Proces knjiženja: Hronološka i sistematska evidencija

Презентација на тему: "Proces knjiženja: Hronološka i sistematska evidencija"— Транскрипт презентације:

1 Proces knjiženja: Hronološka i sistematska evidencija
R A Č U N O V O D S T V O Proces knjiženja: Hronološka i sistematska evidencija

2 Sistem dvojnog knjigovodstva
Računovodstveni sistem u kome se svaka knjigovodstvena promena evidentira sa bar jednim knjiženjem na dugovnoj strani i makar jednim knjiženjem na potražnoj strani računa, tako da ukupni iznosi na tim stranama budu jednaki naziva se sistem dvojnog knjigovodstva (double-entry accounting system).

3 Pojmovno određivanje računa
Bilans raščlanjujemo na onoliko računa koliko ima različitih bilansnih pozicija. Računi služe za samostalno obračunavanje pojedinih imovinskih delova. “Konto (račun) je svaki skup jedinica vrednosti vezanih za jednu ideju, za jednu tačku gledišta, koja je svima njima svojstvena, koja ih karakteriše i koja odgovara svakoj jedinici vrednosti koja se za nju vezuje.” (Dimaršej)

4 Šematski prikaz računa
Duguje Naziv računa Potražuje

5 Duguje i potražuje Račun je podeljen vertikalnom linijom na strane duguje i potražuje i na njima se knjiži povećanje ili smanjenje vrednosti neke bilansne pozicije. Izraz duguje (na teret, zadužiti - debit) znači da se promena mora proknjižiti na levu stranu odnosnog računa, dok izraz potražuje (u korist, odobriti, priznati - credit) znači da se promena mora proknjižiti na desnu stranu tangiranog računa. „Izrazi duguje (debitum) i potražuje (creditum) imaju latinsko poreklo. Luca Pacioli, italijanski monah koji je pisao o računovodstvu u XV veku je popularizovao ove izraze.”

6 Faze procesa knjiženja
Dokument (računovodstvena isprava) - pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koji obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

7 Dnevnik (hronološka evidencija)
Dnevnik (Journal) predstavlja hronološku evidenciju, što znači da se promene u dnevniku knjiže onim redosledom kako su nastale. Dnevnik se naziva i knjiga početnog knjiženja, pošto je to mesto na koje se transakcije unose u računovodstvenu evidenciju po prvi put. Najčešće je u primeni staroitalijanski oblik dnevnika.

8 Šematski prikaz dnevnika
D n e v n i k str. 1 RB Dat O P I S Poz. Iznos D. P. 1. 03.01. Tekući račun Vlasnički kapital Za ulog osnivača 1 2 8.000

9 Glavna knjiga (sistematska evidencija)
Glavna knjiga (General ledger) predstavlja tzv. sistematsku evidenciju i nju čine svi računi koji su otvoreni u knjigovodstvu nekog privrednog društva u toku jednog obračunskog perioda, bilo preuzimanjem početnog stanja iz bilansa, bilo otvaranjem u toku posmatranog perioda.

10 Kontni okvir i kontni plan
Svi računi glavne knjige su sistematizovani, numerisani i raspoređeni po određenim kriterijumima na odgovarajuće klase, grupe računa ili račune koji predstavljaju kontni okvir. Bilansni princip razvrstavanja. Kontni okvir predstavlja osnovu za sastavljanje kontnog plana (Chart of accounts), odnosno liste stvarno otvorenih knjigovodstvenih računa u konkretnom privrednom društvu. Dekadni princip raščlanjavanja klasa, grupa računa i računa.

11 Karakteristike računa
Homogenost zahteva da se na računu proknjiže samo one promene koje se na njega odnose. Integralnost predstavlja zahtev da se na jednom računu proknjiže sve promene koje se na njega odnose. Samo homogeni i integralni računi mogu da daju realnu sliku o kretanjima i saldima pojedinih pozicija aktive, obaveza, vlasničkog kapitala, rashoda i/ili prihoda.

12 Vrste računa Prema sadržini:
Računi stanja (aktivni, pasivni i aktivno-pasivni računi); Računi uspeha ili rezultata (rashodi i prihodi) i Mešoviti računi.

13 Računi stanja Računi stanja pokazuju stanje neke pozicije imovine, obaveza ili vlasničkog kapitala. Nazivaju se i permanentni (stalni) ili stvarni računi, jer se pojavljuju u bilansima stanja više uzastopnih obračunskih perioda. Računi koji pokazuju stanje imovinskih pozicija bilansa nazivaju se aktivni računi. Računi koji pokazuju stanje pozicija obaveza i vlasničkog kapitala nazivaju se pasivni računi.

14 Aktivni račun Duguje Naziv računa Potražuje
Početno stanje ili Prva poslovna promena Povećanja Smanjenja Saldo za izravnanje

15 Pasivni račun Duguje Naziv računa Potražuje Smanjenja
Saldo za izravnanje Početno stanje ili Prva poslovna promena Povećanja

16 Aktivno-pasivni računi (Kupci-poverioci)
Duguje Kupci Potražuje Primljene akontacije

17 Pasivno-aktivni računi (Dobavljači-dužnici)
Duguje Dobavljači Potražuje Date akontacije

18 Računi uspeha (rezultata)
Ne preuzimaju početno stanje iz bilansa, već se otvaraju po potrebi, onda kada privredno društvo ostvari određene prihode ili rashode. Privremeni, obračunski ili nominalni. Kumulativni računi, tj. računi čiji se saldo može samo povećavati (kumulirati).

19 Računi prihoda Duguje Naziv računa Potražuje Povećanja

20 Računi rashoda Duguje Naziv računa Potražuje Povećanja

21 Vrste računa Prema karakteru salda sve račune možemo podeliti na:
Potpune račune - mogu samostalno da egzistiraju i svojim prometom i saldom iskazuju celinu imovinskog dela čije stanje prikazuju; Nepotpune račune - ne prikazuju stanje celine imovinskog dela i nisu u stanju da samostalno egzistiraju. Ovi računi predstavljaju celinu zajedno sa korektivnim računima i

22 Vrste računa Korektivne račune - ispravljaju (koriguju) stanje nepotpunih računa, odnosno ispravljaju vrednost obuhvaćenu nekim drugim računom. Razlikujemo: Korektivne račune čiji je saldo uvek suprotan u odnosu na račun na koji se odnosi. Takvi računi se obično nazivaju računima ispravki vrednosti (Ispravka vrednosti osnovnih sredstava; Ispravka vrednosti sumnjivih/spornih potraživanja; Ispravka vrednosti meničnih potraživanja), i imaju potražni saldo; i Korektivne račune koji mogu imati dugovni ili potražni saldo, u zavisnosti od odnosa planskih (obračunskih) i stvarnih nabavnih cena. Takav je, pre svih, račun Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala.

23 Vrste računa Sintetički računi predstavljaju račune prvog stepena (račune glavne knjige) i pokazuju sumarno stanje bar dva analitička računa. Primera radi, to su računi: kupaca, dobavljača, zaliha materijala, robe, i sl. Analitički računi predstavljaju delove određenog sintetičkog računa. U knjigovodstvu može da bude otvoreno onoliko analitičkih računa koliko je različitih pozicija u okviru jednog sintetičkog računa. Sravnjenje stanja na analitičkim računima sa stanjem na sintetičkom računu vrši se sastavljanjem već pomenutog tabelarnog prikaza svih analitičkih računa koji se zove Prometni list.

24 Oblici računa Jednostrani račun (po pagini);
Dvostrani račun (po foliju); Račun u obliku slova T i Stepenasti oblik računa.

25 Probni bilans Sredstvo za kontrolu formalne ispravnosti knjiženja na računima glavne knjige sa knjiženjima u dnevniku. To je, u stvari, skraćeni zaključni list, jer sadrži pored kolona za redni broj, dva para novčanih kolona (bruto bilans i saldo bilans).

26 Zaključni list Provera formalne ispravnosti knjiženja i priprema za zaključak knjiga vrši se sastavljanjem tabelarnog pregleda svih računa glavne knjige koji se zove zaključni list. Ciljevi sastavljanja zaključnog lista su:da se izvrši računska kontrola tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi sa knjiženjima u dnevniku pomoću bruto bilansa (zbir bruto bilansa u zaključnom listu mora da bude jednak zbiru prometa u dnevniku); da se u saldo bilansu izvrši priprema salda za izradu bilansa stanja i bilansa uspeha; da se uradi bilans stanja i bilans uspeha i da se izvrši formalan zaključak knjiga.

27 Kontni okvir Propisuje ministar finansija, po bilansnom principu.
KONTNI OKVIR - PLAN  Propisuje ministar finansija, po bilansnom principu.  Ukupno ima 10 klasa i to od 0 do ­9. Svaka klasa može se raščlaniti na 10 grupa, koje se obeležavaju  dvocifrenim brojevima od 00 do 99. Svaka grupa može se raščlaniti na 10 sintetičkih računa koji se obeležavaju trocifrenim brojevima od 000 do 999.  Na osnovu propisanog sintetičkog kontnog plana, svako pravno lice treba da sačini analitički kontni plan prema svojim potrebama.    

28 Kontni okvir KONTNI OKVIR - PLAN KLASE RAČUNA 0 – 9 PROPISANI
GRUPE RAČUNA OKVIR SINTETIČKI – OSNOVNI RAČUNI – (OBAVEZAN JE) SUBSINTETIČKI RAČUNI – SAMOSTALNO OTVARANJE ANALITIČKI RAČUNI – FAKULTATIVAN DALJE PREMA POTREBI ANALITIČKI RAČUNI SE MOGU RAŠČLANITI

29 Kontni okvir KLASE RAČUNA
Klasa 0: Neuplaćeni upisani kapital  i stalna imovina Klasa 1: Zalihe Klasa 2: Kratkoročna potraživanja,  plasmani i gotovina Klasa 3: Kapital Klasa 4: Dugoročna rezervisanja i obaveze Klasa 5: Rashodi Klasa 6: Prihodi Klasa 7: Otvaranje i zaključak  računa stanja Klasa 8: Vanposlovna sredstva i izvori Klasa 9: Obračun troškova i učinaka

30 Raspored klasa računa u bilansu stanja i bilansu uspeha
1. BILANS STANJA Klase u aktivi Klase u pasivi Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina Kapital Zalihe i stalna sredstva namenjena prodaji 4 Dugoročna rezervisanja, obaveze i pasivna vremenska razgraničenja Kratkoročna potraživanja, novčana sredstva i aktivna vremenska razgraničenja Vanbilansna aktiva (tuđa roba) Vanbilansna pasiva (obaveze za tuđu robu)

31 Raspored klasa računa u bilansu stanja i bilansu uspeha
2. BILANS USPEHA Ovde su raspoređene samo klasa 6(prihodi) i klasa 5(rashodi) i to: Klasa 6 Prihodi: grupe 60­ Poslovni prihodi grupa Finansijski prihodi grupe 67-­68 Ostali prihodi grupa Dobitak poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda Klasa 5 Rashodi: grupe 50­ Poslovni rashodi grupa Finansijski rashodi grupe 57­ Ostali rashodi grupa Gubitak poslovanja koje se obustavlja, efekti promene računovodstvene politike, ispravke grešaka ranijih perioda

32 Klase računa Klase 0-­8 su klase finansijskog knjigovodstva.
Klase računa 7,8 i 9 su vanbilansne. Klasa 9 je klasa pogonskog knjigovodstva (obračun troškova i učinaka).

33 Bilansne promene Sve promene u knjigovodstvu mogu se svrstati u osam vrsta: I Prve četiri vrste promena utiču samo na bilans stanja: 1) POVEĆANJE AKTIVE I PASIVE 2) SMANJENJE AKTIVE I PASIVE 3) PROMENE U STRUKTURI AKTIVE 4) PROMENE U STRUKTURI PASIVE

34 Bilansne promene II Druge četiri vrste promena utiču delom na bilans stanja, a delom na bilans uspeha 5) POVEĆANJE RASHODA U B.U. I SMANJENJE AKTIVE U B.S. 6) POVEĆANJE PRIHODA U B.U. I SMANJENJE PASIVE U B.S. 7) POVEĆANJE RASHODA U B.U. I POVEĆANJE PASIVE U B.S ) POVEĆANJE PRIHODA U B.U. I POVEĆANJE AKTIVE U B.S.

35 Bilansne promene (uticaj na bilans stanja)
Primeri promena koje utiču samo na bilans stanja: POVEĆANJE AKTIVE I PASIVE ­ kupljen je materijal od dobavljača D 101 / P 435 SMANJENJE AKTIVE I PASIVE ­ isplaćeno je dobavljaču sa tekućeg računa D 435 / P 241 PROMENE U STRUKTURI AKTIVE ­ kupac je uplatio svoj dug D 241 / P 204 PROMENE U STRUKTURI PASIVE kratkoročni kredit je, u dogovoru sa bankom, pretvoren u dugoročni D 422 / P 414

36 Bilansne promene (uticaj i na bilans stanja i na bilans uspeha)
Primeri promena koje utiču i na bilans stanja i na bilans uspeha 5. POVEĆANJE RASHODA U B.U. I SMANJENJE AKTIVE U B.S. Ustanovljen je manjak materijala u magacinu D 574 / P 101 6. POVEĆANJE PRIHODA U B.U. I SMANJENJE PASIVE U B.S. Otpisana je obaveza prema jednom dobavljaču D 435 / P 677 7. POVEĆANJE RASHODA U B.U. I POVEĆANJE PASIVE U B.S. Dobavljač je obračunao zateznu kamatu D 562 / P 460 8. POVEĆANJE PRIHODA U B.U. I POVEĆANJE AKTIVE U B.S Obračunali smo zateznu kamatu kupcu D 221 / P 662