WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači.

Презентација на тему: "WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači."— Транскрипт презентације:

1 WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači

2 Pojam, značenje Najveci informacioni servis na Internetu, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. Veb je sistem medjusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu Projekat WWW je zamišljen i razvijen od do 1994.

3 Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Prvo je zamisljen da se koristi u iskljucivo u edukativne svrhe, ali je svoju ulogu nasao i u ekonomiji, politici, literaturi, itd.

4 Razlika interneta i WWW-a
Internet i WWW se razlikuju kao i računar i multimedijalni program koji se na njemu izvršava. Svoju popularnost Internet treba da zahvali isključivo WWW-u

5 Karakteristike Hipermedija Distribucija Interaktvnost Dinamika
Nezavisnost od platforme Nema centralnog upravljanja

6 Internet servis koji se najbrže razvija je WWW.
Niko ne zna veličinu Web-a Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika Povratak

7 Hipermedija (okosnica Web-a)
Hipertekst + Multimedija = Hipermedija

8 Hipertekst Informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu Informacioni prostori su definisani mnoštvom veza koje povezuju tekstualne i grafičke jedinice, koje se nazivaju čvorovi

9 Veza (link) jeste ključni blok u pravljenju hiperteksta
Veza (link) jeste ključni blok u pravljenju hiperteksta. On definiše odnose medju čvorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tako da kreira nelinearni dokument. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser)

10 Multimedija Bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta, dvo- i trodimenzionalne grafike (crteža, dijagrama, planova, tehničkih crteža, itd.) Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informaicja u računaru, program postaje interaktivna multimedija

11 Hipermedija Ujedinjavanje koncepta hiperteksta sa multimedijalnim sistemima dovelo je do pojma hipermedije. Hipermedija dozvoljava povezivanje informacija sa različitih medija (tekst. grafika, digitalizovani govor, zvučni zapisi, slike, animacije, video zapisi) sa nelinearnom strukturom da bi se omogućio alternativan pristup informacijama. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta sa multimedijom, uopšten je i pojam veze. Beza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom rčaunaru naziva se hiperveza (hyperlink) Povratak

12 URL (Uniform Resource Locator)
Jednoobrazni lokator resursa predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. Primer: Sastoji se od tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol (http)koristi za pristup datom resursu Drugi deo (racunarskikutak.wordpress.com)je ime čvora računara na kojem se resurs nalazi i Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol).

13 Browsers (Programi za navigaciju)
Za čitanje hipertekst dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri. Postoji više ovakvih programa, ali su po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Safari, Opera ... Povratak

14 Pretraživači weba (Search Engines)
Za pronalaženje konkretnih stvari koje zanimaju korisnika koriste se pretraživači Interneta. Svaki od pretraživača održava svoju bazu podataka, a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju sa rečima u dokumentima u bazi.

15 Kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders), po Web-u traže nove stranice, ažuriraju postojeće i brišu zastarele. Najpoznatiji pretraživači su Google, Yahoo, Baidu, Bing, Yandex, Ask, AOL...

16 KRAJ Početak Radili: Sava Katić, Vukota Vasović