STRATEGIJSKI MENADŽMENT

Презентација на тему: "STRATEGIJSKI MENADŽMENT"— Транскрипт презентације:

1 STRATEGIJSKI MENADŽMENT
DEO II: PROCES MENADŽMENTA GLAVA 5: KONTROLA dr Veljko M. Mijušković

2 TEME ANALIZE U OKVIRU GLAVE
SISTEM KONTROLE KONTROLA POMOĆU OSNOVNIH (FINANSIJSKIH) RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA KONTROLA POMOĆU MERILA PERFORMANSI

3 SISTEM KONTROLE: Elementi
Kontrola je faza menadžmenta u kojoj se poredi ostvareno sa planiranim Suština: Poređenje ostvarenog sa planiranim i Otklanjanje odstupanja pre završetka sekvence planiranih aktivnosti Evolucija kontrole – Konvencionalni vs. Strategijski menadžment Kontrola se vrši na bazi informacija (kvalitet, tajming, kvantitet i relevantnost) Osnovni elementi sistema kontrole (prema definiciji Mokler-a) “sistematičan napor da planski ciljevi postanu standardi kontrole, da se definiše povratna sprega, da se porede stvarni rezultati a prethodno definisanim standardima, da se utvrdi veličina i značaj odstupanja, kao i da se preduzmu odgovarajuće akcije.....”

4 SISTEM KONTROLE: Elementi
Da li rezultati odgovaraju standardima ? Da Definisanje standarda i metoda merenja rezultata Merenje rezultata Preduzimaju se korektivne akcije Ne Ništa se ne poreduzima

5 Vrste kontrole Kontrola po načinu i vremenu izvođenja:
Ex ante (pretkontrola) - budžet Kibernetska– povratna sprega Binarna kontrola (da-ne kontrola) – kod složenih i skupih projekata Ex post – na bazi finansijskih izveštaja Prema kriterijumu poslovne funkcije: finansijska kontrola (finansijski izveštaji, merila performansi) kontrola proizvodnje (metod, plan proizvodnje) kontrola kvaliteta (proizvod i proces) Jedan dobar sistem kontrole sadrži sve vidove kotrole

6 Vrste kontrole Kibernetska kontrola Da / Ne kontrola Inputi Obrada
Outputi Ex post kontrola Ex ante kontrola Informacije Korektivne akcije

7 SISTEM KONTROLE: Principi
Dobar sistem kontrole treba da bude efektivan i efikasan To podrazumeva poštovanje sledećih principa: Obavalja se na bazi pouzdanih informacija Timing je kritičan Objektivna i sveobuhvatna Fokus na elementima od strategijskog značaja Ekonomski opravdana Usklađena sa karakteristikama organizacije Usklađena sa poslovnim tokom Fleksibilna Primenljiva Prihvaćena od strane članova organizacije

8 FINANSIJSKA KONTROLA Pomoću finansijskih izveštaja
Pomoću merila performansi Pomoću budžeta

9 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH (FINANSIJSKIH) IZVEŠTAJA: Izrada
Računovodstvo je srce informacionog sistema preduzeća (finansijsko, upravljačko, poresko računovodstvo, ali i računovodstvo novčanih tokova) Donošenje odluka iz domena investiranja i kreditiranja Za finansijsku kontrolu Korisnici računovodstvenih izveštaja: Menadžerski tim Investitori i kreditori Investicione banke Poreski organ Subjekti koji utiču na izradu računovodstvenih izveštaja: Preduzeće (ili ovlašćeni knjigovođa) Savet za računovodstvene standarde (GAAP, IAS) Nezavisni revizor- daje kredibilitet finansijskim izveštajima Savet za revizorske standarde (GAAS)

10 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Subjekti koji utiču, računovodstveni izveštaji i korisnici: odnos

11 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Računovodstveni ciklus
Računovodstveni ciklus obuhvata: analizu ekonomskih događaja i beleženje njihovih efekata na računima klasifikovanje i sumiranje zabeleženih efekata u finansijskim izveštajima Ekonomski događaji obuhvataju: poslovne transakcije na primer, kupovina robe druge (interne) događaje na primer, amortizacija

12 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Računovodstveni proces

13 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Elementi računovodstvenog sistema
Elementi računovodstvenog sistema su: računi (konta), dnevnik, glavna knjiga, radna tabela i računovodstveni izveštaji Na računima se identifikuju povećanja/smanjenja pozicija koje utiču na bilans stanja i bilans uspeha Oblik slova T (leva strana duguje, desna potražuje) Promene se evidentiraju po sistemu dvojnog knjigovodstva Principi: svaka promena evidentira se na najmanje dva računa iznos potraživanja je jednak iznosu dugovanja Konvencije: aktiva ima dugovni saldo (rast aktive evidentira se na levoj strani računa) obaveze i kapital imaju potražni saldo (rast obaveza i kapitala evidentira se na desnoj strani računa)

14 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Evidencija poslovnih transakcija

15 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Računovodstveni ciklus

16 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Osnovni računovodstveni izveštaji
Bilans stanja: klasifikovana forma jednačine bilansne ravnoteže Aktiva = Obaveze + Kapital Pozicije AKTIVE poređane prema stepenu likvidnosti (anglo-američki standard – kriterijum opadajuće likvidnosti, kontinentalni standard – kriterijum rastuće likvidnosti) Pozicije OBAVEZA I KAPITALA poređane prema stepenu dospelosti Knjigovodstvena vrednost (neto vrednost) preduzeća u određenom trenutku (31.12.)

17 Informacioni značaj Bilansa stanja
Osnovna svrha: Uvid u neto vrednost preduzeća Važno za vlasnike (da li se uvećava sopstveni kapital) Važno za kreditore (kolateral, hipoteka) Uvid u likvidnost Odnos kratkoročne aktive i kratkoročnih obaveza Razuđenost likvidnih i nelikvidnih pozicija Profitabilnost (profitni potencijal) Uvid u račun Sopstveni kapital Pozicija Neraspodeljeni dobitak Pozicija Naknadno uplaćeni kapital Pozicija Otkupljene sopstvene akcije

18 Bilans stanja INVESTIRANJE FINANSIRANJE AKTIVA OBAVEZE I KAPITAL
Kratkoročna aktiva Kratkoročne obaveze Gotovina Dobavljači Hartije od vrednosti Kratkoročni krediti Kupci Dugoročne obaveze Zalihe Dugoročni krediti Dugoročna aktiva Obračunati porezi Zemljište Lizing Gradjevinski objekti Nematerijalne obaveze Oprema Troškovi marketinga Nematerijalna aktiva Kontrola kvaliteta Patenti Sopstveni kapital Licence Uplaćeni kapital Sistem distribucije Nerasporedjena dobit Naknadno uplaćeni kapital

19 Bilans stanja: klasifikovana forma

20 Informacioni značaj Računa dobitka/gubitka
Račun dobitka i gubitka (Bilans uspeha): pokazuje generisan profit odnosi se za period (1.01. – ) Osnovna svrha: Uvid u profitabilnost preduzeća Dopunske informacije : Uvid u različite pozicije prihoda, troškova i dobitka

21 Bilans uspeha: klasifikovana forma

22 Informacioni značaj Izveštaja o novčanim tokovima
Izveštaj o gotovinskim tokovima neto gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti, finansijskih aktivnosti i investicionih aktivnosti Osnovna svrha: Uvid u likvidnost preduzeća Dopunske informacije : Uvid u finansijsko zdravlje preko odnosa poslovnog, finansijskog i investicionog neto novčanog toka Kod zdravih preduzeća Poslovni neto novčani tok mora biti pozitivan Investicioni neto novčani tok bi trebao da bude negativan Finansijski neto novčani tok treba da balansira poslovni i investicioni (može i pozitivan i negativan)

23 Izveštaj o novčanim tokovima

24 Izveštaj o novčanim tokovima

25 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Parametri koji se kontrolišu
Likvidnost – sposobnost preduzeća da plaća svoje obaveze na vreme konverzijom aktive u gotovinu Izveštaji za kontrolu likvidnosti: bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima Rentabilitet – sposobnost stvaranja profita kroz poslovne operacije Izveštaj za kontrolu rentabiliteta: bilans uspeha Sposobnost privlačenja kapitala – zavisi od kreditne zaduženosti (odnos između duga i kapitala) i rentabiliteta (trenutnog i budućeg) Izveštaji za kontrolu sposobnosti privlačenja kapitala: bilans stanja i bilans uspeha

26 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Ograničenja
Ex post dokumenta Direktno ne valorizuju efekat inflacije (pitanje baze poređenja za duži vremenski period) Ipak, kvartalni i mesečni izveštaji daju korisne informacije za potrebe kontrole

27 KONTROLA POMOĆU RAČUNOVODSTVENIH IZVEŠTAJA: Revizija
Analiza računovodstvenih izveštaja (eksterna, interna, superrevizija) Eksterna (obavljaju ovlašćeni revizori)- 4 firme globalni lideri Izveštaj revizora mišljenje bez rezerve (unqualified opinion) mišljenje sa rezervom (qualified opinion) uzdržavanje od mišljenja (disclaimor) suprotno mišljenje (adverse opinion) Predlog menadžerskom timu (za otklanjanje nepravilnosti) Interna (obavlja kontrolor) cilj je da se utvrdi da li se racionalno upravljalo aktivom i da li su finansijski rezultati realno prikazani radi po istim principima kao i eksterna revizija integralni softver eliminiše potrebu za internom revizijom

28 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI
Pojedinačne pozicije računovodstvenih izveštaja date su u apsolutnom iznosu iz kog se ne vidi njihov relativni značaj Na primer, profit od 10 miliona dinara ne govori o tome da li je reč o visokoj ili niskoj profitabilnosti preduzeća Zbog toga su potrebni relativni pokazatelji – merila performansi Merila (indikatori) performansi prate se : Tokom vremena Poređenjem sa drugim preduzećima Merila performansi: operativnih strategijskih i investicionih odluka

29 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Vremenska dimenzija efekata različitih odluka

30 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Operativna merila performansi
Mere rezultate operativnih odluka Dobijaju se stavljanjem u odnos pojedinačnih pozicija osnovnih računovodstvenih izveštaja Smislene kombinacije pojedinačnih pozicija računovodstvenih izveštaja predstavljaju racio brojeve (engl. ratio = odnos) Četiri grupe: pokazatelji likvidnosti pokazatelji aktivnosti pokazetelji finansijske strukture pokazatelji profitabilnosti

31 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Pokazatelji likvidnosti
Govore o sposobnosti preduzeća da izmiri svoje dospele obaveze o roku bez ugrozavanja finansijskog zdravlja Dobijaju se stavljanjem u odnos pozicija gotovine i ostale obrtne imovine, s jedne strane, i kratkoročnih obaveza, s druge strane Tipičan pokazatelj: opšti racio likvidnosti (pokazuje sa koliko se obrtnih sredstava pokrivaju kratkoročne obaveze) – reprezentuje zaštitu interesa kratkoročnih poverilaca Kratkoročna aktiva Kratkoročne obaveze

32 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Pokazatelji aktivnosti
Mere efikasnost upotrebe imovine Pokazuju odnos između prihoda ili troškova, sa jedne i ulaganja u neke kategorije aktive, sa druge strane Tipičan pokazatelj: koeficijent obrta zaliha Ukupan prihod Zalihe

33 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Pokazatelji finansijske strukture
Govore o stepenu finansijske fleksibilnosti (ukazuju na stepen u kome preduzeće koristi dug kao izvor finansiranja) Dobijaju se se stavljanjem u odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja Tipičan pokazatelj: racio duga i finansijski leveridž Ukupan dug Ukupan dug Ukupna pasiva Sopstveni kapital

34 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Pokazatelji profitabilnosti
Pokazuju zarađivačku snagu preduzeća Tipičan pokazatelj: prinos na ulaganje ROI Drugi pokazatelji: prinos na sop kapital ROE, npr Poslovni profit - Porez Ukupan kapital Neto profit Sopstveni kapital

35 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Složeni racio brojevi
Složeni racio brojevi: DuPont formula, Z-rezultat, prelomna tačka. DuPont formula: ukazuje na odnos između prinosa na ulaganja, obrta aktive i profitne stope Poslovni profit/ Ukupan prihod x Ukupan prihod/ Ukupna aktiva = Profitna stopa x Obrt aktive = Prinos na ulaganja

36 DuPont formula

37 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI:– Složeni racio brojevi
Z-rezultat: ukazuje na verovatnoću bankrotstva Z = 0,012 (obrtni fond/ ukupna aktiva) + 0,014 (zadržani profit/ ukupna aktiva) + 0,033 (bruto profit/ ukupna aktiva) + 0,0006 (tržišna vrednost sopstvenog kapitala/ ukupna aktiva) + 0,999 (ukupan prihod/ ukupna aktiva) Ukoliko je: Z-rezultat <1,8 preduzeće će bankrotirati 1,8 < Z-rezultat < 3,0 preduzeće će najverovatnije bankrotirati Z-rezultat > 3,0 preduzeće neće bankrotirati

38 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI:– Složeni racio brojevi
Prelomna tačka: kontrola stepena korišćenja kapaciteta. Ukazuje na kom obimu proizvodnje se iz zone gubitka ulazi u zonu dobitka (mrtva tačka rentabiliteta)

39 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Tržišna merila performansi
Polaze od pretpostavke da vrednost akcije određuje vrednost preduzeća Osnovni pokazatelji: zarada po akciji racio cena/ zarada racio cena/ poslovni gotovinski tok racio tržišna cena/ knjigovodstvena vrednost

40 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Tržišna merila performansi
Zarada po akciji (EPS – Earning per Share) Dobija se kada se neto profit podeli brojem običnih akcija Racio cena/ zarada (P/E – Price/Earning) Ukazuje na to koliko su investitori spremni da plate da bi ostvarili određenu zaradu (na primer, P/E = 3) Racio tržišna cena/ knjigovodstvena vrednost (market/book ratio) Merilo tržišne kapitalizacije. Ukoliko je racio > 1, opšte stanje finansijskog zdravlja je dobro.

41 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Merila stvorene vrednosti
Tržišna merila ne mere IMANENTNU (unutrašnju) vrednost preduzeća DODATA EKONOMSKA VREDNOST (EVA): EVA = Poslovni dobitak – Trošak kapitala Poslovni dobitak = Prinos na investirani kapital x Investirani kapital Trošak kapitala = Cena kapitala x Investirani kapital EVA = (Prinos na investirani kap – Cena kapitala) x Invest.K. Vrednost je stvorena ako je prinos na investilani kapital ROIC veći od cene kapitala CC (cost of capital)

42 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Merila stvorene vrednosti
b. GOTOVINSKI PRINOS NA ULAGANJA (CFROI): CFROI = Vrednost je stvorena ako je CFROI veći od CC (cost of capital) Diskontovani budući novčani tokovi Investirana gotovina

43 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Investiciona merila performansi
Suština investicije: podnošenje žrtve u sadašnjosti (ili odricanje od potrošnje) da bi se ostvarili pozitivni efekti u budućnosti. Efekti treba da premaše žrtvu u sadašnjosti. Dve grupe investicionih pokazatelja: Statički (ne uvažavaju vremensku vrednost novca) Dinamički (uvažavaju vremensku vrednost novca)

44 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Statički investicioni pokazatelji
Stopa prinosa Na primer, 17% Rok povraćaja Na primer, 4 godine i 5 meseci Prosečan godišnji profit Ukupna ulaganja Ukupna ulaganja Prosečan godišnji profit

45 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Dinamički investicioni pokazatelji
Vreme ulaganja i efekata je različito. Rentabilitet projekta se izračunava u trenutku ulaganja (t=0) tako da se buduća ulaganja i budući efekti moraju prevrednovati na sadašnju vrednost da bi bili uporedivi. Koncept vremenske vrednosti novca: ‘Jedan dinar danas vredi više nego jedan dinar kroz godinu dana.’ Posledica: vredniji su raniji efekti i ulaganja od kasnijih efekata i ulaganja Način da se fenomen vremenske vrednosti novca uključi u obračun rentabiliteta projekta je diskontni račun. Pokazatelji koji uvažavaju VVN: Neto sadašnja vrednost, Interna stopa prinosa, Indeks profitabilnosti

46 KONTROLA POMOĆU MERILA PORFORMANSI: Dinamički investicioni pokazatelji
Neto sadašnja vrednost (NSV – NPV Net Present Value) Razlika između priliva i odliva gotovine u vremenu eksploatacije investicije koja je diskontovana na sadašnju vrednost pomoću diskontnog faktora Ako je NNT – neto novčani tok preduzeća j u periodu t n ekonomski vek investicije d diskontna stopa