I Дужничке хартије од вриједности

Презентација на тему: "I Дужничке хартије од вриједности"— Транскрипт презентације:

1 I Дужничке хартије од вриједности
Цијене и приноси обвезница

2 1. Карактеристике обвезница
Обвезница је ХОВ која обавезује издаваоца да власнику ХОВ исплаћује договорене новчане износе током одређеног временског периода. Номинална вриједност је износ који се исплаћује власнику обвезнице приликом доспијећа обвезница. Купонска стопа је годишњи износ камате изражен као дио номиналне вриједности обвезнице. Обвезница без купона (безкупонска) је обвезница која не доноси купонске исплате па се продаје уз дисконт и обезбјеђује само исплату номиналне вриједости приликом доспијећа.

3 1.1. Врсте обвезница Трезорске обвезнице и ноте
Права (фактурна) цијена обвезнице је износ који купац заиста плаћа и једнак је збиру цијене обвезнице и акумулиране камате. Акумулирана камата = (годишња купонска камата / 2) x (бр. дана од посљедње купонске исплате / бр. дана између двије купонске исплате) Корпоративне обвезнице – у САД су обвезнице регистроване на име власника, а на тржишту еврообвезница су заступљеније су обвезнице на доносиоца. Клаузула о опозиву корпоративних обвезница – опозиве обвезнице су оне које издавалац може откупити по утврђеној цијени опозива током периода опозива.

4 1.1. Врсте обвезница Замјенљиве (конвертибилне) обвезнице су обезнице које власнику пружају могућност замјене за утврђени број обичних акција фирме. Пут обвезнице су обвезнице које власнику пружају могућност да бира да ли ће да замијени обвезницу за номиналну вриједност на одређени датум или ће је задржати одређени број година. Обвезнице с промјенљивом каматном стопом су обвезнице са купонским стопама које се периодично коригују у складу са одређеном тржишном стопом. Преференцијалне (приоритетне) акције су акције које носе фиксни износ дивиденде у чему показују сличност с обвезницама – обвезнице без доспијећа. Међународне обвезнице: иностране и еурообвезнице.

5 1.2. Иновације на тржишту обвезница
Обвезнице с инверзно промјенљивом каматном стопом; Обвезнице обезбијеђене активом; Pay-in-kind обвезнице – емитенти ових обвезница бирају да ли ће да плаћају камату у готовини или у додатним обвезницама. Обвезнице катастрофе; Индексиране обвезнице.

6 2. Одређивање цијене обвезница
Вриједност обвезнице = садашња вриједност купонских исплата + садашња вриједност номиналне вриједности гдје је: T – датум доспијећа, а r – дисконтна стопа Цијена обвезнице: Одређивање цијене обвезница између купонских датума: Фактурна цијена = нето цијена + акумулирана камата

7 3. Приноси обвезница Принос до доспијећа (Yield to Maturity – YTM) је дисконтна стопа која садашњу вриједност будућих исплата обвезнице изједначава с њеном цијеном. Принос до доспијећа је r – дисконтна стопа из формуле за израчунавање вриједности обвезнице. То је мјера просјечне стопе приноса који ће се остварити ако се обвезница купи сада и задржи до доспијећа. Приноси израчунати на годишњој основи помоћу простог каматног рачуна називају се еквивалентни годишњи приноси обвезница (Bond Equivalent Yields). Текући принос обвезнице је годишња вриједност купона подијељена са цијеном обвезнице

8 3. Приноси обвезница Премијске обвезнице су обвезнице које се продају изнад номиналне вриједности. Дисконтне обвезнице су обвезнице које се продају испод номиналне вриједности. Бескупонске обвезнице не доносе купонске исплате већ сав принос проистиче из цјеновне апресијације. Код премијских обвезница, купонска стопа је већа од текућег приноса, који је већи од приноса до доспијећа. Код дисконтних обвезница овај однос је обрнут. Принос до опозива обвезнице се рачуна као и принос до доспијећа: узима се само вријеме до опозива, а цијена опозива замијењује номиналну вриједност.

9 3. Приноси обвезница Реализовани сложени принос рачуна се након инвестирања, и једнак је приносу до доспијећа ако је стопа реинвестирања свих купона једнака приносу до доспијећа. Анализа хоризонта је анализа приноса обвезнице током вишегодишњег периода, заснована на предвиђањима приноса до доспијећа обвезнице и стопе реинвестирања купона.

10 3. Приноси обвезница Примјер 1:
8%-тна обвезница са роком доспијећа од 30 година, продаје се по цијени од $1.276,76. Полугодишња купонска исплата износи $40.Номинална вриједност обвезнице је $ Колико је текући принос? Купонска стопа = ($40 x 2) / $1.000 = 8% Текући принос = $80 / $1.276,76 = 0,0627 ИЛИ 6,27% годишње Купонска стопа = 8% > текући принос = 6,27% > принос до доспијећа = 6,09%

11 4. Кретање цијена обвезница током времена
Обвезница се продаје по номиналној цијени само када је купонска стопа једнака тржишној каматној стопи. Цијена 1000 0 Датум доспијећа Вријеме Премијска обвезница Дисконтна обвезница

12 4. Кретање цијена обвезница током времена
Примјер 2: Годишњи купон 30-годишње обвезнице износи $80. Обвезница се продаје по номиналној вриједности. Принос до доспијећа износи 8%. Колики је принос у периоду инвестирања ако принос до доспијећа падне испод 8%, а цијена се повећа на $1.050? Принос у периоду инвестирања износи: HRP= $80 + ($ $1.000) / $1.000 = 0,13 = 13%

13 5. Ризик неизмирења обавеза и вредновање обвезница
Кредитни ризик обвезница одређују рејтинг агенције: Moody‘s Investor Services, Standard & Poor‘s Corporation, Duff and Phelps, Fitch Investore Service, и др. Највиши рејтинг је ААА или Ааа. Moody модификује сваки рејтинг наставком 1, 2 или 3: Ааа1, Ааа2, Ааа3. Друге агенције користе предзнаке + и -. Обвезнице са рејтингом BBB (S&P) или Baa (Moody) и вишим су обвезнице инвестиционог ранга. Обвезнице са рејтингом BB (S&P) или Ba (S&P) и нижим се класификују као обвезнице шпекулативног типа или junk обвезнице. Овдје спадају и неоцијењене обвезнице.

14 5.1. Показатељи сигурности обвезница
Кључни показатељи сигурности обвезница, на којима агенције за додјелу рејтинга заснивају своје анализе: Рација покрића (однос профита и фиксних трошкова фирме); Рација левериџа (задужености); Рација ликвидности; Рација профитабилности; Рација новчаног тока и дуга.

15 5.2. Уговор о емисији обвезница
Уговор о емисији обвезница је документ који представља уговор између емитента и власника обвезнице. Амортизациони (отплатни) фондови или Sinking Funds – клаузула у уговору о емисији обвезница која налаже да емитент периодично отплаћује један дио издатих обвезница прије датума доспијећа. Клаузуле о субординацији су ограничења у погледу будућег задуживања која првим власницима обвезница дају право првенства у наплати потраживања у случају да фирма оде у стечај. Колатерал или обезбјеђење је одређена актива која представља осигурање од ризика неизмирења обавезе према власнику обвазнице. Неосигурана обвезница је обвезница која није обезбијеђена колатералом.

16 6. Крива приноса Крива приноса је графички приказ приноса до доспијећа у функцији рока доспијећа. Рочна (временска) структура каматних стопа је однос између приноса до доспијећа и рокова доспијећа различитих обвезница. Теорија очекивања или хипотеза о очекивањима – теорија по којој се приноси до доспијећа одређују искључиво на основу очекивања у погледу будућих краткорочних каматних стопа. Форвард стопа је изведена краткорочна каматна стопа за одређени будући период која очекивани укупни принос дугорочне обвезнице изједначава с приносом који се остварује у сукцесивним инвестицијама у краткорочне обвезнице.

17 6. Крива приноса Теорија преференције ликвидности – теорија по којој инвеститори траже премију за ризик улагања у дугорочне обвезнице. Ликвидносна премија – додатни очекивани принос који инвеститори захтијевају као накнаду за већи ризик дугорочних обвезница: fn = E(rn) + likvidnosna premija гдје је: fn – форвард стопа, а E(rn) – очекивана будућа краткорочна стопа

18 II Финансијска рацио анализа
Показатељи сигурности обвезница

19 1. Главни финансијски извјештаји
Биланс успјеха; Биланс стања; Извјештај о готовинским токовима. Рачуноводствени наспрам економском профиту: Рачуноводствени профит је профит фирме приказан у билансу успјеха. Економски профит је реалан ток готовине који би фирма могла исплаћивати заувијек, а да при том не дође до промјене производних капацитета фирме.

20 2. Финансијска рацио анализа
Финансијска анализа представља анализу финансијских извјештаја, изражену преко релативних показатеља и финансијских рација. Финансијска анализа обухвата анализу приносног, имовинског и финансијског положаја, те анализу З-скор модела. Сва финансијска рација добијена овом анализом могу се сврстати у пет категорија: Показатељи профитабилности (рентабилности); Показатељи пословне активности; Показатељи ликвидности; Показатељи финансијске структуре или управљања дугом; Тржишни показатељи или рација тржишне вриједности.

21 2. Финансијска рацио анализа
Финансијска рација немају универзалну вриједност, те се поставља питање како их интерпретирати. У теорији и пракси постоје три приступа: Поређење рација са правилима палца; Поређење рација са просјеком привредне гране – обезбјеђују информације о положају и успјеху предузећа наспрам конкурената. Анализа тренда - израчунавање рација током неколико година и праћење њихових промјена током времена.

22 2.1. Рација профитабилности
Профитабилност представља зарађивачку моћ предузећа односно принос на уложено - стопу поврата. Основна рација профитабилности су: поврат на сопствени капитал (ROE); поврат на активу (ROA); поврат на инвестирани капитал (ROIC); поврат на укупан капитал; нето добитак по акцији, дивиденда по акцији. EBITDA маржа, и др.

23 ROE – поврат на сопствени капитал
ROE (Return on Equity) је однос нето профита према сопственом акционарском капиталу и изражава профитабилност са становишта акционара. Сљедећа једначина се назива Du Pont модел:

24 ROA – поврат на активу ROA (Return on Asset) је поврат на активу предузећа и мјери оперативну ефикасност у генерисању приноса на активу, прије ефеката финансирања.

25 ROIC - поврат на инвестирани капитал
Рентабилност инвестираног капитала (сума властитог капитала и дугорочних обавеза) утврђује се преко приноса на капитал (ROIC или ROC), односно приноса на инвестиције (ROI). ROIC повезује оперативни добитак са капиталом који је инвестиран у предузеће.

26 Поврат на укупан капитал
Рентабилност укупног капитала свједочи о економичности и ефикасности коришћења имовине.

27 2.2. Рација пословне активности
Анализа имовинског положаја обухвата анализу структуре, стања и ефикасности активе, односно: анализу структуре активе, анализу пословне имовине, анализу сталне имовине и анализу обртне имовине. Сва рација из ове анализе убрајају се у рација управљања активом односно показатеље пословне активности: коефицијент обрта сталне имовине; Коефицијент обрта пословне имовине; Коефицијент обрта обртне имовине; коефицијент обрта залиха; коефицијент обрта потраживања од купаца; коефицијент обрта обавеза према добављачима.

28 Коефицијент обрта сталне имовине и коефицијент обрта пословне имовине
Ефикасност коришћења укупне сталне имовине квантитативно се изражава преко коефицијента обрта. Коефицијент обрта сталне имовине мјера је капиталне интензивности, те низак коефицијент обрта имплицира високу капиталну интензивност предузећа. С друге стране, висок коефицијент обрта подразумијева вишу ефикасност коришћења сталне имовине.

29 Коефицијент обрта обртне имовине
Ефикасност обртне имовине мјери се коефицијентом обрта и бројем дана везивања залиха, потраживања од купаца и укупне обртне имовине. Коефицијенти обрта мјере ефикасност управљања обртном имовином утврђивањем односа трошкова продатих производа са залихама односно прихода са потраживањима од купаца. Виши коефицијент обрта повлачи мањи број дана трајања обрта и већу ефикасност обртне имовине. Коефицијент обрта обртне имовине требао би бити најмање 2.

30 Коефицијент обрта залиха
Коефицијент обрта залиха мјери брзина којом се залихе претварају у приходе од продаје. Уколико је коефицијент обрта залиха виши, број дана везивања залиха биће мањи, а ефикасност коришћења залиха већа ( и обрнуто).

31 Коефицијент обрта потраживања од купаца
Ефикасност потраживања од купаца израчунава се преко коефицијента обрта (колико пута у години се потраживања обрну) и броја дана везивања потраживања (просјечан број дана од настанка до наплате потраживања) Што је коефицијент обрта потраживања виши, број дана везивања потраживања биће мањи, а ефикасност потраживања виша.

32 Коефицијент обрта обавеза према добављачима
Ефикасност обрта обавеза према добављачима показује у ком периоду добављачи бескаматно кредитирају предузеће. Исказује се преко коефицијента обрта обавеза према добављачима:

33 2.3. Рација ликвидности Краткорочни ризик ликвидности везан је за потребе предузећа да финансира текуће операције у пословању. Показатељи ликвидности указују на способност предузећа да плаћа обавезе, уз одржавање потребног обима и структуре обртних средстава и очување доброг кредитног бонитета. Обично се израчунавају три рација ликвидности: Рацио текуће ликвидности; Рацио убрзане ликвидности и Рацио тренутне ликвидности.

34 Рацио текуће ликвидности
Рацио текуће ликвидности (Current Ratio) или општи рацио ликвидности указује да ли је предузеће способно да плаћа доспјеле обавезе на вријеме. Обртна имовина у формули укључује готовину, залихе, потраживања од купаца. У англосаксонској литератури сусреће се став да однос текуће активе и текућих обавеза треба да буде 2:1 или виши, али правило није стриктно будући да овај однос варира у зависности од тога којој индустријског грани предузеће припада.

35 Рацио убрзане ликвидности
Рацио убрзане ликвидности (Quick Ratio ili Accid Test) je варијација рација текуће ликвидности. Овај рацио назива и ригорозни рацио ликвидности. Када је рацио убрзане ликвидности 1 или виши од 1, предузеће је ликвидно, и обрнуто. Међутим, индустријски стандард је као и у случају рација тренутне ликвидности, релевантнији од апсолутног стандарда.

36 Рацио готовинске ликвидности
Трећи показатељ ликвидности је рацио готовинске ликвидности (Cash Ratio) или рацио тренутне ликвидности који показује колико је доспјелих обавеза за плаћање покривено из расположиве готовине. Да би предузеће одржало ликвидност, рацио готовинске ликвидности треба да износи 1 или више од 1.

37 2.4. Рација финансијске структуре или рација управљања дугом
Солвентност је способност предузећа да измири дугорочне обавезе, не у року доспијећа него било када, потреби из стечајне или ликвидационе масе. Рација солвентности испитују способност предузећа да изврши плаћања камата и главнице у дугом року. Рација солвентности повезују профитабилност са нивоом плаћања обавеза да би утврдили како се предузећа носи са извршавањем обавеза. У општем смислу, солвентност се изражава преко рација финансијске структуре или рација управљања дугом.

38 2.4. Рација финансијске структуре или рација управљања дугом
Показатељи финансијске структуре су: рацио укупних обавеза и активе; рацио сопственог капитала и активе; рацио обавеза и сопственог капитала, рацио активе и сопственог капитала; рацио сопственог капитала и укупног капитала; рацио дугорочног обавеза и сопственог капитала; рацио дугорочних обавеза и укупног капитала; Коефицијент покрића камата, и др.

39 Рацио укупних обавеза и активе и рацио сопственог капитала и активе
Рацио укупних обавеза и активе и рацио сопственог капитала и активе Рацио укупних обавеза (дуга) у односу на активу (Total-Debt-To-Total-Assets Ratio): Други значајан показатељ је рацио сопственог капитала у односу на укупну активу (Equity-To-Total- Assets Ratio) ili власнички рацио (Equity Ratio)

40 Рацио обавеза и сопственог капитала и рацио активе и сопственог капитала
Рацио обавеза (дуга) према сопственом капиталу (Debt-To-Equity Ratio): Мултипликатор сопственог капитала утврђује колику количину имовине предузеће посједује на сваку новчану јединицу сопственог капитала:

41 Рацио сопственог капитала и укупног капитала
Рацио сопственог капитала и укупног капитала (Еquity- To-Total-Capital Ratio):

42 Рацио дугорочних обавеза и сопственог капитала и рацио дугорочних обавеза и укупног капитала
Рацио дугорочних обавеза и сопственог капитала (Long-Term-Debt-To-Equity Ratio) Рацио дугорочних обавеза (дуга) и укупног капитала(Long-term-Debt-To-Total-Capital Ratio)

43 Рацио тржишне вриједности обавеза и капитала и рацио тржишне вриједности обавеза и сопственог капитала Друга варијанта рација дуга користи тржишну вриједност умјесто књиговодствене (Market-Value- Debt-Capital Ratio i Market-Value-Debt-Equity Ratio) да би се нагласило да нека предузећа имају много већи капацитет да позајмљују средства него што то наговјештава њихова књиговодствена вриједност.

44 Финансијска стабилност
Финансијска стабилност односно дугорочна финансијска равнотежа изражава се преко коефицијента финансијске стабилности. Уколико је рацио нижи од један, постоји слободан капитал у износу разлике: (трајни капитал + дугорочне обавезе) - (дугорочно везана + изгубљена имовина). Уколико је рацио виши од један, предузећу недостаје капитал у износу разлике: (дугорочно везана + изгубљена имовина) - (трајни капитал + дугорочних обавезе). Ако је коефицијент финансијске стабилности једнак јединици, дугорочна равнотежа је успостављена, те су у оквиру дугорочног финансирања створени услови за одржавање ликвидности.

45 2.5. Тржишни показатељи или рација тржишне вриједности
Тржишна рација су EPS, P/E, P/B, тржишна капитализација, дивидендна стопа, и др. Зарада по акцији (EPS) добија се када се нето добитак подијели са просјечним бројем издатих акција у току обрачунског периода. Просјечан број акција израчунава се пондерисањем броја акција у оптицају са бројем дана оптицаја. P/E рацио - однос тржишне цијене акције и зараде по акцији. P/B рацио - однос тржишне цијене акције и књиговодствене цијене акције. PEG je количник P/E и стопе раста зарада. Дивиденда по акцији је количник дијела нето добитка намијењеног исплати дивиденде и просјечног броја акција изван предузећа.

46 3. Економска додата вриједност - EVA
Представља разлику вишка поврата креираног у инвестицији и капитала који је инвестиран у ту инвестицију: ЕVA = (ROA – трошак капитала) x инвестирани капитал ЕВА је продужетак правила нето садашње вриједности, тако да НСВ инвестиције представља садашњу вриједност економске додате вриједности током вијека трајања инвестиције.