План и програм индивидуалног третмана План и програм индивидуалног третмана

ПЛАН ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Садржај индивидуалног третмана је предвиђен планом и програмом третмана. Планови и програми третмана су веома значајни документи установе јер се на њима заснива целокупан рад терапеута. Планом третмана се најпре дефинишу: био-психо-социјалне способности и вештине на којима ће се радити са дететом; редослед у раду на формирању одређених спососбности и вештина; оквирни недељни, месечни и годишњи број третмана за поједине спососбности и вештине; евалуација третмана; саветодавни рада са родитељима као вантретмански рад.

ПЛАН ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Планом третмана прописују се био-психо-социјална подручја на којима ће се радити, односно способности и вештине које ће се формирати код деце на третману. Дефинисање плана третмана се заснива на општим подацима на подацима о раном развоју детета, затим на општим подацима који се односе на поремећај слуха и на посебним подацима добијеним на основу специфичних тријажних и клиничких процена психофизиолошких карактеристика детета. Општи развојни подаци: подаци о породици; подаци о току трудноће и порођаја; подаци о општем раном развоју детета.

ПЛАН ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Општи подаци о поремећају слуха: време настанка оштећења слуха; време детекције и дијагностике оштећења слуха; идентификациони /Интервенциони квоцијент. Посебни подаци о специфичним способностима: квантитативно/ квалитативни параметри оштећења слуха; говорно-језички статус; психолишки статус; подаци добијени општом дефектолошком и сурдолошком опсервацијом.

ПЛАН ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Општи подаци о поремећају слуха и посебни подаци о специфичним способностима детета се уносе у посебне формуларе који се даље користе као основни програм за децу оштећеног слуха. Био-психо-социјална подручја која су предвиђена индивидуалним третманом су следећа: аудитивно, визуелно, говорно-језичко, моторно, друге специфичне способности и вештине неопходне за општи и говорно-језички развој, евалуација ефикасности третмана и саветодавни рад са родитељима као вантретмански рад. Структура плана садржи био-психо-социјална подручја која се темеље на психофизиолошким функцијама директно и индиректно повезаним са слушним и говорно-језичким развојем. Свако подручје у плану због своје сложености надаље се грана на специфичне области које са децом морају бити обрађене ради савладавања појединих способности и вештина.

ПЛАН ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Кванитет и брзина гранање подручја на специфичне области зависи од индивидуалних способности деце и од брзине савладавања садржаја. Jединственог и статичног плана нема и не може га бити јер се креирање индивидуалног плана заснива на индивидуалним способностима детета. Препоручује се одређивање минималног и максималног плана индивидуалног третмана. Евалуација ефеката индивидуалног третмана омогућиће брзо и једноставно пребацивање детета из минималног у максимални план третмана. Подручја која се спроводе у индивидуалном третману нису подједнако заступљена код све деце. Затупљеност појединих подручја зависи такође од индивидуалних способности деце. Ужи план индивидуалног третмана садржи следећа подручја рада: аудитивно, визуелно, говорно-језичко, затим евалуација и саветодавни рад са родитељима. У шири план третмана спадају и сва друга подручја неопходна за општи развој детета.

ПРОГРАМ ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Програм третмана је документ којим се прописује ширина, дубина и редослед јединица третмана. Програмом третмана се предвиђају конкретни садржаји појединих области третмана. Програм третмана представља конкретизацију плана третмана. План и програм представљају јединствену целину. Програм третмана је знатно шири документ, а план може бити приказан и у скраћеном табеларном облику. Обим, дубина и редослед су три основне карактеристике програма. Екстензја (обим) програма третмана обухвата обим способности и знања које дете треба да стекне у оквиру индивидуалног третмана.

ПРОГРАМ ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Обим стимулација и вежби као основних фактора подстицања развоја функција се одређује према степену поремећаја одређене функције, али и према индивидуалним базичним спососбностима детета. Креће се од општих модела стимулације и вежби ка специфичним. Квантитет тј. ширина и опсег чињеница и генерализација које се као основна знања из одређене области нуде деци зависе од: општих (интелектуалне, учење, мотивисаност ...) и специфичних способности деце (слуха, говорно-језичка) предзнања, социо-културне развијености породице и слично.

ПРОГРАМ ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Дубином или интезитетом, одређује се дубина и степен односно квалитет самог знања. То значи да се дубином знања одређује на само количина већ и квалитет презентираних садржаја. Од начина обраде садржаја зависи и дубина програма. Који ниво ће се применити зависи пре свега од општег когнитивног нивоа детета, од нивоа развијености говорно-језичких форми, од степена оштећења слуха и од мотивисаности и жеље детета да сазна више и дубље. Најбољи ефекти у индивидуалном третману се добијају када је екстенизтет (опсег) и интезитет (дубина) програма у пропорционалном односу тј. опсег мора да условљава дубину програма. То значи да број чињеница и генералзација које се понуде детету мора бити праћен њиховим продубљавањем

ПРОГРАМ ИНДИВИДУАЛНОГ ТРЕТМАНА Редоследом јединица програма индивидуалног третмана одређује се којим редом ће се стимулисати вежбати и увежбавати одређене способности, вештине и знања код детета. Дидактика предвиђа три типа распоређивања садржаја у оквиру програма: линијски (сукцесивни), концентричан и комбиновани тип. Линијски распоред подразумева сукцесивно низање садржаја без понављања и враћања на претходне садржаје. Концентрични начин распоређивања значи да се садржаји из године у годину распоређују у облику концентричних кругова. То подразумева да се у ширим концентратима који се односе на старије узрасте обухватају садржаји из ужих концентрата који се односи на претходни млађи узраст. Ужи концентрични кругови обезбеђују понављање претходних садржаја. Комбиновани начин распоређивања јесте комбинација и сукцесивног и концентричног распоређивања.