Metodologije izgradnje RIS-a

Презентација на тему: "Metodologije izgradnje RIS-a"— Транскрипт презентације:

1 Metodologije izgradnje RIS-a

2 1. Informacioni inženjering
IE se smatra jednom razumljivom metodologijom koja pokriva sve aspekte životnog ciklusa. Sagledava se kao jedan okvir unutar koga se primenjuju raznovrsne tehnike da bi se razvili dobri informacioni sistemi na efikasan način. Ovo je “top-down” metodologija i započinje pogledom vrhovnog menadžmenta na preduzeće kao celinu.

3 Podeljena je na 4 nivoa ili sloja. To su:
Planiranje informacione strategije: Ovde je cilj da se konstruiše jedna informaciona arhitektura i strategija koja podržava ukupne ciljeve i potrebe organizacije. Podrazmeva da informacioni sistem organizacije treba da je projektovan tako da pomogne da se ispune zahtevi korporativnog plana i da su informacioni zahtevi od strategijskog značaja za organizaciju. Ovo se obavlja na nivou preduzeća. Jedan deo ovog planiranja je identifikacija relevantnih poslovnih područja. Ovo je zajednička aktivnost višeg generalnog menadžmenta, menadžmenta korisnika i osoblja informacionih sistema.

4 Uključuje performanse četiri zadatka:
Analiza tekuće situacije: ovo je pregled jedne organizacije i njene tekuće pozicije, uključujući snage i slabosti postojećeg sistema: analiza poslovne strategije, analiza organizacije informacionih sistema, analiza tekućeg okruženja i definiciju preliminarne informacione arhitekture. Analiza izvršnih zahteva: ovde menadžeri imaju mogućnost da formulišu svoje ciljeve, potrebe i percepcije. Ovi faktori uključiće informacione potrebe, prioritete, odgovornosti i probleme. Definisanje arhitekture Plan informacione strategije: uključuje određivanje poslovnih područja, pripremu procenjivanja poslovanja i pripremu samog plna informacione strategije.

5 Zadaci analize poslovnog područja su:
Analiza poslovnog područja: Ovde je cilj da se razumeju individualna poslovna područja i da se odrede njihovi sistemski zahtevi. Zadaci analize poslovnog područja su: Analiza entiteta i funkcija (analiza tipova entiteta i odnosa, analiza procesa i zavisnosti, konstrukciju dijgrama i sl.), Potvrđivanje (ovde se vrši provera prethodnih rezultata u vezi sa kompletnošću, korektnošću i stabilnošću), Planiranje za dizajn.

6 Planiranje i dizajn sistema: Ovde je cilj da se uspostavi ponašanje sistema na način koji korisnik želi. Ovaj nivo je podeljen na dizajn poslovnog sistema i tehnički dizajn (u nekim verzijama se naziva eksterni i interni dizajn).

7 Konstrukcija i preorijentacija: Ovde je cilj da se izgrade i implementiraju sistemi onako kako prethodni nivoi zahtevaju. Uključuje faze izgradnje, cutover i proizvodnju.

8 2. Merise Suština pristupa leži u njegova tri ciklusa: ciklus odlučivanja, ciklus života i završni ciklus. Ciklus odlučivanja Smatra se krugom odobravanja i sastoji se od svih mehanizama odlučivanja, uključujući one za izbor opcija tokom razvoja informacionog sistema. Donošenje odluka je zajednički postupak senior mendžmenta, korisnika i razvijača sistema.

9 Odluke iključuju: Tehnički izbor obzirom na hardver i softver, Mogućnosti obrade (“real time” ili “batch”), Identifikovanje odluka koje se tiču najvažnijih učesnika informacionih sistema i organizacije, Finansijske odluke u vezi sa troškovima i koristima, Odluke mendžmenta koje se tiču funkcionalnosti informacionih sistema. Neophodno je detaljno navesti kako naći kompromis u slučaju postojanja konfliktnih gledišta, što će zavisiti od specifičnosti organizacije.

10 Osnovne faze ovog ciklusa su:
Ciklus života Ovaj ciklus pokazuje hronološki napredak informacionih sistema od kreiranja preko razvoja do konačne ocene i zastarelosti. Osnovne faze ovog ciklusa su: Strategijsko planiranje, Pripremne analize, Detaljna analiza, Tabele i druga dokumentacija za razvoj.

11 Završni ciklus Završni ciklus je ključ Merise. Za razliku od mnogih alternativnih pristupa odvojen tretman podataka i obrade je potpuno jednak a oba se uzimaju u obzir od samog početka. Aspekt podataka je modeliran u tri nivoa: konceptualni (gleda na organizaciju kao celinu), logički (odnosi se na pitanja “ko mora šta da učini, gde, kako”), fizički (posmatra izvore i tehnička ograničenja koji određuju operacioni sistem). Slično, aspekt obrade je modeliran kroz tri nivoa: konceptualni, organizacioni i operativni.

12 3. Jackson sistem razvoja (JSD)
Tri su glavne faze u JSD: Faza modeliranja (analitičar se pita šta se dešava u realnom svetu i kako to da veže za svet kompjutera): Uobličavanje akcije entiteta (projektant sistema definiše oblast realnog sveta koji je u domenu interesovanja, navodeći entitete i akcije za koje će sistem biti zadužen)., Uobličavanje strukture entiteta (sve akcije koje enttet izvodi, odnosno akcije koje se izvode na njemu se određuju vremenski).

13 Da bi nešto bilo definisano kao entitet u JSD-u mora da zadovolji sledeće kriterijume:
Mora da izvrši ili pretrpi radnju u dužem vremenskom periodu, Mora da postoji u realnom svetu, Mora da poseduje sposobnost da se njegovo pojedinačno ime ili naziv zameni opštim. Akcijom se opisuje funkcija entiteta u sistemu. Kriterijumi koji određuju akciju su: Akciju treba shvatiti kao zauzimanje mesta u određenom vremenskom momentu pre nego njeno prostiranje u vremenu, Akcija mora da ima svoje mesto u realnom svetu izvan sistema, a ne da bude produkt samog sistema, Akciju treba smatrati atomom tako da ne može biti dekomponovana.

14 Faza implementacije- fizičko pokretanje sistema.
Faza umrežavanja Inicijalno modeliranje (projektant sistema kreira model koji ima zadatak da simulira stvaran svet), Dodavanje funkcije modelu (model kreiran do ove faze ne sadrži outpute, pa se u ovoj fazi vrši dalji razvoj sistema dodavanjem funkcija u model da bi se obezbedilo stvaranje odgovarajućih izlaza), Uvođenje vremenskog merenja u model (model mora da uključi vremenski leg u odnosu na realni svet jer pronalaženje inputa zahteva vreme. U ovoj fazi se daje opširno objašnjenje zašto je dopušteno vremensko zaostajanje između “nabavke” inputa i proizvodnje outputa). Faza implementacije- fizičko pokretanje sistema.

15 4. Objekt orijentisana analiza (OOA)
Sastoji se od pet glavnih aktivosti: Pronalaženje klasa i objekata, Identifikacija strukture, Identifikacija subjekta, Definisanje atributa, Definisanje službi.

16 Pronalaženje klasa i objekata
Tiče se razumevanja područja problema od strane analitičara, i kao rezultat, identifikovanja relevantnih i stabilnih klasa i objekata koji će činiti srž primene. Neki od nagoveštaja za nalaženje relevantnih klasa i objekata: Pogled u strukturu, Pogled na druge sisteme sa kojima sistem interreaguje, Pitanje sa kojim fizičkim uređajima sistem interreaguje, Ispitati događaje koji moraju biti zapamćeni i zabeleženi, Ispitati fizičke ili geografske lokacije relevantnih i organizovanih zajednica.

17 Identifikovanje strukture
Stvaranje hijerarhije unutar klasa i objekata koja će omogućiti da koristi budu realizovane. To uključuje identifikovanje onih aspekata ili objekata koji su zajednički ili opšti, njihovo razlikovanje od onih koji su specifični. Drugim rečima, uopštena forma klase je ispitana i neke specifične podklase su identifikovane. Gen-spec struktura prikazuje hijerarhije klasa (npr. možemo podeliti naše studente na klase: “studenti na daljinu”, “studenti koji pohađaju nastavu”)

18 Identifikovanje subjekata
Ovo se čini sa svrhom da se redukuje složenost model razdvajanjem ili grupisanjem subjekata unutar područja rukovođenja i razumevanja) Definisanje atributa Definišu se atributi klase objekata. Na primer za objekt Student atributi mogu biti: broj indeksa, ime, adresa, datum rođenja. Definisanje službi Treba definisati službe koje menjaju ili modifikuju izveštaje sa prethodno definisanim atributima.