САВРЕМЕНО ДРУШТВО И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНО ДРУШТВО И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ

НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА И ПРОМЕНЕ У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ Суштину научно-техничке револуције чине: промене у средствима и предметима рада, искључивање човека из процеса рада у коме он опслужује машине и порасту његовог значаја у надзору процеса производње, прерастање науке у одлучујући елемент производних снага.

Промене у: класној структури политичком животу друштвеној свести породици животној средини

Еколошки проблеми као обележје савременог друштва Еколошка криза представља угроженост стабилног функционисања биосфере и друштва доводећи у питање човекову егзистенцију као природно – друштвеног бића. ОДНОСНО Нарушавање еколошке равнотеже између природних система нужних за одржавање живота и индустријских, технолошких и демографских потреба човечанства.

Модалитети испољавања еколошке кризе: загађење угроженост деструкција Карактер еколошке кризе: локални глобални

Кад почиње нарушавање еколошке равнотеже? Пре 40 000 година, када је човек почео да мисли, ствара оруђа за рад, када својом делатношћу производи средства за живот. Индустријализација доводи до већег, обимнијег нарушавања еколошке равнотеже. У присвајању природе не води се рачуна о законитостима природе: исцрпљивању природних ресурса загађивању воде, ваздуха, земљишта ... квантитативним и квалитативним загађивачима

Од чега зависи да ли ће природни потенцијал да постане природни ресурс? техничких могућности економске целисходности коришћења количине природног потенцијала карактеристика производно-потрошачких односа

Деградација природне средине зависи од: броја и концентрације становника обима производње и потрошње природе технике – начина производње

Узроци еколошке кризе Природни Антропогени проблем становништва исцрпљивање природних ресурса и проблем енергије и загађивање као универзални проблем.

Природни узроци еколошке кризе

Антропогени узроци еколошке кризе а) Проблем становништва период популација време удвостручавања 500 г.п.н.е. 50 милиона ? 800 г.п.н.е. 100 милиона 4200 година 200 г.п.н.е. 200 милиона 2600 година 1200 г.н.е 400 милиона 1400 година 1700г.н.е. 800 милиона 500 година 1900 г.н.е. 1600 милиона 200 година 1965 г.н.е. 3200 милиона 65 година 2025 г.н.е. 6400 милиона 55 година

Раст светске популације (у милијардама) од почетка нове ере (према подацина УН)

Сваке секунде на планети се роди петоро а умре троје. Данас први пут у градовима живи више становника него у руралним срединама. Мегалополис (megacity) је град који има више од 10 милиона становника, 1973. године три града су имала статус мегалополиса: Токијо, Мексико Сити и Њу Јорк. На планети сада 25 градова има статус мегалополиса, док ће до 2050 године 70 процената становника живети у мегалополисима. Повећање светске популације захтева и повећавање животног простора. Крче се шуме, асфалтирају плодне оранице, деградира природа и уништавају екоситеми.

И док већ сада многе државе имају проблем са просторним повећавањем градова, научници ипак упозоравају да највећи проблем на планети неће бити недостатак животног простора, већ недостатак ресурса. До 2045 године планета ће имати 9 милијарди становника и главни проблем неће бити недостатак животног простора, већ недостатак основних животних намирница, воде и хране. Цена енергије, сировина, воде и хране биће у свакодневном порасту.

Густина насељености за све континенте: Европа - 69 становника/км² Азија - 80 становника/км² Африка - 26 становника/км² Северна Америка - 20 становника/км² Јужна Америка - 20 становника/км² Аустралија - 4 становника/км²

Демографски раст: Постоји физичка граница колика маса људи може живети на Земљи Човечанство се већ данас суочава са проблемом исхране Опадање градске цивилизације Деградација људских односа Утиче на толеранцију међу људима

Б) Исцрпљивање природних ресурса

в) Загађивање као универзални проблем Hydrosphere Biosphere Lithosphere Atmosphere

Загађивање ваздух (угљен диоксид, азотни оксиди, киселе кише)

Загађивање вода (смањује се квалитет и количина)

Загађивање земљишта