СТРАХ ОД ОДГОВАРАЊА → Упознавање компоненти емоционалних реакција страха у испитној ситуацији у функцији редуковања страха. → Задаци: - Освестити све компоненте емоционалне реакције страха од одговарања - Прихватити да је одређена количина страха, нормалана и корисна.

СТРАХ ОД ОДГОВАРАЊА Сваки ученик треба да опише свој страх: Како знаш да те је страх? Како се понашаш? Какве сигнале примећујеш у свом телу? Сети се мисли које ти се јављају у таквој ситуацији?

СТРАХ ОД ОДГОВАРАЊА Компоненте Емоционалне Реакције Страха Свака емоционална реакција, па и страх има неколико компоненти: Физиолошке реакције тела (лупање срца, осећај жарења у лицу, знојење дланова, дрхтавица, осећај стезања у грлу, промукао глас) 2. Мисли које нам се јављају, нпр: Нећу знати, нећу знати... Шта ако испаднем глуп... Сад ће сигурно (прозвати) мене... Намргођена је, сигурно је лоше воље... Лоше ми се пише... 3. Спољашњи знакови лица и тела који примаћују други, нпр. црвенило или бледило лица, напетост тела, сјајне или сузне очи, дрхтање руку,... 4. понашање: ученик се сам јавља на почетку часа; одговара ако га наставник прозове; Измисли разлог да изађе са часа пре него што га наставник прозове; покуша да се Извини или да одбије да одговара; одлучи да побегне са тог часа

Ученици који се боје испитивања Највише се боје бурних физиолошких реакција свог тела - мисле да то није нормално, и - често мисле да се то догађа само њима. Чињенице: 1. У испитној ситуацији, мозгу је потребно више енергије за појачан рад; физиолошке реакције које се дешавају имају функцију бољег снабдевања мозга хранљивим материјама; 2. Одређена доза страха нормална увек када нам је стало да се покажемо и докажемо; 3. Најчешће је страх присутан зато што су ученици свесни да нисуз квалитетно научили садржаје које треба да одговарају

Застрашујућа мисао VS Охрабрујућа мисао Уколико контролишемо било коју компоненту страха, страх ће се смањити. Најлакше је и најефикасније контролисати застрашујуће мисли које се у испитној ситуацији намећу.  ‘’Сви гледају у мене, испашћу глуп-а’’ VS ‘’Нико не гледа у мене, свако се брине за (мисли на) себе’’

(I) Технике које се користе током учења: Шта да радим, страх ме је? Како ученици могу да контролишу свој страх? (I) Технике које се користе током учења: 1. СТОПИРАЊЕ. Застрашујућу мисао (на пример: ‘’Колико тога има...никада то нећу научити...’’) можемо зауставити тако што чемо да почнемо да мислимо о нечему охрабрујућем и позитивном, о некој особи која нам је подршка, или неком месту где се осећамо добро... → кратка помисао уколико се осети страх

Шта да радим, страх ме је? 1. Технике које се користе приликом учења: 2. АКТИВАН РАД на садржају који се учи. 3. ‘’ПРОБА’’ пред неким другим. Да ученика испита неки вршњак из разреда на исти начин као наставник. Још боље, неко од наставника кога се ученик не боји, и у кога има поверење. Важно је да ‘’пробно’’ испитивање буде што сличније првом – нпр ако ученик приликом испитивања стоји испред разреда или седи у првој клупи. 4. УДАЉАВАЊЕ У ВРЕМЕНУ ДЕШАВАЊА. Подсетити ученике на њихове ‘’бивше’’ страхове и на то шта им они сада значе. Када је ученика јако страх, нека замисли шта му то може значити за неколико година, вероватно јако мало. Ако је то заиста тако, да ли има разлога толико се бојати.

Шта да радим, страх ме је? (I) Технике које се користе учења: (II) Технике које се могу користити приликом одговарања. 6. ИЗБЕГАВАЊЕ ДИРЕКТНОГ ПОГЛЕДА, 7. ПОРУКА ЗА ОХРАБРЕЊЕ. Када је ученика страх увек може на кратко да погледа своју охрабрујућу реченицу. 5. СТАВЉАЊЕ СТРАХА У РЕАЛНЕ ОКВИРЕ. Питајте ученика шта је најгоре што му се може догодити када добију слабу оцену. Пустите их да размисле, и одговоре спонтано. Треба им указати да све што се може догодити није неисправљиво. Освешћивање последица које нису неисправљиве може придонети опуштању. Када ученик осети страх може да се запита, шта је најгоре што ми се може догодити...