UTISKIVANJE (Imprinting)

Utiskivanje kao oblik ranog učenja Spoj instinktivne, urođenje reakcije (npr.praćenja) i učenja (izbor objekata praćenja) Obično, pilići (guščići, pačići) odmah nakon izleganja počinju da prate svoju majku. Utiskivanje se sastoji vezivanju urođene reakcije praćenja za neki objekat

Istorija izučavanja utiskivanja 1930 – te godine, Konrad Lorenc Zapaža da živina odmah po izleganju iz jajeta zapaža prvi pokretan objekat u okolini i počinju da ga slede

Ukratko o Lorencovim nalazima Objekat koji se prati NE MORA nužno biti majka (patka, guska). To može biti i čovek. Od presudne je važnosti koji je objekat bio u blizini pačića u kritičnom periodu za utiskivanje.

Određenje utiskivanja 1. Utiskivanje se sastoji u vezivanju urođene reakcije praćenja za neki objekat 2. Vezivanje se dešava u jednom kratkom vremenskom intervalu – tzv. kritičnom periodu 3. Odvija se vrlo brzo, po principu “sve ili ništa” 4. Predstavlja trajan, ireverzibilan efekat (- Ustanovio je da se utiskivanje dešava u rasponu od 5 do 30 sati nakon izleganja. - Utiskivanje je najuspešnije u periodu od 13 do 15 časova nakon izleganja.)

Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene) Utiskivanje se ne sastoji samo u reakciji praćenja, već i u stvaranju afektivnih veza (kasnije se manifestuju u socijalnom i seksualnom ponašanju) Dužina kritičkog perioda može se u izvesnoj meri menjati manipulacijom nekih varijabli; takodje, kod sisara nalazimo nešto slično utiskivanju ali se ono odigrava i kod starijih organizama

Kritični period, def. - Optimalni vremenski raspon (vremenski period) u kome mora doći do medusobnog uticaja naslednih struktura i okoline, tj. mora doći do odgovarajuće aktivnosti bioloških struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. - Ukoliko odgovarajući uslovi i podsticaji izostanu doći će do gubljenja ili značajnog umanjenja bioloških osnova/dispozicija za razvoj sposobnosti. Denisov (W. Dennis) ogled sa mišarima u kome je upotrebio postupak sprecavanja aktivnosti postao je klasican primer. On je eksperimentalnu grupu mladih mišara držao u kavezu još deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazila u prirodnim uslovima, pocela da vežba letenje. Kada je eksperimentalnu grupu pustio iz kaveza ona je naucila letenje, ali je u poredenju sa kontrolnom grupom trajno zaostajala u veštini letenja. Kriticni period i kod dece je invarijanta ontogeneze i oznacava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje povecanom senzitivnošcu na odredene spoljne i/ili unutrašnje faktore, ciji uticaji upravo na datoj tacki razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju narocito znacajne, (ne)povoljne posledice. Kriticni periodi kod ljudske vrste imaju znacajnu prakticnu - pedagošku važnost: optimalni razvoj ce se dogoditi ako nužni i dovoljni podsticaji iz okoline dodu blagovremeno. Na primer, za razvoj govora senzitivni period pocinje od druge godine i traje do puberteta. Za optimalan razvoj govora bitno je da se govor neguje od pocetka. Ako razvoj zapocne u nepovoljnim uslovima a potom dete prede u podsticajnu sredinu, pozitivne promene su utoliko vece što se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Biološka priroda deteta cini ontogenetski razvoj prilagodljivim i fleksibilnim, ali kako ce razvoj teci - posebno kakvi ce biti ishodi psihickog razvoja - zavisi od socijalno-kulturnih i istorijskih uslova toga razvoja.

SENZITIVNI PERIOD naspram KRITIČNOG PERIODA KRITIČNI PERIOD Početak i kraj postepen nagao ZA VREME PERIODA To je period MAKSIMALNE SENZITIVNOSTI Organizam je povišeno osetljiv na spoljašnje stimuluse koji su nužni za razvoj odrđenih veština NAKON PERIODA Veštine još uvek mogu da budu naučene, ali manje efikasno, uspešno Kortikalne zone koje su predodređene za jednu veštinu biće prilagođene za izvršenje drugih funkcija PRIMERI Razvoj jezika Beba ne bi bila izložena svetlu u prvih 6 meseci, nervi koji vode od oka do vizuelnog korteksa mozga, degenerisao bi se i zamro.