Синтакса програмских језика и опис синтаксе

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA
Advertisements

С Т Р У Ј А Милош Прелић.
Učenje i suradnja uz Blended Play
Građevinski fakultet u Beogradu, školska 2018/19 godina
ДЕФИНИЦИЈЕ НЕДЕЉА ЈЕ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД КОЈИ ЗАПОЧИЊЕ У ПОНЕДЕЉАК У 00:00 ЧАСОВА А ЗАВРШАВА СЕ У НЕДЕЉУ У 24:ОО ЧАСА. ОДМОР ЈЕ НЕПРЕКИДАН ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД.
Data mining Izdvajanje informacije iz skupa podataka i transformacija u jasnu strukturu za buduće korišćenje Data Mining koristi/prati isti opšti pristup.
Програмски језик Parallaxis
Показивачи у програмском језику C Дамјан Илић; Е32 Габриела Миленковић
2.1.(A) Grafičke naredbe u programu
Јелена Бошковић, проф. Рачунарства и информатике
Рад са графичким објектима
Nastavna jedinica: 4.4. Jezik HTML 4.5. Oznake i parametri HTML jezika
LabVIEW Kratak opis softvera
Kliknite ovde za unos prikaza časa u Word dokumentu!
3. 4. Дизајн статичких веб страна
POREĐENJE KARAKTERISTIKA KOLABORACIJE
BREGASTI MEHANIZMI.
Programiranje - Naredbe za kontrolu toka programa – 4. dio
Menadžment kvaliteta – vježbe broj 2: Obrasci za prikupljanje podataka
Елементи на програмски јазици
Microsoft Access uvod u baze podataka.
Целобројно и реално дељење
1.4 Elastične deformacije i kompresibilnost fluida
Vrste datoteka, dokumenti
Logička ili Booleova algebra 1.dio
Konačni automati i regularni izrazi
Nastavna cjelina: 2. Microsoft Excel 2010
Periodične funkcije Periodična funkcija je tip funkcije koja ponavlja svoje vrednosti u određenim intervalima (periodama). Period se definiše kao trajanje.
5 NAREDBE.
Dinamičke strukture podataka
Osnove pseudo jezika operatori, funkcije
Оператори и изрази Аритметички оператори Оператори на нивоу битова
21. Основни појмови и величине
PC Istorija računara.
Funkcije.
Сабирање и одузимње преко 1000
METODE I TEHNIKE ZA ANALIZU I UNAPREĐENJE KVALITETA
Meni Home II dio.
Ak. god. 2018/2019 izv. prof. dr. sc. Marko Maliković
Podaci.
Osnovni pojmovi; nastanak programa
RDA и BIBFRAME: библиографски опис за 21. век
Др Наташа Папић-Благојевић
Излагач: Марко Маслаћ Април, 2014.
Programiranje - Blokovi naredbi i logički tipovi –
BAZE PODATAKA.
Bezbednost u MySql-u.
JEZIK RAČUNALA: bit i bajt
Ass. Alma Zildžić MAKROEKONOMIJA Poglavlje 5 „TRŽIŠTE DOBARA I FINANSIJSKA TRŽIŠTA: MODEL IS-LM” Ass. Alma Zildžić.
Удружење «Интерни ревизор» Ужице,
Osnovna Struktura programa
Јелена Бошковић, проф. Рачунарства и информатике
WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači.
Relacione baze –primer modelovanja baze
Programski jezici.
Структура програма у Паскалу
Анализа структуре.
ПЕРСПЕКТИВА Висока грађевинско-геодетска школа Београд /
XML (EXtensible Markup Language)
Algoritmi Vladimir Filipović
Prof. dr Vlado Simeunović OSNOVE RAČUNARSKE TEHNIKE vlado
2. Sklopovlje i prog. podrška
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ
OPERATIVNI SISTEMI 1.Struktura operativnog sistema
MATLAB.
Principi programiranja
Rešavanje problema pomoću računara
Informatika II-programiranje
Оптички пријемник и примопредајник, принципијелна шема.
Транскрипт презентације:

Синтакса програмских језика и опис синтаксе Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Синтаксни дијаграми

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Синтакса дефинише релације и везе између знакова и групе знакова, независно од њиховог смисла или начина коришћења и интерпретирања.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Семантика дефинише везе између знакова или група знакова али са њиховим смислом, независно до начина њиховог коришћења и интерпретације. Прагматика представља релације између знакова или група знакова са њиховом интерпретацијом и коришћењем.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Програмски језици имају формално дефинисану синтаксу, а за опис те синтаксе користе се тзв. метајезици. Два основна средства за опис синтаксе програмског језика су синтаксни дијаграми и Бекусова нотација.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Бекус-Наурова форма (БНФ) је нотација којом се описивала синтакса неких језика.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Важе следећа правила: Металингвистичка променљива (нетерминални симбол језика, тј. симболи који морају даље да се дефинишу) наводе се у угластим заградама. Металингвистички оператори (терминални симболи језика) су сви основни симболи језика као и речи језика, а записују се у оквиру двоструких наводника. Симболи [] указују на опционе елементе. Симбол | означава ИЛИ операцију, тј алтернативу. Симбол '::=' чита се ''по дефиницији је''.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ <цео број> = "0" | [ "-" ] <природан број>

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Проширена БНФ или ЕБНФ уместо '::=' користи '='; “{}” указују да се садржај унутар ових заграда може поновити 0 или више пута, док се свака продукција завршава знаком ';'. Знак ',' означава конкатенацију а '-' изузетак.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ Нетерминални симболи записују као речи или групе речи евентуално повезане цртицом за подвлачење.

Бекус-Наурова форма (БНФ) и проширена БНФ цео број = "0" | [ "-" ], природан број;

Синтаксни дијаграми Синтаксни дијаграми су алтернативни начин за представљање синтаксе програмских језика. Традиционално се користе за опис синтаксе програмског језика Паскал па ћемо их у наставку најчешће користити.

Синтаксни дијаграми Ради се о графичком опису погодном за интерпретацију. Њиме се дефинишу нетерминални симболи језика. У оквиру описа, нетерминални симболи су у правоугаоницима а терминални симболи у овалима.

Синтаксни дијаграми Елементи синтаксе повезани су линијама са стрелицама. Тиме сваки синтаксни дијаграм представља један усмерен граф којим има један улаз и један излаз. Исправним синтаксним конструкцијама одговара неки пут у одговарајућем синтаксном дијаграму.

Синтаксни дијаграми

Синтаксни дијаграми Поређења ради, исти описи у БНФ су: <expression> ::= <term> | <expression> "+" <term> <term> ::= <factor> | <term> "*" <factor> <factor> ::= <constant> | <variable> | "(" <expression> ")“ <variable> ::= "x" | "y" | "z" <constant> ::= <digit> | <digit> <constant> <digit> ::= "0" | "1" | "2" | "3" | "4" | "5" | "6" | "7" | "8" | "9"

Синтаксни дијаграми Слично, у ЕБНФ исти описи су: expression = term , {"+" , term}; term = factor , {"*" , factor}; factor = constant | variable | "(" , expression , ")"; variable = "x" | "y" | "z"; constant = digit , {digit}; digit = "0" | "1" | "2" | "3" | "4" | "5" | "6" | "7" | "8" |"9";