EFEKTI INSTRUMENATA MONETARNO-KREDITNE POLITIKE BRZINA OPTICAJA NOVCA
Obaveznom rezervom centralna banka reguliše upotrebu dela aktive ili pasive komercijalne banke Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti (obveznica, državnih zapisa i dr.) koje obavlja centralna banka u transakcijama sa poslovnim bankama. Hartije od vrednosti direktno utiču na kreditni potencijal i likvidnost banaka, a indirektno na formiranje novčane mase. Repo operacije su transakcije u kojima su kupac i prodavac (centralna i poslovna banka) salasni da se izvrši prodaja hartija od vrednosti po utvrđenoj ceni, uz obavezu kupca da ih proda prodavcu na tačno utvrđen dan po dogovorenoj reotkupnoj ceni.
Referentna kamatna stopa je ključna kamatna stopa kojom centralna banka sprovodi monetarnu politiku. Po pravilu je to kratkoročna kamatna stopa. Kada centralna banka proceni da je problem inflacija, povećaće referentnu kamatnu stopu. Rast referentne kamatne stope će značiti da će poslovne banke deo svojih sredstava uložiti u hartije od vrednosti centralne banke i na taj način će smanjiti količinu novca u opticaju, što će uticati na opadanje inflacije Direktni instrumenti monetarne politike se danas primenjuju retko i u slučaju većih poremećaja. Mogu se javiti u formi ograničavanja kreditnih plasmana, ograničavanja visine kamatne stope, selektivnog kreditiranja....
BRZINA OPTICAJA NOVCA
Brzina opticaja novca je broj koji pokazuje koliko puta jedna novčanica odigra ulogu transakcionog sredstva u toku jedne godine V= nominalni BDP/M V- brzina opticaja novca BDP – bruto domaći proizvod M – količina novca u opticaju
Efekat brzine opticaja novca na inflaciju se može prikazati pomoću jednačine kvantitativne teorije novca: M*V=P *QM V- brzina opticaja novca P-nivo cena Q- nivo proizvodnje Po pravilu , u uslovima inflacije povećava se brzina opticaja novca Na brzinu opticaja novca može uticati i kretanje kamatne stope Na povećanje brzine novca utiče i rasprostranjenost kreditnih kartica