Лекција 2 Теме предавања: Kласификација графичких апликација;

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
Računarstvo i informatika
Advertisements

Prof. Dr Biljana Abolmasov
Направити добру Power Point презeнтацију ...
ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA
Упити Queries.
Географски информациони систем (ГИС)
Konto, kontni okvir, kontni plan
Građevinski fakultet u Beogradu, školska 2018/19 godina
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZVEČAN
Програмски језик Parallaxis
Изборни предмети -докторске студије-
ГЕОГРАФСКА КАРТА.
Слике Слике се не кодирају у HTML документ, већ се наводи путања до слике. За приказивање слика користи се елемент IMG. Елемент IMG има само почетни маркер.
1. UVOD Elektroenergetski sistem: Velik, složen i dinemički sistem;
LabVIEW Kratak opis softvera
ANALITIČKA METODA ZA KINEMATIČKU ANALIZU – METODA KOMPLEKSNOG BROJA
ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА И ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПРИХОДА ОД ПАРКИРАЊА
Menadžment kvaliteta – vježbe broj 2: Obrasci za prikupljanje podataka
Metaio: platforma za proširenu stvarnost
Наташа Дакић, Јелена Андоновски
Вештачка интелигенција
UVOD, STRUKTURNA ANALIZA
Periferije Periferije predstavljaju tip računarskog hardvera koji se dodaje glavnom delu računara radi unapređenja njegovih sposobnosti Termin periferije.
Microsoft Access uvod u baze podataka.
OSNOVNI ELEMENTI PLC KONTROLERA
ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
PRIMJENA RAČUNARA U UPRAVLJANJU PROCESIMA
КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА др Биљана Гемовић.
Katedra za elektroniku
PREZENTACIJA PODATAKA
PC Istorija računara.
OSNOVE PROGRAMIRANJA U VISUAL BASIC-U predavanje 6: kolekcija selektovanih objekata Blok, atributi, automatsko kreiranje linije i kružnice Replace this.
METODE I TEHNIKE ZA ANALIZU I UNAPREĐENJE KVALITETA
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
OSI referentni model Miljan G. Jeremić.
PyGame.
Техничка школа Шабац Предмет: рачунарство и информатика
Др Наташа Папић-Благојевић
Компјутерска симулација и вештачка интелигенција
RDA и BIBFRAME: библиографски опис за 21. век
Računarska grafika Vrste i podjela.
Теме предавања: Векторска и растерска графика
BAZE PODATAKA.
RAČUNARSKE MREŽE.
KREIRANJE GRAFIKONA U EXCEL-U
UPRAVLJANJE OSNOVNIM SREDSTVIMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA DALEKOVODE
Računarska grafika Računarska grafika  je polje vizuelnog računarstva gdje se pomoću računara stvara slika. Ta slika može biti iz stvarnog svijeta koja.
NetLogo – novo okruženje za podučavanje informatike
CRNOGORSKI KOMITET MEĐUNARODNOG VIJEĆA ZA VELIKE ELEKTRIČNE MREŽE - CIGRE RAZVOJ I REALIZACIJA SISTEMA RADIO DALJINSKOG UPRAVLJNJA NA ELEKTRIČNIM MOSTNIM.
WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači.
КОРИШЋЕЊЕ ГРАФИЧКОГ СИСТЕМА
Multimedijalni sistemi
KORIŠĆENJE PROGRAMA ZA IZRADU SLAJD-PREZENTACIJA
Анализа структуре.
СТИЛОВИ УЧЕЊА.
AMPLITUDO – jedan od vodećih digitalnih inovatora u Crnoj Gori
Процесорска поља Организација процесорских поља
Testiranje novog proizvoda
Analiza i prikaz mjerenja ugrađenog monitoringa vibracija, vazdušnog zazora i magnetnog fluksa na HE „Perućica“ VI SAVJETOVANJE CG KO CIGRE Bečići, 14.
Kako se koristi 1 Izbrišite nepotrebne linije i tekst 2
Prof. dr Vlado Simeunović OSNOVE RAČUNARSKE TEHNIKE vlado
5. Термоелектране: подела, опште карактеристике, губици
OPERATIVNI SISTEMI 1.Struktura operativnog sistema
Peković Dejan Jasna Suljević
Rešavanje problema pomoću računara
Metodologije izgradnje RIS-a
MREŽNA TOPOLOGIJA I LOGIČKA ORGANIZACIJA MREŽE
dr Aleksandra Kostić-Milanović mr Vule Aleksić
Транскрипт презентације:

Лекција 2 Теме предавања: Kласификација графичких апликација; КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Класификација графичких апликација Различити критеријуми тип (димензионалност) објекта који се приказује и врста слике која се призводи тип интеракције који одређује степен контроле корисника над објектом и његовом сликом степен у којем слика представља финални производ или пут да се до њега стигне логичка и темпорална релација између објеката и њихових слика КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Према типу објекта који се приказује и врста слике која се призводи: КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Према типу интеракције и степену контроле корисника над објектом и његовом сликом offline crtanje са унапред дефинисаном базом података произведеном помоћу других апликација или дигитализованом из физичког модела интерактивно цртање где корисник контролише итерације: "корисник даје неке параметре, црта, мења параметре, поново црта" предефинисање или рачунање објекта и кретање око њега контролисано у реалном времену (анимација у реалном времену која се користи за научну визуелизацију и симулаторе летења) интерактивно пројектовање у којем корисник почиње од празног екрана,дефинише нове објекте (типично из предефинисаних компонената) и тада се креће около да постигне жељени поглед КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Према односу између објеката и њихових приказа само једна слика у времену (типично за цртање), временски променљива секвенца повезаних слика (анимација, динамика кретања и/или ажурирања), структурирана колекција објеката ( многи CAD пакети које садрже хијерархије цртежа за асемблирање и субасемблирање) КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАФИЧКИХ АПЛИКАЦИЈА Већи број класификација се може користити да категоризује начине коришћења графике у апликацијама: 1. критеријум - тип (димензионалност) објекта који се приказује и врста слике која се призводи, 2Д или 3Д. 2. критеријум - тип интеракције који одређује степен контроле корисника над објектом и његовом сликом: offline цртање са унапред дефинисаном базом података произведеном помоћу других апликација или дигитализованом из физичког модела; интерактивно цртање где корисник контролише итеракције: "корисник даје неке параметре, црта, мења параметре, поново црта"; преддефинисање или рачунање објекта и кретање око њега контролисано у реалном времену (анимација у реалном времену која се користи за научну визуелизацију и симулаторе летења); интерактивно пројектовање у којем корисник почиње од празног екрана, дефинише нове објекте (типично из преддефинисаних компонената) и тада се креће около да постигне жељени поглед. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

само једна слика у времену (типично за цртање), 3. критеријум - степен у којем слика представља финални производ или пут да се до њега стигне: финални производ – у картографији, техничком цртању, растерском сликању, анимацији; фаза у креирању производа - у многим CAD апликацијама, цртеж је само репрезентација геометријских особина објекта који се анализира или пројектује. 4. критеријум - логичка и временска релација између објеката и њихових слика: само једна слика у времену (типично за цртање), временски променљива секвенца повезаних слика (као у динамици кретања или ажурирања), структурирана колекција објеката (као у многим CAD апликацијама). КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

КОНЦЕПТУАЛНИ ОКВИР ЗА ИНТЕРАКТИВНУ ГРАФИКУ КОНЦЕПТУАЛНИ ОКВИР ЗА ИНТЕРАКТИВНУ ГРАФИКУ Софтвер има три компоненте: Апликативни модел pепрезентује податке и објекте који се приказују на екрану; Апликативни програм - Он креира, смешта у апликативни модел и узима из апликативног модела објекте, - Апликативни програм производи поглед на модел (view) тако што шаље графичком систему секвенце команди, - Апликативни програм обрађује и кориснички улаз; Графички систем : - Реализује графичке излазне команде које садрже: - детаљни геометријски опис објеката који треба да се прикажу и - атрибуте који говоре како да се ти објекти прикажу - Графички систем прослеђује и корисничке команде са улазних уређаја апликативном програму. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Апликативни модел 1/2 Апликативни модел обухвата све податке, објекте и њихове међусобне релације релевантне за: приказ, интеракциони део апликативног програма, неграфичке постпроцесирајуће модуле (нпр. за анализу прелазних стања електричних кола). У апликацијама као што су програми за сликање, програм допушта кориснику да поставља и модификује индивидуалне пикселе: експлицитни апликативни модел није потребан – битмапа или пиксмапа представља и апликативни модел. Типичнија је ситуација да постоји модел који репрезентује апликативне објекте кроз комбинацију: података и процедуралних описа (нпр. за дефиницију фрактала) који су независни од приказног уређаја. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Апликативни модел 2/2 Модел података може бити: рудиментаран (низ тачака у датотеци) или комплексан (мрежна линкована структура, или релациона база података). Модел типично смешта: описе примитива (нпр. тачке, линије, полигони) које дефинишу облик компонената објекта, атрибуте објекта такве као што су стил линије, боја или текстура површине, релације конективности које описују како се компоненте међусобно односе. Објекти у моделу се могу битно разликовати по учешћу геометрије потребне за њихову спецификацију: један крај скале (све је геометрија) – индустријски робот, мање уграђене геометрије – апликације за табеларни прорачун, други крај скале (нема геометрије )– демографски модел (статистички подаци о старости становника) и сл. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Апликативни програм 1/2 Апликативни програм креира апликативни модел на један од два начина: а priori као резултат претходног рачунања (инжењерске или научне симулације на суперрачунару) као део једне интерактивне сесије на приказивачком уређају, где: корисник води конструкциони процес корак по корак да изабере компоненте као и вредности геометријских и негеометријских својстава корисник може у сваком тренутку да тражи од апликационог програма да прикаже изглед (view) модела који је креирао до тог тренутка. Модели су специфични за апликацију и креирани су независно од било ког приказног уређаја. Апликативни програм мора конвертовати дескрипцију оног дела модела који треба да буде приказан из интерне репрезентације геометрије (било да је ова експлицитно смештена у модел или изведена у ходу) у процедуралне позиве или команде које графички систем користи да креира слику. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Апликативни програм 2/2 Конверзиони процес који обавља апликативни програм има две фазе: претраживање апликативне базе података која чува модел да би се екстраховали делови модела који ће бити приказани, користећи неке селекционе критеријуме и стављање екстраховане геометрије у формат који може бити послат графичком систему. Селекциони критеријуми могу бити: геометријски по природи, на пример: део модела који треба приказати након помераја камере (пан или зоом операције) слични традиционалном упиту у базу података, на пример: креирати поглед на све активности после 1. Новембра 2006.год. у дијаграму распореда активности. Подаци који се екстрахују претраживањем базе: морају бити по природи геометријски или морају бити конвертовани у геометријске податке. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Графички систем Графички систем је међуслој између апликационог програма и хардвера приказивача и он обавља: излазну трансформацију из објеката у апликативном моделу у поглед на модел, улазну трансформацију из корисничке акције у улаз апликативном програму који ће узроковати да апликација направи промене у моделу и/или на слици. Фундаментални задаци пројектанта интерактивног графичког апликативног програма су: да специфицира које класе података или објеката треба да буду генерисане и репрезентоване сликом и како корисник и апликативни програм интерагују са циљем креирања и модификовања модела и његове визуелне репрезентације. Већина програмерског посла се своди на креирање и едитовање модела и обраду корисничких интеракција, а не стварно креирање погледа, јер то ради графички систем. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Циљеви Нижи циљ: креирање прецизних цртежа компонената и монтаже (технички цртежи и шеме) Виши циљ: интеракција са рачунарски-заснованим моделом компоненте или система који се пројектује Разлог: да би се тестирале његове, на пример, структурне, електричне или термалне особине Модел се интерпретира помоћу симулатора - повратна информација кориснику о понашању система Користи се за даље циклусе интерактивног пројектовања и тестирања КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Даље примене интерактивне рачунарске графике Постпроцесирање базе пројектних података са различитим циљевима (листе делова, рачуни за материјал, нумеричке контролне траке за сечење и бушење делова) Симулација и анимација за научну визуелизацију и забаву За научну и инжењерску визуализацију постају све популарнији: рачунарски произведени анимирани филмови прикази временски-променљивог понашања реалних и симулираних објеката Користи се за студирање апстрактних математичких ентитета као и математичких модела феномена као што су проток флуида, нуклеарне и хемијске реакције, физиолошки систем и функција органа, механичке структуре под различитим оптерећењима КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Примене интерактивна рачунарска графика -наставак Интерактивно креирање цртаних филмова In-between техника аутоматске интерполације цртежа између две експлицитно задате "кључне слике" Постоје софистицирани методи за моделирање објеката и репрезентацију светла и сенки Уметност и трговина Преклапање наведених начина коришћења рачунарске графике у уметности и рекламирању Овде се рачунарска графика користи да произведе слике које изражавају поруку и привлаче пажњу КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Примене интерактивна рачунарска графика -наставак Персонални рачунари, Телетеxт и Видеотеx терминали на јавним местима дају информативне слике које омогућавају корисницима да се сами оријентишу, праве избор, купују на даљину (телесхоп) Прављење слајдова за комерцијалне, научне или едукативне презентације Рачунарска графика обара трошкове рада креирања таквих материјала на традиционалне начине Контрола процеса Симулатори и аркадне игре допуштају корисницима интеракцију са моделом реалног или вештачког света КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

Примене интерактивна Компјутерска графика -наставак Неке апликације допуштају корисницима да интерагују са неким аспектима самог реалног света Приказивачи статуса у рафинеријама, енергетским постројењима и рачунарским мрежама показују вредности података са сензора прикачених на критичне системске компоненте Оператор може једноставно да уочи проблематичне услове и одговори на њих Картографија Рачунарска графика се користи да произведе тачну и шематску репрезентацију географских и других природних појава на основу мерних података Примери укључују: географске мапе, мапе рељефа, мапе налазишта за бушотине и руднике, океанографске карте, метереолошке мапе, мапе густине становништва КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

(Интерактивно) цртање у пословању, науци и технологији Интерактивно цртање у пословању, науци и технологији омогућава концизно приказивање трендова и узорака сакупљених из података да се појасне коmплексне појаве и олакша информисано одлучивање. Примери: 2Д и 3Д графикони математичких, физичких и економских функција; хистограми, bar и pie графици; дијаграми распореда послова; дијаграми продукције и слични. КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА

ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА Како према димензионалности делимо компјутерску графику? Навести примере; Класификација графичких апликација може се вршити по следећим критеријумима______________________________ Према типу интеракције и степену контроле корисника над објектом и његовом сликом каква подела комп. графике постоји? Навести који елементи сачињавају концептуални оквир за интерактивну графику; Графички систем обавља: а) Излазно/улазну трансформацију из објекта у апликативном моделу у поглед на модел б) Претраживање апликативне базе података која чува модел да би се акстраховали делови модела који ће бити приказани, користећи неке селектоване критеријуме ц) Стављање акстраховане геометрије у формат који може бити послат графичком систему Шта представља апликативни модел ? Који су примери рачунарски подржаног пројектовања (CAD, CАЕ, CАМ, CАSЕ)? Које су области примене интерактивне Компјутерске графике? КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА