3. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Oktobar 2016. Dijagnostikovanje bolesti zavisnosti Karakteristike alkoholizma

DIJAGNOSTIKOVANJE BOLESTI ZAVISNOSTI

Određivanje dijagnoze bolesni zavisnosti Pod dijagnozom se podrazumeva aktivan proces utvrđivanja postojanja nekog medicinskog poremećaja, koji: ima svoju metodologiju ima za cilj: određivanje prognoze bolesti ukazivanje na mogućnosti lečenja (tretmana, terapije) Deo je kontinuuma koji počinje od prvih simptoma poremećaja do okončanja procesa terapije

Faze dijagnostičkog procesa i tretmana Uobičajene faze u dijagnostikovanju i tretmanu bolesti zavisnosti: 1. identifikacija problema (dijagnostika – DG) 2. dijagnostikovanje alkoholizma u zdravstvenim ustanovama (DG) 3. motivacija klijenta za tretman (T) 4. tretman / lečenje (T) 5. evaluacija terapijskog procesa (DG) 6. kontinuirana nega (T)

I Faza identifikacije problema/1 Početak identifikacije je iniciran nekom “krizom u sistemu”, izazvanom zavisnošću adikta. Kriza postaje društveno vidljiva usled nekog neposrednog povoda - konkretnog događaja. To mogu biti: 1. Događaji iz domena šire socijalne vidljivosti radna neefikasnost i prekršaji radne discipline više puta ponavljana vožnja pod uticajem PAS antisocijalno ponašanje: višestruko ponavljano bračno i porodično nasilje ispadi i tuče ozbiljne pretnje i nasrtaji na druge demoliranje stvari/objekata

I Faza identifikacije problema/2 2. Događaji u porodici Partnerski odnosi partnerske disfunkcije zahtev za razvod usled zavisnosti zlostavljanje i nasilje nad partnerom Deca zanemarivanje i zlostavljanje simptomi ili povrede dece 3. Događaji iz oblasti zdravstvenih oštećenja epileptički napadi ciroza jetre teže intoksikacije PAS povrede u saobraćajnim udesima ili drugde pokušaji suicida ili samopovređivanja Prilikom pružanja medicinske pomoći u zdravstvenim ustanovama, može se uspostaviti i dijagnoza zavisnosti(II faza)

II Faza dijagnostikovanja zavisnosti u zdravstvenim ustanovama Uspostavlja se medicinska dijagnoza, najčešće u vanbolničkim uslovima: u primarnoj zdravstvenoj zaštiti - preopterećeni lekari opšte medicine često izbegavaju da dijagnostikuju i verifikuju čak i sasvim očigledan alkoholizam. u specijalizovanim medicinsim ustanovama: psihijatrijskom dispanzeru, centrima za mentalno zdravlje.. ciljana brza procena (“skrining”) – kada problem nije jasno evidentan medicinski pregled u lekarskim ordinacijama – kada je problem očigledniji Savremeni pristup – simultano: postavljanje dijagnoze i motivacija za prihvatanje lečenja  dijagnostičko-motivacioni intervju

Metodologija “pravljenja mozaika”/1 Savremena dijagnoza se uspostavlja primenom metodologije “pravljenja mozaika” - integracijom svih prikupljenih podataka u više sistema: u individualnom sistemu (pojedinac) trenutno telesno, psihološko i socijalno stanje osobe razvoj zavisnosti - prirodna istorija zavisnosti (uzrast u kome su se desili događaji ključnih za razvoj zavisnosti - sledeći slajd) u porodičnom sistemu porodični odnosi i uloge svih članova porodice prilagodjavanje ostalih članova porodice ponašanju zavisnika u drugim socijalnim sistemima u radnom/ profesionalnom okruženju u širem socijalnom okruženju (nasilje, kriminalitet...) proces disocijalizacije

Metodologija “pravljenja mozaika”/2 Dijagnoza alkoholozima obuhvata: postavljanje dijagnoze zavisnosti utvrdjivanje posledica zavisnosti: somatskih komplikacija psihičkih problema socijalnih problema utvrdjivanje dualnih mentalnih poremećaja postavljanje dijagnoze za posebne populacije zavisnika: žene vrlo mladi i stari korisnici članovi etničkih manjina osobe sa izazovima vezanim za seksualni identitet

KARAKTERISTIKE ALKOHOLIZMA

Prirodna istorija alkoholizma Ključni događaj Prosečni uzrast Prvi kontakt sa alkoholom 12-14 Prvo opijanje/intoksikacija 14-18 Manji problemi sa alkoholom 18-25 Pojava simptoma zavisnosti 23-33 Prvo lečenje 40 Umiranje 55-60 U kom delu godine se smenjuju apstinencije i aktivno pijenje 1/4 – 1/3

Definisani obrasci pijenja (O‘Connor i sar., Nastasić, 60)/1 Postoji nekoliko obrazaca pijenja pre uspostavljanja pune dijagnoze sindroma zavisnosti od alkohola. Umereno pijenje muškarci - do 2 pića na dan žene - do 1 pića na dan starije osobe oba pola - manje od 1 pića na dan Rizično (prekomerno) pijenje – nosi rizik po zdravlje muškarci - više od 14 pića nedeljno ili preko 4-5 pića tokom određene situacije žene - više od 7 pića nedeljno ili tri pića tokom određene situacije učestale intoksikacije (oba pola)

Definisani obrasci pijenja (‘Connor i sar., Nastasić, 60)/2 Štetno pijenje – konzumiranje alkohola dovelo do somatskih ili psiholoških poremećaja jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve poremećaje identifikovana priroda štetnog efekta pijenja perzistira najmanje mesec dana ili se ponavlja tokom protekle 1 godine nema zavisnosti od alkohola Zloupotreba alkohola - prisustvo jednog ili više sa alkoholom udruženih problema tokom 1 godine (nisu ispunjeni svi uslovi za zavisnost): nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama problemi sa zakonom zbog alkohol kontinuirana upotreba uprkos njegovom štetnom uticaju na socijalne i personalne odnose

MKB-10 klasifikacija: F10.0 i F10.1. F10.0. Akutna intoksikacija alkoholom prolazno stanje nakon unošenja toksične doze alkohola samo ako nisu prisutni trajni problemi vezani za alkohol F10.1. Štetna upotreba alkohola način upotebe supstance dovodi do oštećenja organskog ili mentalnog zdravlja nema zavisnosti od alkohola

MKB-10: F10.2 Sindrom zavisnosti od alkohola Jaka žudnja ili osećanje prinude da se alkohol uzme Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek) Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja alkohola Otežana kontrola nad ponašanjem da se alkohol uzme u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju alkohola Progresivno zanemarivanje drugih zadovljstava i interesovanja Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja alkohola Trajanje: najmanje 1 godina? ICD 10 – ne, DSM IV – obavezno,.

Pretoksikomanska faza Dve glavne faze u razvoju alkholizma pretoksikomanska faza toksikomanska faza Pretoksikomanska (preadiktivna) faza Psihološka zavisnost Povišena tolerancija na alkohol

Tipovi pretoksikomanskog alkoholizma Dva tipa po Jeliniku: Alfa tip (periodični tip) retko ekscesivno pijenje gubitak kontrole Beta tip (dolivački tip) svakodnevno uzimanje povećane količine alkohola telesna oštećenja Nema gubitka kontrole.

Toksikomanska faza Toksikomanska faza Razvijena kompletna telesna zavisnost Ostali ključni klinički simptomi: nemogućnost apstinencije gubitak kontrole nad pijenjem sve češći “prekid filma” ili palimpset amnezija pad tolerancije na alkohol – poslednji simptom

Tipovi toksikomanskog alkoholizma Dva tipa po Jelineku: Gama tip (periodični tip) - povremeno ekscesivno pijenje gubitak kontrole nad pijenjem (nemogućnost umerenog pijenja) prekid filma poremećeno (najčešće agresivno) ponašanje Održana mogućnost apstinencije. Delta tip (dolivački tip) - svakodnevno pijenje, najčešće piva ili vina nemogućnost apstinencije ozbiljna telesna oštećenja Nema gubitka kontrole, niti “prekida filma”.

Posledice zavisnosti alkohola Somatske komplikacije karidovaskularni sistem respiratorni sistem gastrointestinalni trakt itd. Psihički problemi Smanjeno kognitivno funkcionisanje Smanjena odgovornost i samokontrola Povećana emotivna distanca sa bližnjima Socijalni problemi Poremećeni porodični odnosi Konflikti sa drugima Gubitak posla

Dijagnostikovanje komorbidnih poremećaja Komorbiditet - istovremeno pojavljivanje dva ili više medicinskih poremećaja. Dva tipa: Poremećaji povezani sa uzimanjem alkohola simptomi nisu postojali pre problema sa alkoholom ili najmanje mesec dana po njihovom prestanku Nezavisni psihijatrijski poremećaji - ređi, najčešći: antisocijalni poremećaj ličnosti (15% muškaraca i 5% žena alkoholičara) afektivni bipolarni poremećaji (4% alkoholičara oba pola) panični poremećaj socijalna fobija

Alkoholizam žena /1 U poredjenju sa muškarcima žene: piju manje imaju manje problema uzrokovanih alkoholom ređe piju redovno - svakodnevno (dolivački tip) ili 5 i više pića u jednoj prilici makar jednom nedeljno (periodični tip) Faktori rizika pijenje partnera/supruga postojanje depresivnog poremećaja očekivanje dejstva alkohola na seksualno ponašanje seksualne disfunkcije i seksualna orijentacija fizičko i seksualno zlostavljanje u detinjstvu i u odraslom dobu

Alkoholizam žena /2 Specifičnosti redovnije pijenje počinje vinom ili pivom preovladjuje tzv. solističko pijenje(“domačićki tip”), pogotovo od trenutka kada se razvije zavisnost i žena je prepozna razvoj zavisnosti u starijem uzrastu (40-45 god.) preovladjuje simptomatski (sekundarni) alkoholizam, kao posledica depresije, menopauze, razvoda, ginekološke bolesti ili nekog drugog distresa češća je kombinovana zavisnost – alkoholizam i zavisnost od tableta Posledice teže posledice na imuni sistem (smanjuje dejstva estrogena), poremećaj reproduktivnog sistema štetno dejstvo na koštani sistem

Alkoholizam kod adolescenata Uzrast od 12-14 godina - problematično pijenje alkohola dete postaje svesno pozitivnih efekata pijenja laže, skriva ili krade piće Uzrast od 14-18(19) godina pijenje alkohola ima “funkciju u socijalizaciji” – karakteristični obrasci i rituali pijenja (vikendom, u grupi, pijenje piva ili vina) Viši razrede srednje škole pijenje se više ne smatra se problemom - “svi piju” povremeno opijanje više ne izaziva strah i zabrinutost povezuje sa poboljšanjem seksualnog ponašanja istovremena zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci

Specifičnosti alkoholizma kod adolescenata diskontinuitet pijenja kroz adolescentni period: slaba korelacija sa alkoholizmom u odrasloj dobi prekid filma i gubitak svesti - važni i česti psihičke tegobe, socijalni problemi i intepersonalni koflikti –česti i intenzivni intenzitet žudnje za alkoholom - instrumentalizacija alkohola za rešavanje raznih emocionalnih stanja u adolescenciji rizični seksualni odnosi napuštanje školovanja količina popijenog alkohola i poremećaji u ponašanju su u korelaciji, ali to u osnovi ipak mogu biti dva odvojena procesa telesna oštećenja i znaci fizičke zavisnosti se retko pokazuju, čak i kada postoje značajni psihološki i psihijatrijski poremećaji

Alkoholizam starih (preko 65 god. života) Teže se dijagnostikuje: povučenost starih sličnost kliničke slike sa zdravstvenim problemima vezanim za starenje Dva tipa: Prolongirani (produženi) tip – početak alkoholizma u mlađem uzrastu izražen pad tolerancije psiho-somatske komplikacije alkoholizma (polineuropathia, oštećenja jetre, demencia, diabetes itd.) Starački tip (alkoholizam sa kasnim početkom) - javlja se obično posle težeg distresa: emocionalnog stresa (gubici - bračnog partnera, bliske osobe...) trauma glave (u saobraćajnoj nesreći isl.)

Literatura Nastasić, P. (2011), Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd, Publikum. Poglavlje Opšti principi dijagnostikovanja alkoholizma, str. 55 – 75.