Pre industrijske revolucije, u energetskom pogledu, ljudi su uglavnom zavisili od obnovljivih izvora energije tipa: snage životinja, ljudskog rada, energije sunca i vetra. Pronalazak parne mašine predstavlja početak industrijske revolucije što suštinski menja procese u industriji, na farmama i domaćinstvima.

Sagorevanje nafte, gasa, uglja, predstavlja najvećeg emitera gasova koji utiču na porast zagađenja i degradaciju životne sredine! Nivo prisustva ovih gasova u vazduhu je danas čak 18% veći nego pre ere industrijalizacije. Primera radi, danas 85% ukupne energije proizvedene u SAD nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, što podmiruje 2/3 potreba za električnom energijom i gotovo čitav transport.

Prema proračunima EU, poljoprivrednoj proizvodnji pripada od 2,5-5% ukupne energije (ne računajući tu transport, energiju potrebnu za izgradnju postrojenja, rasvetu, grejanje i sl.) Osim energetskog i ekološkog, ovo ima i jak ekonomski uticaj koji može da dovede do istiskivanja manjih kompanija sa tržišta a dugoročno potrošače suočava sa manjkom namirnica i porastom cena istih.

Rešenje za ovaj problem, bar u oblasti poljoprivrede može biti oživljavanje “malih” farmi, na kojima je proizvodnja odmah tu, na licu mesta i na kojima se mogu koristiti obnovljivi izvori energije. Rešenje je u konceptu “održivog razvoja”.

5 osnovnih obnovljivih izvora BIOMASA VETAR SUNCE VODENI TOKOVI GEOTERMALNI IZVORI

i još... ENERGIJA IZ OTPADA GORIVNE ĆELIJE KORIŠĆENJE TOPLOTE MLEKA ZA GREJANJE

BIOMASA Organska materija biljnog ili životinjskog porekla koja može različitim procesima da se pretvori u energiju. Biljke procesom fotosinteze prikupljaju sunčevu energiju i uz pomoć ugljen dioksida iz vazduha i vode stvaraju ugljene hidrate koje je moguće na različite načine pretvarati ponovu u energiju.

BIOMASA Biljnog porekla: Poljoprivredni otpaci: slama, lišće, delovi voćaka... Poljoprivredne žitarice Energetske žitarice: brzorastuće trave, vrbe, hibridni platan... Šumski otpad: ostaci klada, panjeva... Industrijski otpad u proizvodnji hrane... Gradski otpad: papir, biljni ostaci... Životinjskog porekla: Tečni stajnjak

BIOMASA Od šumske biomase proizvodi se: Pelet Drveni čips Briket Primena: Za grejanje u domaćinstvu Snabdevanje energana

VETAR Energija vetra danas je jedan od najisplativijih oblika obnovljive energije, visoko raspoloživ u celom svetu, bez štetnih nusefekata, sa velikim potencijalom, dobrim stepenom iskorišćenja i sa relativno niskim ulaganjima za korišćenje. Mali vetrogeneratori za udaljene farme bez mogućnosti priključenja na energetsku mrežu. Cena: 1.000 EUR po kW snage Dovoljo za snabdevanje jednog domaćinstva

VETAR Gotovo 10 miliona domaćinstava u svetu snabdeva se danas električnom energijom dobijenom iz turbina koje pokreće vetar. Energija vetra predstavlja granu industrije koja se razvija najbrže u svetu. Energija vetra beleži prosečan godišnji rast od 30 odsto, a nuklearna energija raste za manje od jedan odsto.

VETAR Trenutno se nikome u Srbiji ne isplati da električnu energiju proizvodi uz pomoć vetra jer tako proizveden kilovat košta od četiri do šest evrocenti, a kilovat iz elektrana na domaćem tržištu prodaje se za manje od 3,8 evrocenti. To, ipak, ne znači da se stvari u bližoj budućnosti neće promeniti tvrde u Direkciji za strategiju i investicije Elektroprivrede Srbije.

SUNCE Teoretski gledano, razvoj tehnologija bi mogao omogućiti da se za četvrt  veka iz solarnih elektrana u Sahari snabdeva energijom cela Evropa. Nažalost, solarna industrija je sada na stepenu razvoja na kojem je bila industrija automobila oko 1920. godine. Početna ulaganja u solarne elektrane su ogromna (1panel = 800 do 2000 EUR), a isplativost je moguća u roku od 15 do 20 godina rada.

SUNCE Cena uvođenja solarnih sistema dovela je do toga da Nemačka, jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, koja zbog geografskog položaja nema ni približno povoljne uslove za korišćenje solarne energije, bude  broj jedan u tom segmentu snabdevanja energijom. Pre pet godina je taj izvor energije u Nemačkoj  na različite načine koristilo više od 200.000 domaćinstava. Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija “Luks riserč” govore da  bi Sjedinjene Američke Države, u kojima  je interesovanje za solarnu energiju bilo slabo sve donedavno, trebalo da se izjednače sa Nemačkom tek 2013. godine, dok će Kina na polju solarne energije ostati iza Amerike.

VODENI TOKOVI Mini hidroelektrane do 10MW Mikro hidroelektrane do 1MW Za sopstvene potrebe i za prodaju Male hidroelektrane (MHE) u Srbiji imaju dugu tradiciju. Prva MHE je izgrađena u Užicu na reci Đetinji, davne 1900. godine. Od tog doba do danas, izgrađeno je više desetina MHE. Manji deo je u upotrebi, dok je većina zatvorena i zapuštena. Prema anketi sprovedenoj 2002. godine, u Srbiji je u pogonu bila 31 mala hidroelektrana, ukupne instalisane snage 15,2 MW. To je svega 3,3% u odnosu na mogućih 458 MW.

Za izgradnju najjednostavnije hidroelektrane (mikro) kapaciteta između 20 i 50 kW treba uložiti između 50.000 i 80.000 EUR, a investicija se isplaćuje za 6 do 8 godina. U Srbiji ulaganja samo za dokumentaciju i dozvole bez legalizacije treba izdvojiti oko 2.000 EUR. U proseku mikro hidroelektrana može snabdevati električnom energijom oko 40 kuća. Prihod koji se mesečno može ostvariti iznosi oko 60.000 dinara.

10kW = 10 x 9,7 din. = 97 din/h 24h x 30 dana = 720h mesečno x 97 din/h = 69.840 din. – 10.000 din. (dažbine državi) Prihod = 59.840 din. 9,7 din/kW => EPS plaća proizvođaču

GEOTERMALNI IZVORI Termin geotermalna energija odnosi se na korišćenje toplote unutrašnjosti Zemlje, koji je u srcu 4000-7000 °C, što je približno temperaturi površine Sunca. Geotermalna energija je svuda ispod nas. Negde je lako dostupna ili do površine zemlje u obliku tople vode ili pare, a negde je na velikim dubinama i praktično nedostupna.

Ovo je ekonomski i energetski najefikasniji sistem za grejanje i hlađenje prostora. Toplotna energija može da se uzme iz podzemnih voda koje su na temperaturi od oko 14° C tokom cele godine. Koristi se postavljanjem sondi, obično na dubini 100m ili bušenjem bunara na dubini stabilnog vodotoka dovoljnog protoka. Prednost: Preko 70% energije potrebne za grejanje prostora dobija se iz podzemne vode besplatno u toku celog veka eksploatacije toplotne pumpe.

GEOTERMALNI IZVORI Od osamdesetih godina proteklog stoleća, geotermalna energija se intenzivno koristi u Vojvodini i to ne samo za lečenje, već u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, kao i za grejanje prostora. Ekonomski posmatrano, primena geotermalne energije u Srbiji najpogodnija je u oblasti poljoprivrede, pošto se za te potrebe koriste termalne vode niske temperature (oko 30oC). U tom smislu povoljnu okolnost predstavlja činjenica da se najperspektivniji geotermalni lokaliteti nalaze upravo u poljoprivrednim rejonima (Vojvodina, Mačva, Posavo-Tamnava, Stig Pomoravlje, Toplička i Vranjska oblast).

PRIMENA U SRBIJI Zakon donet 2004. god. – nedostaju podzakonska akta. Pojedinačno za svaku oblast neophodno je urediti uslove i način korišćenja. Potrebno je obezbediti fond za stimulisanje proizvođača zelene energije. Potrebno je obezbediti povoljne zajmove i bankarske garancije. Osmisliti (preneti već razrađene modele iz razvijenih zemalja) i druge povlastice za korisnike zelene energije.

HRABRI SU VEĆ POČELI... Viktoria grup iz Šida započela proizvodnju biodizela Firma Loher iz Subotice proizvodi generatore za vetro turbine – zapošljava 300 radnika, Bag-Deko u Bačkom gradištu, studija opravdanosti korišćenja biomase, PP “Mitrosrem” sve radne jedinice su opremljene sa vodogrejnim kotlovima na biomasu, Dublje pored Šapca, primena geotermalnih voda za proizvodnju saksijskog cveća.