Javne finansije - predavanja - Uvod u javne finansije Javne finansije - predavanja -

Pojam i definicija javnih finansija Javne finansije su oblast ekonomije koja se bavi analizom poreske politike i politike javne (državne) potrošnje U okviru javnih finansija izučavaju se mikroekonomske funkcije države tj. uticaj poreza i javne potrošnje na alokaciju resursa i raspodelu dohotka Izučavaju i druge aktivnosti države koje utiču na alokaciju resursa i preraspodelu dohotka – npr. antimonopolsku politiku – ali su porezi i javna potrošnja u fokusu analize Javne finansije su poznate i pod nazivom ekonomija javnog sektora ili javna ekonomija

Javne finansije i druge ekonomske discipline Makroekonomske funkcije države se izučavaju u okviru drugih predmeta kao što su makroekonomija, fiskalna politika, monetarna politika Javne finasije su najbliže povezane sa fiskalnom politikom koja izučava uticaj fiskalnih varijabli na makroekonomske agregate Fiskalna politika izučava uticaj poreza, javne potrošnje, fiskalnog deficita, javnog duga na inflaciju, spoljnotrgovinski bilans, investicije, privrednu aktivnost i dr.

Javne finansije i ideologija U okviru javnih finansija izučavaju se: efekti oporezivanja i potrošnje na građane i privredu (pozitivna analiza) kakve bi aktivnosti države trebalo da budu (normativna analiza) Normativna analiza značajno zavisi od ideoloških tj. vrednosnih stavova o ulozi države u društvu Postoje dva osnovna gledišta o ulozi države u društvu: Organsko gledište o državi Mehanističko gledište o državi Između ova dva stava postoji kontinuum prelaznih stavova

Organsko gledište o državi U okviru organskog stava društvo se shvata kao živi organizam, a država kao njegov najvažniji deo: država određuje ciljeve društva i načine na koji će se oni ostvariti vrednost pojedinca u društvu se meri time koliko doprinosi ostvarivanju ciljeva koje je odredila država lični interesi, vrednosni stavovi, a često i život pojedinca nisu bitni Ciljevi mogu biti različiti: društvena i ekonomska jednakost, rasna čistota, uređenje društva na verskim principima, a oni koji ih zastupaju veruju da su to prirodni (ili Bogom određeni) ciljevi U novije vreme organski stav o državi najdoslednije je realizovan u totalitarnim društvima: nacizmu, komunizmu i islamskom fundamentalizmu U prošlosti organski stav je bio dominantan, ali se najčešće nije ispoljavao u ekstremnim oblicima

Mehanističko gledište o državi Prema mehanicističkom stavu država je oruđe koje su ljudi stvorili da bi realizovali individualne ciljeve Država služi za dobro naroda, ali se postavlja pitanje šta je to dobro naroda? libertarijanci smatraju da je uloga države samo da štiti članove društva od nasilja i da obezbedi osnovnu infrastrukturu socijaldemokrate smatraju da država, osim toga, treba da: uvede obavezno socijalno osiguranje, pruži pomoć siromašnima, obezbedi obrazovanje, garantuje minimalna prava radnika i dr. između stavova libertarijanaca i socijaldemokrata postoji niz različitih mišljenja o poželjnom stepenu intervencije države

Odnos javnosti prema državi Odnos javnosti prema državi je uglavnom ambivalentan: Na jednoj strani postoji uverenje da je država neophodna, jer obezbeđuje zaštitu od spoljnih neprijatelja, imovinsku i ličnu sigurnost, infrastrukturu, socijalnu zaštitu, obrazovanje, zdravstvene usluge i dr. Na drugoj strani na državu se ne gleda blagonaklono, jer država traži da se plaćaju porezi, uvodi pravila ponašanja, nekada krši ljudska prava i dr. Odnos prema državi zavisi i od kvaliteta javnih usluga, efikasnosti države, postojanja korupcije, tradicije, socijalnog i ekonomskog položaja pojedinca i dr.

Preovlađujuće gledište U udžbeniku se slično kao i u glavnom toku ekonomske teorije, zastupa mehanistički stav U fokusu analize je uticaj državne politike na blagostanje pojedinca Međutim, mehanistički stav se ne prihvata ideološki, što znači da se dopuštaju različiti i to značajni oblici državne intervencije U stvarnosti nije moguća apsolutna primena mehanističkog stava i u najliberalnijim društvima brojne aktivnosti se realizuju zbog nacionalnih interesa

Zakonski okvir za državu Opšti okvir za ulogu države u ekonomiji definisan je Ustavom određene zemlje Ustav Republike Srbije garantuje određena prava koja neposredno impliciraju javne rashode: pravo na socijalnu zaštitu pravo na penziju pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje ravnomeran regionalni razvoj i dr. Ustav definiše i klasične funkcije države koje zahtevaju finansiranje kao što su: odbrana, zaštita imovine i pojedinaca i dr. Ustav daje i pravo državi da uvodi poreze, da se zadužuje i dr.

Veličina državnog (javnog) sektora Osnovni indikatori veličine državnog sektora su: konsolidovani bilans sektora države broj zaposlenih u državnom sektoru Ostali indikatori uticaja države na privredu su: visina javnog duga regulatorni budžet

Dugoročni trendovi u kretanju veličine državnog sektora u Svetu Od sredine XIX veka postoji tendencija rasta veličine državnog sektora u odnosu na BDP Glavni pokretači rasta su nove funkcije države kao što su: socijalno osiguranje, socijalna zaštita, subvencije Povećanje uticaja liberalističke ideologije od kraja 70-tih godina XX veka usporilo je rast državnog sektora: smanjena je ekonomska intervencija države (subvencije, socijalna zaštita), ali je nastavljen rast izdataka za penzije i zdravstvo

Dugoročni trendovi u kretanju veličine državnog sektora u Svetu Učešće javne potrošnje u BDP zavisi od nivoa razvijenosti zemlje: Postoji tendencija rasta učešća javne potrošnje u BDP, sa povećanjem nivoa razvijenosti zemlje (tzv. Vagnerov zakon) Učešće javne potrošnje zavisi i od drugih faktora kao što su, vrednosni sudovi, koji utiču na: ulogu javnog i privatnog sektora u socijalnom osiguranju intenzitet državne intervencije u privredi i dr.

Dugoročni trendovi u kretanju fiskalnog opterećenja

Struktura državnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Budžet Republike Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Regulatorna tela: NBS, agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS, PTT i dr Indirektni korisnici: škole, bolnice i dr. Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Lokalne agencije Lokalna javna preduzeća Indirektni korisnici: vrtići, ustanove socijalne zaštite

Konsolidovani bilans sektora države u Srbiji Konsolidovani bilans države uključuje prihode i rashode svih nivoa države: budžeta Republike, nezavisnih agencija, fondova socijalnog osiguranja, autonomnih pokrajina, gradova i opština umanjenih za međusobne transfere Najvažniji transferi koji se isključuju pri utvrđivanju konsolidovanog bilansa su: transferi budžeta Republike fondovima socijalnog osiguranja i lokalnim zajednicama, doprinosi na teret poslodavca koji plaća država za zaposlene u javnom sektoru

Da li je javna potrošnja u Srbiji visoka? U odnosu na nivo razvijenosti zemlje Srbija ima visoko učešće javne potrošnje u BDP Visoko učešće javne potrošnje u BDP karakteriše većinu zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi Razlozi za visoko učešće javne potrošnje u BDP Srbije su: socijalističko nasleđe (široko data socijalna prava, visoke subvencije i dr.) demografski faktori (visoki izdaci za penzije i zdravstvo) obnavljanje zapuštene infrastrukture politički faktori (široke koalicione vlade ne mogu lako da se dogovore oko prioriteta)

Javna potrošnja: Srbija vs. EU

Broj zaposlenih u javnom sektoru   Struktura u % Obrazovanje 35.5 Zdravstvo 25.7 Javni red i mir 13.9 Opšte javne usluge 8.4 Odbrana 6.6 Ekonomski poslovi 1.9 Socijalna zaštita 3.6 Rekreacija, kultura, religija 2.6 Zaštita životne sredine 0.1 Ukupno 100 Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru iznosi oko 490 hiljada (bez javnih preduzeća) Na 100 stanovnika u sektoru države radi 6,7 zaposlenih (prosek CEE – 7,5) U preduzećima u državnom vlasništvu 230-240 hiljada zaposlenih na 100 stanovnika u državnim preduzećima rade 3,2 zaposlena Najveći broj zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, sektoru bezbednosti. Administracija čini oko 10% ukupnog broja zaposlenih

Funkcionalna klasifikacija javnih rashoda Država obavlja brojne i raznovrsne funkcije tradicionalne: odbrana, unutrašnja bezbednost, administrativne i dr. novije: penzije, zdravstvena zaštita, obrazovanje, socijalna zaštita, ekologija i dr. Sa ekonomskog stanovišta relevantno je koliko se sredstava izdvaja za svaku od ovih funkcija, kao i koliko koristi ta funkcija donosi društvu

Javni rashodi u Srbiji: funkcionalna klasifikacija

Javni rashodi: ekonomska klasifikacija U okviru ekonomske klasifikacije javni rashodi se grupišu prema njihovim ekonomskim karakteristikama, tj. prema uticaju pojedinih vrsta rashoda na tržište roba i usluga, preraspodelu dohotka i sl. Osnovna podela rashoda u okviru ekonomske klasifikacije je na tekuće i kapitalne rashode U okviru tekućih rashoda najznačajnije pozicija su: penzije, zarade, kupovine roba i usluga, subvencije i otplata kamata

Javni rashodi u Srbiji: ekonomska klasifikacija

Struktura javnih rashoda prema nivoima države Ekonomisti veruju da se neke javne usluge mogu efikasnije obezbediti na centralnom nivou: odbrana, socijalno osiguranje, zdravstvena zaštita, nacionalna infrastruktura i dr. ...a, druge na lokalnom nivou: zaštita siromašnih, predškolske ustanove, komunalna infrastruktura i dr. Postoje i usluge koje zajedno obezbeđuju centralni i lokalni nivo države: obrazovanje, neke vrste socijalne zaštite i dr. Podela rashoda prema nivou države ukazuje na stepen decentralizacije i demokratizacije društva Učešće sub-centralnog nivoa države u javnim rashodima u Srbiji je nešto ispod proseka zemalja članica OECD

Podela javnih rashoda prema nivoima države Ukupno država (%) 100 Centralni nivo 87.8 Budžet Republike 48.5 Fond penzijskog osiguranja 26.8 Nacionalna služba za zapošljavanje 1.2 Republički fond zdravstvenog osiguranja 9.8 Putevi Srbije 1.6 Subcentralni nivo 12.2 Lokalne samouprave 9.7 AP Vojvodina 2.5 *2014. godina

Struktura poreskih prihoda u Srbiji U poreskom sistemu Srbije postoji preko 250 različitih fiskalnih dažbina: poreza, doprinosa, taksi, naknada i dr. Bilansni značaj ima samo nekoliko poreskih oblika i to: doprinosi za socijalno osiguranje, PDV, porez na dohodak, porez na dobit, akcize i carine Struktura poreskog sistema u određenoj zemlji je bitna, jer različiti poreski oblici imaju različit uticaj na: ekonomske odluke (odluke o radu, investicijama, štednji) i preraspodelu dohotka (neutralni, progresivni i regresivni porezi)

Struktura poreskih prihoda u Srbiji

Javni dug Javni dug po pravilu nastaje u cilju finansiranja fiskalnog deficita Veza između javnog duga i deficita može biti narušena, kada se deficit finansira npr. prihodima od privatizacije ili donacijama, ili kada država pruzme neke obaveze (denacionalizacija i dr.) Prema veličini javnog duga Srbija je umereno-visoko zadužena zemlja Javni dug od početka 2009. ubrzano raste, a to će se verovatno nastaviti i u nekoliko narednih godina

Regulatorni budžet Regulatorni budžet predstavlja sistematski pregled troškova koje država kroz propise nameće privredi i građanima, mimo poreza Država nameće građanima i privredi raznovrsne rashode: obaveza ugradnje posebnog sedišta za malu decu u automobilima, obaveza dostavljanja raznih izveštaja poreskoj upravi i centralnoj banci troškove raznih potvrda, dozvola i registracija Ovi troškovi se teško procenjuju pa se regulatorni budžet u praksi ne sastavlja, ali se njegov nivo procenjuje od strane istraživača Zbog komplikovanih administrativnih procedura u Srbiji su ovi rashodi verovatno visoki- ali za sada ih niko nije procenjivao Prilikom vrednovanja ovih rashoda neophodno je uzeti u obzir i koristi koji se ostvaruju njihovom primenom (veća bezbednost saobraćaja, veća sigurnost finansijskog sektora i dr.)

Međunarodne publikacije iz oblasti javnih finansija Časopisi iz oblasti javnih finansija: International Tax and Public Finance Journal of Public Economics National Tax Journal Public Finance Public Finance Quarterly Opšti časopisi iz ekonomije: American Economic Review Journal of Economic Perspectives Journal of Political Economy Quarterly Journal of Economics Review of Economics and Statistics

Domaće publikacije iz oblasti javnih finansija Publikacije Ministarstva finansija: Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici Bilten javnih finansija Sajt: www.mfin.gov.rs Časopisi: Kvartalni monitor (www.fren.org.rs) Ekonomski fakultet u Beogradu: “Ekonomski anali”, “Ekonomski vidici” Društvo ekonomista Vojvodine: “Panoeconomicus”