Kamatni portfolio i upravljanje rizikom kamatnog portfolia banke 1. Faktori kamatnog portfolia banke Kamatna stopa – cena korišćenja kreditnih i novčanih sredstava na finansijskom tržištu; Visina kamatne stope zavisi od cene pribavljanja kreditnih izvora i vremena odobravanja kredita; Kamatne stope – jedan od najvažnijih instrumenata bankarskog poslovanja i ključni faktor uspešnog bankarskog poslovanja; Razlikujemo pasivne i aktivne kamatne stope; Pasivne kamatne stope predstavljaju plaćanje kamata na depozitna i oročena sredstva (odliv sredstava) od strane banke nekoj drugoj banci ili klijentu;

Aktivna kamatna stopa predstavlja naplatu kamata od klijenata ili neke druge banke kojima je odobren kredit u određenom vremenskom periodu; Kamata se javlja u dvostrukoj ulozi: pasivna kamata (koju banka plaća na pribavljena sredstva), aktivna kamata (koju banka naplaćuje na plasirana sredstva). Razlika između naplaćenih i plaćenih kamata tj. aktivnih i pasivnih kamata predstavlja glavni izvor za pokrivanje troškova i ostvarenje profita banke.

Postoji neophodnost usklađivanja aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, tj. cene novih plasmana direktno su povezane sa troškovima pribavljanja novih izvora sredstava. Obim i struktura kreditnog portfolia diktira visinu aktivnih kamatnih stopa i nivo kamatnog prihoda banke; Neto kamatni prihod – predstavlja najveći deo ukupnog prihoda banke (oko 70 do 80%); Ostale prihode banke čine prihodi po osnovu naknada i provizija za pružene usluge i učestvuju sa 20 do 30% u ukupnim prihodima banke;

Kamatne stope treba da reguliše tržište preko odnosa ponude i tražnje novčanih sredstava, bez uticaja države i monetarno kreditne politike; Postoje tri teorije pri formiranju tržišnih kamatnih stopa: Teorija preferencije likvidnosti – polazi od stava da se kamatne stope određuju preko odnosa ponude i tražnje novčanih sredstava. Nivo kamatnih stopa se formira u zavisnosti od obima transakcionog novca. Ukoliko se povećava profit, povećava se i kamatna stopa uz racionalizaciju držanja transakcionog novca; Teorija kreditnih fondova - kamatnu stopu diktira odnos ponude i tražnje pozajmljenih odnosno kreditnih fondova. Kreditni fondovi zavise od obima štednje tako što obim štednje indirektno utiče na nivo kamatnih stopa;

Teorija inflacionih očekivanja, polazi od stava da je visina kamatne stope uslovljena nivoom promena cena. Kamatne stope se formiraju u zavisnosti od inflacionih i deflacionih kretanja u okruženju. U uslovima inflacije prisutno je smanjenje realnih prinosa kreditora pa je neophodno izvršiti korekciju nominalne kamatne stope na osnovu buduće stope inflacije; Faktori rizika tržišnog formiranja kamatnih stopa: Ročna transformacija sredstava, Plasmani u HOV, Nekamatonosna pasiva, Veličina banke, Intenzitet konkurencije, Struktura plasmana, Pozicija na tržištu novca i dr.

Ročna transformacija sredstava predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika kamatne stope; Ročna transformacija predstavlja prelivanje kratkoročnih izvora u dugoročne, dugoročnih u kratkoročne kao i kamatnu neusklađenost pasive i aktive; Po pravilu, kamatna stopa bi trebalo da je manja što je vreme plasmana kraće i obrnuto, veća ako je vreme plasmana duže zbog toga što je rizik veći.

2. Model GAP analize osetljivosti banke na rizik GAP analiza je tradicionalno sredstvo upravljanja rizikom kamatne stope; Upravljanje GAP pozicijom banke podrazumeva upravljanje kamatno osetljivom aktivom i kamatno osetljivom pasivom u cilju ostvarivanja zadovoljavajućeg neto kamatnog prihoda; Menadžment banke ima obavezu da vrši kontrolu GAP – a bilansa banke kao odnosa između njene kamatno osetljive aktive (RSA) i kamatno osetljive pasive (RSL); RSA – rate sensitive assets RSL – rate sensitive liabilities GAP =RSA - RSL

Pozitivna GAP pozicija bilansa banke podrazumeva da promene kamatnih stopa u većoj meri utiču na aktivu nego na pasivu, pri čemu je banka izložena riziku u slučaju pada kamatnih stopa; Kod negativne GAP pozicije, promene kamatnih stopa u većoj meri utiču na obaveze nego na plasmane pa je tada prisutan rizik sa rastom kamatnih stopa; Nulta GAP pozicija Kad se banka nalazi u nultoj GAP poziciji, banka nije izložena riziku promene kamatne stope, ali je to u praksi teško ostvarivo; Sredstva – aktiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Obaveze - pasiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Sredstva – aktiva po fiksnoj kamatnoj stopi Obaveze – pasiva po fiksnoj kamatnoj stopi

Pozitivna GAP pozicija Negativna GAP pozicija Sredstva – aktiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Obaveze - pasiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Obaveze – pasiva po fiksnoj kamatnoj stopi Sredstva – aktiva po fiksnoj kamatnoj stopi Sredstva – aktiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Obaveze - pasiva po varijabilnoj kamatnoj stopi Sredstva – aktiva po fiksnoj kamatnoj stopi Obaveze – pasiva po fiksnoj kamatnoj stopi

Primer GAP analize bilansa banke: Primer GAP analize banke Meseci u okviru sledeće promene kamatnih stopa 0-6 6-12 Preko 12 Ukupno Kamatno osetljiva aktiva 200 400 1.000 Kamatno osetljiva pasiva GAP (RSA-RSL) -200 Kumulativni GAP GAP/aktiva -20% 0% 20% Kumulativni GAP/aktiva

3. ARBL model merenja kamatnog rizika Model ARBL (asset repriced before liabilities) se koristi za izračunavanje GAP analize; Vrši se kategorizacija svih bilansnih pozicija banke prema vremenu do određivanja novih kamatnih stopa, što se ne podudara uvek sa rokom dospeća pojedinih delova aktive i pasive; Za svaku kategoriju izračunava se neto bilans koji može biti pozitivan, negativan i jednak nuli; Pozitivan GAP je prisutan kada je prisutna razlika u aktivi, negativan GAP je prisutan kada postoji razlika u pasivi a nulti kada ove razlike ne postoje; Nedostatak modela je što polazi od pretpostavke da se aktivne i pasivne kamatne stope kreću uvek ravnomerno što nije realno;

Na primeru negativnog GAP-a banke kada se kamatne stope menjaju za veći deo dugoročne pasive, za banku bi bilo zadovoljavajuće ako se predviđa skori porast kamatnih stopa; U tom slučaju, pošto su rokovi aktive prosečno kraći od rokova pasive, veći deo sredstava će se replasirati po višim kamatnim stopama. Usled dužih rokova pasive, obaveze banke će se sporije prilagođavati rastućim kamatnim stopama;

4. Duration model merenja kamatnog rizika Model životnog veka bilansnih pozicija ili DURATION model se zasniva na analizi ponderisanih prosečnih rokova dospeća plasmana i obaveza banke; Duži životni vek znači veću osetljivost cene plasmana na promenu kamatne stope i obrnuto, kraći životni vek znači da promena kamatne stope u manjoj meri utiče na cenu plasmana; GAP osetljivost banke na promene kamatne stope dobija se kao razlika životnog veka aktive i životnog veka pasive banke; GAP je pozitivan ako aktiva banke ima duži životni vek od pasive banke odnosno kada je aktiva osetljivija na promene kamatnih stopa;

5. Relativizacija rizika kamatne stope U zavisnosti od ciljnog novčanog GAP-a, banka koristi određene strategije prikupljanja i plasiranja sredstava; Ciljni novčani GAP Strategija Negativan (veći uticaj na pasivu) „Uzimaj na kraće – pozajmljuj na duže“ Pozitivan (veći uticaj na aktivu) „Uzimaj na duže – pozajmljuj na kraće“ Nula Neutralna pozicija

Najpoznatiji instrumenti za regulisanje rizika su tzv. hedžing modeli; Hedžing predstavlja zaštitu ili ograđivanje, u ovom slučaju pokrivanje rizika suprotnom poslovnom operacijom; Najčešće korišćeni instrumenti hedžinga su a) fjučersi, b) svopovi, c) opcije Fjučers – predstavlja ugovor za kupovinu ili prodaju neke robe ili HOV u budućnosti; Oni su obavezujući ugovori, standardizovani, visoko likvidni i predstavljaju ugovore sa klirinškom tj obračunskom korporacijom; Kamatni svop je ugovor u kojem su sve strane saglasne da izvrše međusobnu razmenu kamatnih plaćanja različitog karaktera koja se baziraju na glavnici koja se nikad ne menja;

Postoje tri tipa kamatnog svopa: Kupon svopovi – ili menjanje fiksnih stopa za promenljive HOV u istoj valuti; Bazični svopovi – menjanje promenljive kamatne stope za HOV promenljive kamatne stope u istoj valuti; Unakrsni valutni kamatni svop – uključuje menjanje HOV fiksne kamatne stope u jednoj valuti za promenljive stope u drugoj valuti; Opcije daju imaocu pravo da kupi odnosno proda HOV u okviru određenog vremenskog intervala po određenoj ceni; Opcija je ugovorom preneto pravo sa prodavca na novog vlasnika da kupi (call) ili da proda (put) određenu HOV po ugovorenoj kamatnoj stopi, ako se kupac odluči da realizuje svoje pravo;