PRIMARNA EMISIJA

Tokovi kreiranja novca predstavljaju finansijske transakcije CB, banaka i nebankarskih subjekata Ponašanje CB, poslovnih banaka i nebankarskih subjekata određuje količinu novca u opticaju M= m x B  Promene M zavise od faktora koji utiču na primarni novac faktora koji deluju na monetarni multiplikator

Operacije centralne banke na otvorenom tržištu Najznačajniji kanal primarne emisije CB vrši kupoprodaju određenih HOV (državne obveznice, blagajnički zapisi CB, HOV bonitetnih preduzeća) Instrument regulisanja količine primarnog novca, količine novca u opticaju i nivoa kamatnih stopa

Devizne transakcije CB Operacije kupoprodaje deviza koje se u bilansu CB reflektuju kao promena potraživanja i obaveza prema inostranstvu Povećanje deviznih potraživanja ili smanjenje deviznih obaveza znače kreiranje primarnog novca (CB kupuje devize) Smanjenje devizne aktive ili povećanje devizne pasive znače povlačenje primarnog novca Primarni novac se ne menja kada promene deviznih rezervi CB nastaju zbog porasta ili smanjenja inostranog zaduženja

Krediti CB poslovnim bankama 1. Eskontni krediti (selektivni) Monetarizacija određenih poslova banaka CB refinansira deo plasmana poslovnih banaka (kredita odobrenih privredi) kupujući određene HOV preduzeća Razvojno, strukturno i konjukturno delovanje Elementi: - Namena i vrsta poslova (poljoprivreda, izvoz, uvoz) - Kamata - Stopa reeskonta - Rokovi reeskonta

2. Krediti za likvidnost (F-ja zajmodavca u krajnjoj instanci) Poslednja brana likvidnosti banaka, nakon korišćenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti- za pokriće neočekivanih promena u kreditnoj aktivnosti i depozitima za sprečavanje pada sredstava na računu ispod nivoa obaveznih rezervi za pokriće nedostatka likvidnosti izazvanog spoljnim faktorima CB obezbeđuje rezerve likvidnosti onda kada niko drugi to nije u stanju! Za pokriće kratkoročne (overnight) L FED-discount window primarni-Standing lending facility- za dobre banke sekundarni kredit- za banke u finansijskim problemima, “kaznena stopa”) Sezonski kredit za pokriće sezonskih potreba za L (samo ako je izražen sezonski karakter poslovanja)

Nedostatak eskontne politike kao instrumenta MP- CB nema potpunu kontrolu nad tim kreditima; to je dodatna mogućnost FED da utiče na i ECB- marginalne kreditne olakšice Ne smeju se koristiti za popunjavanje kreditnog potencijala ili ostvarenje profita na osnovu razlike diskontne stope i kamate na plasmane CB određuje iznos, dužinu i učestalost kredita Rastuća kamata, pojačani nadzor nad bankom Odobravaju se na osnovu određenih HOV

  FED (mld dolara) ECB (mld evra) PBOC (mld dolara) NBS (ml RSD) Aktiva HOV 812 592.3 36.5 416.8 Devizne rezerve 20.5 139.7 1078.5 287.7 Krediti 0.5 364.8 0.14 Zlato 11 175.3 4.3 15.1 Ostala aktiva 39.5 242.7 159.6 70.36 Ukupna aktiva 883.5 1151 1643.7 790.1 Pasiva Gotovina u opticaju 749.8 628.2 372.5 68.46 Rezerve banaka 44.3 174.5 619.5 473.7 Depoziti države 5.2 53.4 130.5 Ostale obaveze 53.5 230.3 518.5 78.24 Ukupne obaveze 852.8 1086.4 1641 780 Kapital= A-P 30.7 64.6 2.8 10.1 Ukupna pasiva

 FED 2007 2009 Aktiva HOV 797 1835 Devizne rezerve 47 25 Krediti 276 Zlato 11 Ostala aktiva 14 91 Ukupna aktiva 894 2238 Pasiva Gotovina u opticaju 792 883 Rezerve banaka 1073 Depoziti države 5 149 Ostale obaveze 49 81 Ukupne obaveze 857 2187 Kapital= A-P 37 52 Ukupna pasiva 2007 2009 M0 803 1956 M1 1376 1696

Bilans centralne banke Finansijska aktiva Plasmani u HOV + Krediti odobreni bankama i drugim neposrednim komitentima Devizne transakcije sa inostranstvom Monetarna pasiva Gotov novac u opticaju Rezerve banaka Ostala aktiva Ostali plasmani Nemonetarna pasiva Depoziti nebankarskih sektora Ostala nemonetarna pasiva

EMISIJA I POVLAČENJE NOVČANE MASE

Bankarski krediti Osnovni kanal emisije novčane mase, zavisi od odnosa tražnje i ponude kredita Kratkoročni krediti iz bankarskih sredstava (obaveza po viđenju, novca CB), ne fondova formiranih preraspodelom nacionalnog dohotka (preraspodela stvorene akumulacije-oročeni depoziti) Teorijski najbolji kanal emisije kratkoročni bankarski krediti za robni promet (monetarizacija HOV privrede)

Nemonetarni (ograničeni) depoziti Depoziti koji ne ulaze u sastav novčane mase Depoziti nastali oročavanjem sredstava kod banaka Depoziti nastali ograničavanjem trošenja određenih novčanih sredstava u privredi Devizni depoziti Njihov porast smanjuje novčanu masu i obrnuto- prelivaju se u likvidna sredstva

Devizne transakcije banaka Operacije kupoprodaje deviza od strane banaka, koje dovode do promena deviznih potraživanja i obaveza Porast deviznih potraživanja ili smanjenje deviznih obaveza utiče na porast novčane mase (banke kupuju devize) Smanjenje deviznih potraživanja ili povećanje deviznih obaveza smanjuje novčanu masu (banke prodaju devize) Efekata na M nema ako promene deviznih rezervi banaka nastaju zbog porasta ili smanjenja inostranog zaduženja