Теме предавања: Векторска и растерска графика

Презентација на тему: "Теме предавања: Векторска и растерска графика"— Транскрипт презентације:

1 Теме предавања: Векторска и растерска графика
Лекција 6 Теме предавања: Векторска и растерска графика

2 ВЕКТОРСКА И РАСТЕРСКА ГРАФИКА
Најраширенија и највише употребљавана подела рачунарске графике је подела на векторску и растерску графику. Ова подела је извршена према основним градивним елементима слике. Код векторске графике, градивни елементи су објекти (праве и криве линије, отворени и затворени, испуњени и неиспуњени геометријски облици) који могу да се преклапају, прекривају или уклапају и тако чине слику. Распоред објеката се може мењати исто као и њихов облик и величина, а да при томе положај и карактеристике остатка објеката на слици остане непромијењен. Овакве слике је лакше стварати, мењати и комбиновати са другим сликама. Најадекватније их је поредити са колажима од комадића разнобојног папира. Рачунарска интерна репрезентација оваквих слика је низ математичких векторских формула које описују начин и редослед исцртавања објеката. Векторска графика се често назива и објектнаграфика.

3 ВЕКТОРСКА И РАСТЕРСКА ГРАФИКА- наставак
Векторска графика своју примену налази у CAD програмима, програмима намењеним дизајнерима и свуда где је састављање слике од објеката природан начин визуелизације стварног или измишљеног света. Такође, векторској графици нема алтернативе ако желимо помоћу рачунара симулирати тродимензионални свет. За приказ призора који се састоје од јако много детаља који не стоје у математички описивој вези (фотографије) векторска графика је потпуно неподесна. У тим случајевима се користи растерска графика. Растерска графика као основни градивни елемент слике користи тзв. Пиксел.

4 ВЕКТОРСКА ГРАФИКА 1/2 Вектор као појам у графици означава одсечак који има своју дужину и смер. Векторска графика означава начин "цртања" помоћу вектора и цртати векторске објекте. При том свака линија садржи три податка: дужину, смер, те податак о боји линије. У случају да те линије сачињавају неки објект, четврти податак је боја испуне. Векторским објектом сматра се сваки спој једне или више линија које су "затворене" - значи почетна тачка линије уједно је и завршна тачка. Дакле све се унутар векторске графике своди на више једноставних математичких формула при чему рачунар "памти" најмање два, а највише четири податка, па такве слике и цртежи заузимају мало физичког простора на медијима за чување података . Величина вектора мења се математички променом вредности дужине и смера. Квалитет приказа графике се не мења јер се аутоматски променом величине у рачунару одвијају математичке калкулације којима се задржава исти квалитет приказа векторског цртежа.

5 ВЕКТОРСКА ГРАФИКА 2/2 Векторски начин цртања или писања се најчешће користи за израду једноставнијих цртежа, логотипова, ознака и сл. (Слика 14.), али модерни векторски програми омогућавају постизање изврсних ефеката који векторски рад јако приближавају квалитети растерске слике. То је посебно предност при изради графике намењене изради интернет страницам, гдје је потребно направити што квалитетнију слику, а по могућности мале физичке величине коју заузима на медијима за чување података (дуготрајног и исцрпљујућег поступка израде). Недостатак је немогућност приказа фотореалистичних слика, понајвише због оштрих и технички чистих прелаза између тонова појединих боја.

6 РАСТЕРСКА ГРАФИКА 1/3 Растер као појам теоретски означава "нешто што је начињено од више елемената у неком видљивом дводимензионалном саставу". У графици је то приказ од најмање једног до теоретски бесконачног броја поља на површини одређене величине, а заједно чине мозаик сложен да чини слику. При томе се поља морају додиривати, али не и преклапати. Тако створена слика назива се још и битмап, а поља - пиксели. Број пиксела на површини одређене величине назива се резолуција. Растерска графика је "цртање" помоћу мозаика пиксела при чему сваки пиксел посебно носи информацију о боји коју репродуцира. Та информација није фиксна, дакле могуће ју је мијењати. Величина цртежа или слике добивене на овај начин највише зависи од броја пиксела који је чине.

7 РАСТЕРСКА ГРАФИКА 2/3 Као веома битан појам унутар графичке индустрије јавља се резолуција, а означава број пиксела на некој одређеној величини. О броју пиксела осим саме величине, зависи квалитета слике, али и њена физичка величина коју заузима на медијима за чување података. Уколико желимо повећати растерску слику, то постижемо или увећавањем постојећих или додавањем нових пиксела. Смањивање растерске слике се одвија умањивањем или одузимањем постојећих пиксела.

8 РАСТЕРСКА ГРАФИКА 3/3 Наравно, тим ћемо поступком добити физички већу или мању слику, али са деградацијом на квалитети приказа слике. У односу на векторску графику, растерска је пуна недостатака, али је уједно једини начин да се помоћу рачунара прикаже фотореалистична слика. Важно је напоменути да код растерске графике сваки пиксел може приказивати само једну боју, али садржи податке и о свим бојама које може приказати. Зато готово све растерске слике заузимају поприлично физичког простора на медијима за чување података.

9 Зависно од броја боја приказаних на растерској слици разликујемо:
1 бит-не битмапе (једнобојне, монокроматске). Једнотонски цртеж или текст где постоје само две могуће вредности - црна и бела. (принцип рада дигиталног строја; 1 - бела, 0 - црна) 8 бит-не битмапе (у сивој скали или у палети боја) Вишетонска, црно - бела слика, или једноставна колористичка слика одрађена са највише 256 боја. 16 бит-не битмапе ( могућих боја) 24 бит-не битмапе (True Color или боја) обухватају сав потребан број боја за приказ фотореалистичних слика на рачунару у RGB моду. Данас се најчешће користи за приказ слика на екрану. 32 бит-не битмапе (слике у пуној ЦМYК боји, при чему се свакој од CMYK боја додаје по 8 бита 8x4=32) обухватају вишебојне слике намењене штампи, или било каквој репродукцији при којој се користе четири основне компоненте за добијање слике (cyan, magenta,жута и црна компонента). Изгледом се на екрану рачунара не разликују много од 24 бит-них битмапа.

10 Питања за проверу Која је подела комп. Графике према основним градивним елементима слике? Шта је основни градивни елемент векторске слике? Примену векторска графика налази у _____________ Шта је основни градивни елемент растерске слике? Примену растерска графика налази у _____________ Уколико желимо повећати растерску слику шта је потребно да урадимо? Шта представља резолуција? Зависно од броја боја приказаних на растерској слици разликујемо следеће битмапе_______________