ГЛОБАЛНЕ И ПАРЦИЈАЛНЕ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Друштвена група је скупа мањег или већег броја људи који ступајући у међусобне односе врше делатност у циљу задовољавања одређених личних и друштвених потреба.
Класификација друштвених група: према организованости, на основу потреба које се задовољавају, у зависности да ли се у друштвеној групи врше све друштвене функције на датом ступњу развоја друштва или не
Глобалне друштвене групе У предцивилизацији У цивилизацији хорда, род, племе народ нације човечанство
Друштвени услови настанка: НАРОД Друштвени услови настанка: Основна обележја народа приватна својина, класна диференцијација и територијално повезивање етнички сродних група. језик заједничке норме, навике, морал и култура.
Фактори који доводе до формирања су: НАЦИЈА Фактори који доводе до формирања су: Заједничка обележја економски друштвено – политички расни културно-психолошки религија и географски фактори. књижевни језик економски и политички интереси свест о припадности култура.
ЧОВЕЧАНСТВО На формирање човечанства утичу: економски фактори средства масовних комуникација
ПАРЦИЈАЛНЕ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ Могу се поделити на групе: које чине биолошко-економско јединство које чине јединство економско-политичких односа и процеса у којима се одвијају политички процеси и у којима људи живе
ПОРОДИЦА Породица је историјски променљива друштвена група која почива на хетеросексуалним везама и систему сродничких односа. У савременом друштву је и правна установа.
Основе породице: Функције породице: Биолошка, Бисоцијална, Социјална, Економска. емотивна, задовољавање полног нагона, репродуктивна; економска; пружања заштите; васпитно-образовна и социјализаторска.
ДРЖАВА је политичко-територијална организација друштва у којој се појављује друштво у свом организованом облику
Tеоријe о настанку државе: патријахална теорија органска теорија теорија силе теорије друштвеног уговора психолошке теорије марксистичка теорија
Функције државе могу се поделити и на: 1) унутрашње: а) законодавна, б) управна и в) судска. 2) спољне: одбрана територијалног интегритета и суверенитета
Државе се разликују: по класној суштини по облику владавине по облику политичког режима према односу локалних и централних органа власти
ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ Политичке партије су добровољне, релативно трајне политичке организације чији је циљ преузимање или учешће у државној власти ради заштите и остваривања групних интереса у оквиру једне идеолошке концепције о општој државној политици и заједничким интересима друштва.
Политичке партије нису исто што и социјални (друштвени) покрети. Свака политичка партија има своју: идеологију, програм, статут, организациону структуру Политичке партије нису исто што и социјални (друштвени) покрети.
КЛАСЕ Лењин: велике групе људи које се разликују: по свом месту у систему производње; по односу према средствима за производњу; по свом месту и положају у друштвеној организацији рада; по начину добијања и величини дела друштвеног богатства. Маркс: Велике групе људи које живе под сличним економским условима егзистенције, чији су начин живота, инетреси и образовање различити од других група, што је узрок супротдтављености и сукоба.
СЛОЈ Група људи која има исти друштвени статус и друштвену улогу. Разликују се по: величини богатства друштвеној моћи друштвеном угледу
Интелигенција Бирократија Технократија Менаџери Лумпен- пролетеријат
СЕЛО И ГРАД Друштвене групе по месту сталног боравка представљају релативно трајне друштвене групе мултифункционалног карактера.
Градови су: У селу: политички, здравствени, културни, административни и образовни центри. се обавља пољопривредна делатност, постоји већа зависност од природне средине, велики је значај породице и сродства и велики је значај традиције и обичаја.