Житије у српској књижевности

Презентација на тему: "Житије у српској књижевности"— Транскрипт презентације:

1 Житије у српској књижевности

2 Садржај: Житије као жанр У старословенској и преводној књижевности
Прва српска оригинална хагиографска дела У делима Доментијана и Теодосија Архиепископ Данило II и његов ученик Писци страног порекла у српској житијној књижевности Патријарх Пајсије Литература и музика

3 Житије као жанр Житије или хагиорафија је основни прозни жанр, који се уз богослужбену поезију јавља у византијској и јужнословенској књижевности. Настаје из првих краћих или дужих записа, мартирија, о страдању првих хришћанских мученика. Прво дело, у којем је коначно обликован житијни жанр је Житије преподобног оца Антонија, од Атанасија Александријског. Поетску композицију обележава метафизички историзам. Као прозни жанр може обухватати и друге песничке и прозне жанрове: молитве, похвале, слова, беседе... Функција житија огледа се у стварању и ширењу култа одређене личности, али и у литургијској и монашкој обредности. Поджанрови: Пролошка или синаксарска – читају се на богослужењу. обимна – читају се у манастирским трпезаријама.

4 Житије у старословенској и преводној књижевности
Прва житија настала на тек створеном словенском књижевном језику су: Житије светог Ћирила и Житије светог Методија, од непознатог писца. Ова два житија међусобно су комплементарна и у многоме прате византијску житијну схему, уносећи у њу и многе оригиналне мотиве. Без обзира на све своје особености, нису много утицала на животописање Срба. Многа дела средњовековне књижевности настала на грчком и латинском језику, превођена су на српски језик и тако била заступљена у јужнословенској књижевности. Међу житијима то су: Житије Алексија божјег човека, Житије св. Ђорђа Кападокијског, Житије св. Павла Кесаријског, Житије св. Ђорђа Кратовца.

5 Почеци српске оригиналне књижевности
Стефан Првовенчани св.Симеон Почеци књижевног рада међу Србима, јављају се још у X, XI и XII веку са Барским родословом и Житијем краља Владимира, чији је аутор непознати Зећанин. Са стварањем државе Немањића и радом св. Саве можемо говорити о оригиналној српској књижевности. Св. Сава најпре пише једну житијну белешку, кратко Житије св. Симеона, у оквиру Хилаландарског типика. Касније, у Стденичком типику пише ктиторско житије оснивача Студенице, Житије св. Симеона. Култу св. Симеона придружио је и његов старији син, Стефан Првовенчани, Житије св. Симеона. То је право византијско, опширно житије које има владарски концепт и може се посматрати као историјски извор. Новина је систематско излагање чудеса која нису историјски основана.

6 У делима Доментијана и Теодосија
Доментијан – српски светогорски монах Пише прва житија на Св. Гори: Житије св. Саве – у Карејској испосници, на захтев краља Уроша. Житије св. Симеона – у кули Преображења, такође по жељи краља Уроша. Карактеристичан је високи стил, стил “плетеније словес”. Поетика у овим житијима је богатија у примени реторских и песничких фигура, сложенија у композицији. Теодосије Хиландарац Живот проводи у Хиландару где је написао: Житије св. Саве – последње житије у култу св. Саве и Симеона, а извор му је истоимено Доментијаново житије. Житије Петра Коришког- - једно од најлепших и најуспелијих у српској књижевности. Карактеристичан је наративни стил. Приповедање је екпресивније и топлије од Доментијановог.

7 Архиепископ Данило II и његов ученик
Архиепископ Данило II саставио је зборник у који су ушла житија краља Уроша, Драгутина, Милутина, краљице Јелене, архиепископа Арсенија I, Јоаникија I и Јеваститија I. Зборник представља врсту књижевног мозаика, крупну целину од мањих житијних текстова. Карактеристично је “плетеније” композиције. Заступљени су многи жанрови: молитве, плачеви,похвале… Исихазам – главни идеолошки и поетски знак. Ученик Данила II сматра се и његовим настављачем, јер је Данилов зборник допунио Житијем Стефана Дечанског, Житијем краља Уроша и Житијем архиепископа Данила II . Он спаја одлике Даниловог стила са традицијом Теодосијеве наративне експресивности.

8 Писци страног порекла у српској житијној књижевности
Григорије Цамблак Његово књижевно дело поред бугарске и руске, задужује и српску књижевност. Аутор је Житија Стефана Дечанског. У овом делу, први пут се ставља акценат на осликавање психолошког портрета главног јунака. Житије настаје убрзо након Косовског боја и њиме је успостављен духовни континуитет између државе Немањића и Лазарове Србије. Константин Филозоф Један од писаца који стварају на двору деспота Стефана Лазаревића. Пише Житије деспота Стефана. У њему се средњовековно житије удаљава од хагиографије и приближава световној биографији. Ослања се на античку традицију и историографију. Користи византијске реторске фигуре и акростих (чак три у житију). Географски описи и градови добијају посебан простор у књижевности.

9 Патријарх Пајсије . Пише Пролошко житије Симоново и Житије цара Уроша.
Житије цара Уроша обухвата родословна и летописна казивања у духу народне традиције. Спаја житијно са фолклорним, песничко са историјским. У житију је резимирана цела средњовековна српска историја, а Пајсије се тим својим делом представља као један од последњих средњовековних историчара и хагиографа. цар Урош Нејаки

10 Литература и музика: Димитрије Богдановић – “Историја старе српске књижевности”, СКЗ, Београд, 1980. Ђорђе Трифуновић – “Азбучник српских средњовековних књижевних појмова”, Нолит, Београд, 1990. Коришћена музика: Дивна Љубојевић - Царју небесни

11 Аутор: Јелена Ристановић
Аутор: Јелена Ристановић