НЕРВНИ СИСТЕМ

Нервни систем Која је основна улога нервних ћелија у животињском свету? НЕРВНИ СИСТЕМ Да пренесе информације – надражаје (путем нервних импулса) од специјализованих органа (рецептора) који примају те информације из спољашње или унутрашње средине до органа који треба да реагују на те информације – мишиће и жлезде (ефекторе). РЕЦЕПТОР ЕФЕКТОР

Нервни систем Б А Г В В Које животиње једине немају нервни систем? Распоредите типове нервног система који се сусрећу код различитих врста животиња: А-врпчаст, Б-мрежаст (дифузан), В-ганглијски, Г-лествичаст сунђери хидра планарија кишна глиста лигња Б А Г В скакавац В

Нервни систем човека Нервни систем омогућава: повезивање, међусобну координацију рада, контролу правилног функционисања читавог организма. Нервни систем: прима надражаје (“поруке”), информације, спроводи информације у виду нервног импулса до “контролних центара”, обрађује информације, шаље “наређење” до мишића и/или жлезда који/е одговарају на информације. Нервни систем управља животним процесима у телу, као и односима организма са спољашњом средином!

ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМ Нервни систем човека мозак мождани нерви кичмена мождина ганглије мождински нерви ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

централни нервни систем периферни нервни систем соматски нервни систем Нервни систем човека НЕРВНИ СИСТЕМ централни нервни систем периферни нервни систем мозак кичмена мождина аутономни нервни систем соматски нервни систем велики мозак мали мозак мешумозак средњи мозак продужена мождина парасимпатички нервни систем симпатички нервни систем

Нервна ћелија дендрити нервни завршеци мијелински омотач тело нервне ћелије са једром дуги наставак (нервно влакно – аксон)

Нервно ткиво КИЧМЕНА МОЖДИНА МОЗАК сива маса бела маса Нервно ткиво које гради мозак и кичмену мождину на попречном пресеку видимо као слојеве беле и сиве масе ткива. Сиву масу нервног ткива граде тела нервних ћелија са кратким наставцима без белог мијелинског омотача. Дугачки наставци, обавијени белим омотачем, учествују у образовању беле масе. Више дугих наставака обавијених заједничком дебљом опном гради нерв!

Физиолошке особине нервне ћелије Особине нервних ћелија и ткива јесу: надражљивост (способност да реагују на дражи из околине – топлоту, хладноћу, додир, притисак, светло, хемијске супстанце, електричну струју), проводљивост. синапса Кратки наставци (дендрити) примају надражај. Ако је надражај довољно јак, настаје нервни импулс. Нервни импулси су електрични сигнали којима се информације преносе у нервном систему.

Физиолошке особине нервне ћелије Нервни импулс кроз нервно влакно преноси се само у једном смеру. Преношење импулса са једне на другу нервну ћелију врши се преко везе – синапсе. аксон СИНАПСА Нервни импулс се преноси помоћу посебних хемијских супстанци - неуротрансмитера . неуротрансмитер дендрит Зашто се за љубав каже “да је чиста хемија”? рецептор

Нерви и ганглије Нервна влакна нису појединачна. Више нервних влакана скупљених заједно чини један нерв. сноп нервних влакана спољашњи омотач нерва нервно влакно омотач снопова нервних влакана По улози коју имају и врсти нервног импулса који преносе, нерви се могу поделити у три групе: осећајни, покретачки (моторни) и мешовити нерви.

Нерви и ганглије Осећајни нерви – састоје се само од осећајних влакана. Преносе надражаје са периферије и унутрашњости организма до централних делова нервног система (очни, мирисни и слушни нерв). Покретачки нерви – састоје се само од покретачких нервних влакана. Преносе надражаје до појединих органа са “наређењем” да се изврши нека радња или покрет (нерви који покрећу језик). Мешовити нерви – састоје се само од осећајних и од покретачких нервних влакана. Они чине већину наших нерава.

Нерви и ганглије Веома разграната мрежа нерава по читавом телу гради наш периферни нервни систем. Нерви ПНС преносе нервне импулсе преко осећајних влакана са спољашњих и из унутрашњих делова до ЦНС, и од њега назад до органа који извршавају различите задатке. Неки од нерава (нпр. осећајни) имају на свом путу задебљања у облику чворчића – ганглија. Ганглије се састоје од већег броја тела нервних ћелија и представљају неку врсту великих раскрсница којом се усмеравају нервни импулси у различитим правцима. ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМ ганглија лигамент

Централни нервни систем Шта чини ЦНС? предњи (велики) мозак Мозак и кичмена мождина. међумозак средњи мозак задњи мозак продужена мождина

Мозак Мозак је најсложенији орган људског тела! мозак мождано-мождинска течност - ликвор кожа кост мождане опне ликвор кичмена мождина мозак

Мозак – продужена мождина Продужена мождина је наставак кичмене мождине. Овај део мозга управља основним животним функцијама: аутоматски центри дисања, рад срца, гутање... У продуженој мождини се укрштају нервна влакна која повезују мозак и кичмену мождину.

Мозак – мали мозак Задњи или мали мозак смештен је у потиљачном делу лобање. Наборану површину малог мозга гради сива маса, а бела се налази у унутрашњости. Подељен је на две хемисфере. У њему се налази центар за равнотежу, вољне покрете, а и усклађује рефлексне покрете.

Мозак – средњи мозак Средњи мозак налази се иза међумозга. У средњем мозгу су смештени центри за регулацију напетости мишића, као и за рефлексно успостављање и одржавање положаја тела.

Мозак - међумозак Међумозак се налази испод предњег мозга који га покрива. У њему су смештени центри за регулисање крвног притиска, телесне температуре, ритма дисања, активности црева. Веома је значајан и у контроли емоционалних реакција и понашања човека, тј. у испољавању осећања. Са његове доње стране налази се главна жлезда са унутрашњим лучењем – хипофиза.

Мозак – велики мозак Велики мозак је највећи и најзначајнији део централног нервног система. Подељен је на две хемисфере које су са доње стране спојене белом нервном масом – можданом гредом. Велики мозак је центар виших нервних делатности (мишљење, учење, памћење, осећања, говор, свест)

Кичмена мождина кичмена мождина периферни нерв Кичмена мождина је веза између мозга и тела. Дуга је око 50cm, а пречника око 1cm. Грађена је из сиве и беле масе. Распоред сиве и беле масе је другачији него у мозгу (бела маса се налази споља, а сива унутра).

осећајно нервно влакно Кичмена мождина бела маса сива маса осећајно нервно влакно Са обе стране кичмене мождине, кроз отворе на кичменим пршљеновима, излази по један пар нерава. Ови нерви (31 пар) су део периферног нервног система. ганглија мешовити нерв моторно нерво влакно

Рефлекси и рефлексни лук тело ћелије мешовитог нервног влакна РЕЦЕПТОР – чулна ћелија ганглија моторно нервно влакно осећајно нервно влакно кичмена мождина тело ћелије моторног н.в. смер нервног импулса ЕФЕКТОР - мишић

Рефлекси и рефлексни лук Рефлекс је покрет којим управља кичмена мождина, а последица је неког надражаја. Рефлексни лук је пут који надражај пређе од места где је надражај настао на рецептору, преко осећајних влакана, до сиве масе кичмене мождине, и кроз њу и преко покретачких влакана назад до мишића или жлезда који реагују. Центри рефлексних лукова налазе се у сивој маси кичмене мождине.

Периферни и аутономни нервни систем Из мозга полази дванаест пари нерава. Они могу бити осећајни, моторни или мешовити. Из кичмене мождине полази тридесет један пар нерава. Они спроводе надражај у телесну мускулатуру.

Парасимпатички систем Периферни и аутономни нервни систем скупљање зеница појачано лучење пљувачке успорен рад срца скупљање бронхија убрзан рад желуца, гуштераче и црева смањено лучење адреналина жучи појачан нагон за мокрењем изазивање ерекције ширење зеница смањено лучење пљувачке убрзан рад срца ширење бронхија успорен рад желуца, гуштераче и црева појачано лучење адреналина жучи смањен нагон за мокрењем изазивање ејакулације и контракције вагине Парасимпатички систем Симпатички систем

Обољења нервног система Милијарде нервних ћелија нашег нервног система у сталној су вези са хиљадама нервних и других ћелија. ОБОЉЕЊЕ УЗРОК/СИМПТОМИ Мождани удар Настаје пуцањем крвних капилара или њиховим зачепљењем у мозгу. Узрок је најчешће висок притисак. Менингитис Заразно обољење можданих опни. Може бити изазвано вирусом или бактеријом. Дечја парализа Заразно обољење изазвано вирусом. Ова болест је данас ретка захваљујући обавезној вакцинацији. Беснило Тешка заразна болест која се на човека преноси са заражене животиње најчешће уједом. Епилепсија Болест настаје као последица поремећаја у раду нервних ћелија коре предњег мозга.

Вежба: посматрање нервног ткива на пресеку кичмене мождине на трајном микроскопском препарату

За следећи час - систематизација Обновити нервни систем! Хвала на пажњи!