕ МЕТОДИКЕ Нарочита пажња посвећена је васпитању почев од питања адаптације деце у установи затим васпитању воље и култивисање емоционалне сфере. Такође, обрађује се појам образовања које обухвата мотивацију за учење и развој, методе и облике васпитно- образовног рада. Поглавље о деци односи се на карактеристике психофизичког развоја деце предшколског узраста у свим аспектима развоја и упутства за посматрање и праћење дечјег понашања и развоја. Програмирање и планирање се разматра кроз функцију Општих основа предшколског програма са јасним упутствима за тематско програмирање васпитно-образовних садржаја и вођење Књиге рада васпитача. Посебна пажња посвећена је евалуацији онога шт је остварено.

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ Функција организације и захтеви за њено успешно остваривање Под организацијом се подразумева: планско распоређивање простора, материјала и времена; избор и структурирање васпитно-образовних процеса и садржаја, односно активности путем којих се утиче на развој и учење деце; обједињавање и усклађено функционисање свих елемената система којим се одређује остваривање васпитно- образовних циљева и задатака васпитача у предшколској установи. При организацији живота у предшколској установи полази се од њене функције у организовању заједничког живљења мале деце. Треба разликовати организацију живота у предшколској установи од организације живота у школи или породици. Предшколса установа има специфичне задатке у остваривању јединственог циља васпитања и образовања захватајући све аспекте дечје личности (психомоторне, социоемоционалне, интелектуалне...).

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА За разлику од школске деце, предшколска деца више уче кроз своје непосредно искуство у додиру са околином и другим особама, него у затвореним васпитно-образовним институцијама попут школе. Такође, предшколски програмски садржаји нису толико значајни сами по себи, већ стичу вредност само уколико подстичу дечју активност. Васпитно-образовни процес се несме затворити унутар зидова дечијих вртића, нити ограничити задацима и садржајима које предвиђа програм, већ треба да има корен у тоталном искуству детета, не одвајајући рад од игре, чин од мисли и знање од његове конкретне примене у свакодневним животним систуацијама. Да би деца радо долазила и боравила у вртићима преузима се оно што деци прија и са чим се сусрећу у родитељском дому. На пример то су дечији кутци у које се деца могу завући и играти, сањарити или подржавати активности одраслих.

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА Организацијом простора и материјала могуће је непосредно унапређивати дечју самосталност и одговорност. Услов за то је да се они распореде да буду на дохват руке, да се могу једноставно и брзо постављати и померати, да су материјали класификовани према одређеним критеријумима познатим деци и друго. Организација времена подразумева обезбеђивање природног смењивања активности и одмора, као и избегавање “празног хода” и “уског грла” током активности и у паузама, када највише долази до прекршаја дисциплине и сукоба међу децом. Недисциплина је најчешћи израз лоше организације, дечије несамосталности и отпора репресивним мерама васпитача, досади која је изззвана лошим избором материјала и ускраћивање прилика за самоизражавање. Организацију дечјег вртића треба прилагођаваи колико је год могуће сваком од деце, односно индивидуализовати поступак, захтеве и критеријуме вредновања напредка , тако да свако дете буде мерило само себи.

Утицај локалних разлика на организацију живота у установи На избор садржаја и организацију материјала и простора у дечјем вртићу битно утичу локалне разлике које се јављају међу појединим регионима. У великим градским насељима због урбанизације која концентрише становништво на мали простор, деца највећи део времена проводе у скученим или пренатрпанима становима, непружајући им могућност за безбедно кретање, трагање и игру. Зато вртићи у великим градским насељима треба да располажу са што више простора, како у ентеријеру, тако и у екстеријеру, од кога је нарочито важан слободан простор по коме деца могу да се бебедно крећу и баве перцептивно-моторним активностима. Ови проблеми нису везани за децу којарасту у ређе насељеним, посебно сеоским срединама. Њихова релативна изолација може да отежа развој социјалног и другог искуства што може бити узрок слабе припремљености ове деце за укључивање у групне активности или за савладавање академских садржаја који се уче у вртићу или школи.

Утицај локалних разлика на организацију живота у установи Приликом одабира садржаја и организацију простора за дечје вртиће у ређе насељеним срединама, посебно сеоским требало би узимати у обзир специфичности ових средина и не наметати им урбане вредности којима би се подстакло отуђивање од локалне културе. Истовремено средина ових вртића треба да буде испуњена садржајима на које деца не наилазе у довољној мери код куће, пре свега академског карактера (књигама, продуктима науке и технологије). Васпитач који ради у оваквој средини мора бити упознат са карактеристикама локалне заједнице и да се према њој односи са дужним поштовањем.