Живот и прикљученија Љубезни Харалампије Доситеј Обрадовић Живот и прикљученија Љубезни Харалампије ИЗАЂИ

Живот и прикљученија Аутобиографија Живот и прикљученија једна је од књига којом почиње српска световна књижевност. У њој је српски просветитељ описао детињство, младост и већи део свог живота. Најзанимљивије странице Доситејевог житија представља онај део у коме је приказано дечаково бекство у манастир, покушај да живи по угледу на нестварне јунаке из хришћанских хагиографија и коначан младићев раскид са таквим заблудама. Иако није био писац уметник ни по образовању ни по опредељењу, Доситеј је показао да уме да приповеда, да описује и портретише и да то чини од грађе која је не само животно уверљива него и у највећој мери карактеристична за живот и односе у 18. веку. ИЗАЂИ

Живот и прикљученија Значењем се истичу следеће сцене: први дечаков сусрет са манастирском средином изненадни долазак мајке Доситејевог друга Ника и њен сусрет са калуђерима неколико Доситејевих одлазака са игуманом младићево замонашење Доситејеви покушаји да живи аскетским животом и да чини ,,светачке подвиге” бекство из манастира ИЗАЂИ

Живот и прикљученија Поред низа живо испричаних сцена и догађаја, Доситеј даје и неколико изврсних портрета. Истинитошћу и уверљивошћу посебно се истичу пишчев аутопортрет и портрет старог игумана и Никове мајке. Доситеј је своју биографију писао с намером да просвети, да утиче на разум, да глорификује снагу разума и значај просвећивања. Из тих разлога крајем 18. и почетком 19. века Живот и прикљученија била је најчитанија књига. Чак се и степен образованости породице ценио по томе да ли располаже овим Доситејевим делом. ИЗАЂИ

Писмо љубезном Харалампију Прави наслов овог Доситејевог првог штампаног дела је Љубезни Харалампије. Писан је у априлу 1783. године и упућен је пријатељу у Трсту. Писмо је позив на претплату за дело Совјети здраваго разума. Уз мало података приватне природе, ово дело је већим делом скуп начела која су у суштини Доситејево радикално супротстављање владајућим схватањима танког књижевног круга пишчевог времена. У првом делу писма Доситеј поздравља просветитељске реформе цара Јосифа II, називајући покрет просвећености златним веком. У другом делу писма изложене су основне Доситејеве идеје о Богу, религији, људској природи, васпитању, књижевности и језику. ИЗАЂИ

Љубезни Харалампије Доситеј верује у Бога, а његова вера проистиче из учења европског рационализма. Зато и вели: ,,По закону и по вери сви би људи могли добри бити. Сви су закони основани на закону јестества. Ни један закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан, но напротив сви, што и` је гођ, од стране божје налажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду.” Доситеј је веровао у спасоносну моћ разума. Свом пријатељу и будућим својим читаоцима писао је: ,,Само простота и глупост задовољава се свегда при старинском остати. Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље? А шта је друго боље него оно што је полезније? Што год не приноси какову либо ползу, не има никакве доброте у себи.” ИЗАЂИ