Пројектовање нето новчаног тока

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
КОНСОЛИДОВАЊЕ КАПИТАЛА У СКЛАДУ СА МСФИ 3
Advertisements

РАЧУНОВОДСТВО ОДЛУЧИВАЊА (диференцијалних вредности)
Др Ката Шкарић Јовановић
Planiranje i analiza poslovanja
REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA
КАПИТАЛ БАНАКА ЧЕТВРТО ПРЕДАВАЊЕ.
ДРАГОШ РИСТИЋ, дипл. економиста
Prikazivanje imovinskog položaja poslovne jedinice
Proces knjiženja: Hronološka i sistematska evidencija
BIZNIS PLAN !!! Veljković Uroš 157/09 Ristović Danilo 08/09
АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
Др Ката Шкарић Јовановић
MEĐUNARODNO FINANSIJSKO PRAVO
БИЛАНСИРАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ УЛАГАЊА
PROBNI BILANS.
ФИНАНСИЈСКЕ ОПЦИЈЕ И ФИНАНСИЈСКИ СВОПОВИ
Управљање инвестицијама
Др Ката Шкарић Јовановић
РАЧУНОВОДСТВО ОДЛУЧИВАЊА (диференцијалних вредности)
doc. dr Nataša Simeunović
Материјал на путу, нефактурисани материјал, материјал на обради и доради, набавка робе, измирење обавеза према добављачима 13. предавање.
Дисконтна стопа.
Nastavni predmet: Računovodstvo Predmetni profesor:
Ревизија дуготрајне материјалне и нематеријалне имовине
Osnovne klasifikacije troškova u trgovinskim preduzećima
PRIMARNA EMISIJA.
ПРИЗНАВАЊЕ РАСХОДА.
Др Ката Шкарић Јовановић
TEORIJA I POLITIKA BILANSA
Preduzetništvo i preduzetnik
Doc. dr Mirjana Orašanin
EKONOMIKA PREDUZEĆA osmo predavanje Rezultati reprodukcije
НАУКА О БАНКАРСТВУ Наука о банкарству проучава функције и улогу банкарског система, банкарско пословање, а нарочито процесе и пословне трансакције које.
KAKO RADE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
EFEKTI INSTRUMENATA MONETARNO-KREDITNE POLITIKE BRZINA OPTICAJA NOVCA
EKONOMIKA PREDUZEĆA sedmo predavanje Likvidnost i solventnost
Praksa iz finansija i bankarstva
TAGUCHI METODA.
Ризик ликвидности.
ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a
GLAVA XXI: INVESTICIJE
Цена капитала корпоративног предузећа
Knjigovodstveno obuhvatanje stalne imovine
РАЧУНОВОДСТВО, УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО И ЊЕГОВА ИНФОРМАЦИОНА УЛОГА
Извештај о токовима готовине
UGOVOR O PREVOZU, UGOVOR O LICENCI...
Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO
Kamatni portfolio i upravljanje rizikom kamatnog portfolia banke
STRATEGIJSKI MENADŽMENT
BILANS STANJA.
Procena vrednosti kapitala troškovnim pristupom
I Дужничке хартије од вриједности
Procena vrednosti kapitala troškovnim pristupom
ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
V PRIBAVLJANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Rashodi.
PRORAČUN GRADA CRIKVENICE ZA GODINU
2.РАЧУНОВОДСТВО, УПРАВЉАЧКО РАЧУНОВОДСТВО И ЊЕГОВА ИНФОРМАЦИОНА УЛОГА
Др Ката Шкарић Јовановић
Izrada plana kapitalnih investicija
Др Ката Шкарић Јовановић
Др Ката Шкарић Јовановић
STRUČNA OBUKA ZA PROCENITELJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI 09. februar– 30
Sadržaj predavanja Uvod u postupak procjene Metodologija procjene
STRUČNA OBUKA ZA PROCENITELJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI 09
ПОДБИЛАНСИ ПЛАТНОГ БИЛАНСА И ПЛАТНОБИЛАНСНА РАВНОТЕЖА
Tржишна вредност и цена акција
Транскрипт презентације:

Пројектовање нето новчаног тока

Пројектовање нето новчаног тока Пројектовање новчаних токова на реалним основама захтева квалитетно пројектовање сваке ставке биланса стања и биланса успеха која утиче на прилив односно одлив новчаних средстава. Потребно је исправно одредити обим и динамику пословних активности, динамику плаћања обавеза као и наплату потраживања, одредити цену по којој ће се набављати сировинe, цену по којој ће се продавати производи итд.

Пројектовање нето новчаног тока На прилив новчаних средстава утиче: Нето добит Новчана средства амортизације Смањење залиха Смањење краткорочних потраживања Смањење готовине и хартија од вредности Повећање обавеза према добављачима Повећање осталих извора из текућег пословања Повећање дугорочних кредита

Пројектовање нето новчаног тока На одлив новчаних средстава утиче: Улагање у основна средства (реинвестирање) Улагање у основна средства (нова инвестиција уколико позитивни нето новчани ток то дозвољава) Отплата дугорочних кредита Отплата краткорочних кредита Смањење обавеза према добављачима Смањење осталих извора из текућег пословања Повећање краткорочних потраживања Повећање залиха Повећање готовине и хартија од вредности.

Пројектовање нето новчаног тока Нето новчани ток се добија када се од прилива одузму одливи новчаних средстава. Свако повећање позиција пасиве и смањење позиција активе доприноси повећању новчаних средстава, док свако смањење позиција пасиве и повећање позиција активе утиче на одлив новчаних средстава. Нето новчани ток добијен на претходно описан начин представља новчани ток након сервисирања дугова. Структура новчаног тока након сервисирања дугова може се представити на следећи начин: Новчани ток након сервисирања дугова = Нето добит + Амортизација - Улагања у основна средства (капитални издаци) - Промена у нето обртном капиталу + Нови кредити - Отплата постојећих кредита

Пројектовање нето новчаног тока Износ нето добити и амортизације се преузимају из пројектованог биланса успеха. Улагања у основна средства представљају разлику између позиције Основних средстава у посматраном периоду и исте позиције у претходном периоду, из пројектованог биланса стања, коју је потребно умањити за износ амортизације, јер је већ исказана у новчаном току. Прoмена у нето обртном капиталу се преузима из пројекције нето обртних средстава из реда Инвестиције у нето обртна средства која представља разлику нето новчаних средстава посматраног у односу на претходни период.

Пројектовање нето новчаног тока Међутим, износ промене у нето обртном капиталу се може представити и парцијалним преузимањем позиција које чине нето обртни капитал, а читају се из пројектованог биланса стања као промена позиције у односу на претходни период. Износ нових кредита и отплата постојећих кредита, као износ нето задужења, се преузима из пројектованог биланса стања, као промена позиције дугорочних и краткорочних кредита у односу на претходни период.

Пројектовање нето новчаног тока На основу пројектованих биланса стања и успеха, новчани ток након сервисирања дугова у примеру процењиваног предузећа се израчунава на следећи начин: Година: 2010 2011 2012 2013 2014 Нето добит 247.057 294.957 348.788 405.860 431.718 + Амортизација 182.492 - Улагање у основна средства - Улагање у нето обртна средства 34.741 18.501 20.811 21.298 8.764 - Отплата постојећих кредита 269.418 156.508 176.357 198.724 223.928 + Нови кредити = Нето новчани ток 125.390 302.440 334.112 368.330 381.518

Пројектовање нето новчаног тока Односно: Година: 2010 2011 2012 2013 2014 Нето добит 247.057 294.957 348.788 405.860 431.718 Амортизација 182.492 Новчани ток оперативних активности 429.549 477.449 531.280 588.352 614.210 Некретнине, постројења и опрема Залихе 31.568 7.071 4.861 4.958 5.057 Потраживања од купаца 30.443 24.517 25.257 25.848 13.312 Готовина (41.827) 396 408 418 215 ПДВ и АВР 2.644 577 413 421 429 Новчани ток инвестиционе активности 22.828 32.561 30.939 31.645 19.013 Дугорочни кредити (138.893) (156.508) (176.357) (198.724) (223.928) Краткорочни кредити (130.525) Обавезе према добављачима 10.765 11.715 8.053 8.214 8.377 Остале краткорочне обавезе (29.259) 832 845 860 873 ПДВ и ПВР 10.823 1.070 731 745 760 Обавезе по основу пореза на добитак (4.242) 443 499 528 239 Новчани ток финансијске активности (281.331) (142.448) (166.229) (188.377) (213.679) Нето новчани ток 125.390 302.440 334.112 368.330 381.518

Пројектовање нето новчаног тока Уколико се из претходно описаног новчаног тока изузму додатна задуживања предузећа и отплата постојећих кредита са припадајућим трошковима камата, добија се новчани ток пре сервисирања дугова. Структура новчаног тока пре сервисирања дугова може се представити на следећи начин: Новчани ток пре сервисирања дугова = Добит пре камата и пореза (1- пор.стопа) + Амортизација - Улагања у основна средства - Промена у нето обртном капиталу Година: 2010 2011 2012 2013 2014 Добит пре камата и пореза (1-пор.стопа) 344.702 368.973 404.939 441.883 445.056 + Амортизација 182.492 - Улагање у основна средства - Улагање у нето обртна средства 34.741 18.501 20.811 21.298 8.764 = Нето новчани ток 492.452 532.964 566.620 603.077 618.784

Пројектовање нето новчаног тока И један и други новчани ток се користе у моделу процене вредности предузећа. Дисконтовањем новчаног тока након сервисирања дугова добија се вредност сопственог капитала, док се дисконтовањем новчаног тока пре сервисирања дугова добија вредност укупне имовине. Да би се добила вредност сопственог капитала, од вредности укупне имовине потребно је одузети вредност дуга.