Процесорска поља Организација процесорских поља

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
Računarske komunikacije
Advertisements

Организација улаза/излаза
ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA
Пројектовање мрежног слоја Алгоритми за усмеравање
Упити Queries.
Konto, kontni okvir, kontni plan
Građevinski fakultet u Beogradu, školska 2018/19 godina
Програмски језик Parallaxis
Процесни приступ Радна недеља Тематска целина Циљ 4
Показивачи у програмском језику C Дамјан Илић; Е32 Габриела Миленковић
Elektronički logički sklopovi i registri
Показивачи.
1. UVOD Elektroenergetski sistem: Velik, složen i dinemički sistem;
Digitalna obrada signala u FPGA
Profesionalno ocjenjivanje rada sudija
Управљање меморијом Улога меморије у рачунарском систему
Nastavna jedinica: 1.5. Elektronički logički sklopovi i registri
UVOD, STRUKTURNA ANALIZA
Periferije Periferije predstavljaju tip računarskog hardvera koji se dodaje glavnom delu računara radi unapređenja njegovih sposobnosti Termin periferije.
Matična ploča,dodatne kartice,kućište
OSNOVNI ELEMENTI PLC KONTROLERA
MENADŽMENT KVALITETA Sistem kvaliteta Prof. dr Igor Todorović.
Konačni automati i regularni izrazi
Parametarska sinteza regulatora (izbor parametara)
ПРОПОРЦИОНАЛНО-ИНТЕГРАЛНИ PI РЕГУЛАТОР
Upravljanje kvalitetom
Nastavna jedinica: 1.5. Elektronički logički sklopovi i registry
Katedra za elektroniku
ИНТЕГРАЛНИ-I РЕГУЛАТОР
TREĆI DEO Oblikovanje procesa.
PC Istorija računara.
Увод у организацију и архитектуру рачунара 1
Digitalna induktorska centrala
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
OSI referentni model Miljan G. Jeremić.
Техничка школа Шабац Предмет: рачунарство и информатика
Logički sklopovi Zadaci.
RDA и BIBFRAME: библиографски опис за 21. век
ZAŠTITA OD GUBITKA POBUDE I KOORDINACIJA SA LIMITEROM MINIMALNE POBUDE
BAZE PODATAKA.
INOVATIVNI TIM DUNĐER NIŠ
RAČUNARSKE MREŽE.
Elektronički sklopovi računala
Tehnike objavljivanja
Internet i računalne mreže
Mihailo Micev Prof. dr Vladan Vujičić Doc. dr Martin Ćalasan
IPX/SPX.
Архитектура и програмирање микропроцесора Intel 8086
EKONOMIKA PREDUZEĆA Nastavnik: dr. sc. Jasmin Halebić
Projektovanje namenskih računarskih struktura u obradi signala
Структура програма у Паскалу
Анализа структуре.
Logičko projektovanje računarskih sistema 2
КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРАНЗИСТОРА
Integrisani informacioni sistemi
Класификација паралелних система
Logičko projektovanje računarskih sistema 2
Algoritmi Vladimir Filipović
STROJNA I PROGRAMSKA OPREMA RAČUNALA
Analogno-digitalna pretvorba
Analiza i prikaz mjerenja ugrađenog monitoringa vibracija, vazdušnog zazora i magnetnog fluksa na HE „Perućica“ VI SAVJETOVANJE CG KO CIGRE Bečići, 14.
Prof. dr Vlado Simeunović OSNOVE RAČUNARSKE TEHNIKE vlado
Projektovanje namenskih računarskih struktura u obradi signala
OPERATIVNI SISTEMI 1.Struktura operativnog sistema
2. Jezik računala Bit i bajt.
Оптички пријемник и примопредајник, принципијелна шема.
MREŽNA TOPOLOGIJA I LOGIČKA ORGANIZACIJA MREŽE
Увод Разлози за увођење паралелних система
Транскрипт презентације:

Процесорска поља Организација процесорских поља Структура процесног елемента Технике маскирања процесних елемената Комуникација међу процесним елементима Спрежне мреже

Организација процесорских поља Управљачка јединица Меморија PE0 PEM0 PE1 PEM1 PEN-1 PEMN-1 … Спрежна мрежа Магистрала података Управљачка магистрала Подаци и инструкције У/И Управљање

Организација процесорских поља Произвољни SIMD рачунар C (процесорско поље) формално се може окарактерисати следећим скупом параметара: C = N, F, I, M где је N - број процесних елемента у систему F - скуп функција за усмеравање података које пружа спрежна мрежа I - скуп машинских инструкција за скаларне и векторске операције, операција усмеравања и манипулација спрежном мрежом M - скуп шема маскирања

Структура процесног елемента PEMi ALU Ai Bi Ci Di Ii Ri Si PEi Ка управљачкој јединици . Ка другим процесним елементима преко спрежне мреже

Структура процесног елемента Ai, Bi, Ci – радни регистри. Si – статусни регистар (0 за неактиван, 1 за активан. Ii – индексни регистар (локални). Di – адресни регистар (адреса неког од PE). Ri – регистар за усмеравање (У/И порт, негде постоје посебни за улаз и излаз).

Технике маскирања процесних елемената У управљачкој јединици постоји глобални индексни регистар I и регистар маске M. Регистар маске има N битова при чему i-ти означавамо са Mi. Колекција маркера Si чини регистар стања S за све PE. Садржаји регистара M и S могу да се замене под контролом управљачке јединице када се поставља маска.

Комуникација међу процесним елементима Када се пројектује спрежна мрежа морају се донети следеће одлуке: Режим рада Синхрони (код свих SIMD машина). Асинхрони. Комбиновани. Стратегија управљања Дистрибуирана. Централизована (код већине SIMD машина).

Комуникација међу процесним елементима Метод пребацивања Пребацивање колима (код већине SIMD машина). Пребацивање пакетима. Топлогија мреже Статичка. Динамичка.

Спрежне мреже Топлошка структура SIMD процесора углавном је одређена спрежном мрежом између процесних елемената. Формално се таква мрежа може описати скупом спрежних функција. Ако адресе процесних елемената чине скуп S = {0, 1, 2, …, N – 1} свака спрежна функција је бијекција скупа S на S.

Спрежне мреже Када се извршава спрежна функција преко спрежне мреже онда PEi копира садржај свог Ri регистра у Rf(i) регистар процесног елемента PEf(i). Овај пренос се обавља симултано за све активне елементе. Неактиван елемент може да прими податке али не може да их шаље. Ако два процесна елемента нису директно повезана онда пренос података мора да иде преко других процесних елемената.

Спрежне мреже Спрежне мреже могу се поделити у две категорије: Статичке. Динамичке. Топологије статичких мрежа могу се класификовати према њиховом димензио-ном уређењу. Пример једнодимензионе топологије је линеарни низ или листа.

Спрежне мреже Примери дводимензионалних топологија су: Прстен Звезда Стабло Мрежа Систоличко поље

Спрежне мреже Примери тродимензионалних топологија су: Потпуно повезани прстен Тетивни прстен Коцка Хиперкоцка

Спрежне мреже Динамичке спрежне мреже могу бити Једностепене. Вишестепене. Једностепена мрежа је прекидачка мрежа са N улазних селектора (IS) и N излазних селектора (OS). Сваки IS је у суштини представља 1-у-D демултиплексер док сваки OS један М-у-1 мултиплексер, где је 1  D  N и 1  M  N.

Спрежне мреже IS 1 N-1 . OS

Спрежне мреже Прекидачка мрежа типа crossbar представља једностепену мрежу код које је D = M = N. Једностепене мреже се такође називају и рецилкулирајућим, јер подаци могу да круже преко неколико степени пре него стигну до коначног одредишта. Колико ће таквих кружења бити, зависи од повезаности мреже.

Спрежне мреже Вишестепене мреже садрже више степени међусобно повезаних прекидача. Ове мреже карактеришу се на основу три особине: Прекидачка кутија. Топологија мреже. Управљачка структура. Вишестепене мреже садрже више прекидачких кутија које представљају прекидачки уређај који може да буде у једном од четири стања.

Спрежне мреже Прекидачка кутија ао а1 bо b1 право емисија на горе емисија на доле измена

Спрежне мреже Вишестепене мреже могу бити једностране и двостране. Једностране мреже (потпуни прекидачи) имају У/И портове са исте стране. Двостране вишестепене мреже имају улазну и излазну страну и могу се сврстати у три класе: Блокирајуће. Реконфигурабилне. Неблокирајуће.

Спрежне мреже Управљачка структура мреже одређује начин на који се постављају стања прекидачких кутија. Постоје два типа: Управљање индивидуалним стањима. Управљање индивидуалним кутијама.