О ПОСТУПЦИМА ОСАМОСТАЉИВАЊА У АНДРИЋЕВИМ ЗНАКОВИМА ПОРЕД ПУТА Горан Милашин (Бања Лука) О ПОСТУПЦИМА ОСАМОСТАЉИВАЊА У АНДРИЋЕВИМ ЗНАКОВИМА ПОРЕД ПУТА

Једна нестилематична реченична структура може се трансформисати у стилематичну помоћу три типа осамостаљивачких поступака: простим издвајањем реченичних конституената, и то увођењем додатних пауза: Бијељела се, у ноћи, њена кожа; издвајањем реченичних чланова интензификатором „осамостаљивачем” (и то и али): Да сједница почне у девет часова, и то у директоровом кабинету; понекад с њиховом пермутацијом: Он смије да јаукне једино пред кћерком, и то најстаријом; парцелацијом реченице.

Просто издвајање реченичних конституената, и то увођењем додатних пауза, може се уочити у сљедећим примјерима: Има жена које су неугледне и опоре на очи, као сеоски хлебац, али крију у себи велику и здраву сласт за онога ко се не да збунити спољашњошћу, него гледа и осећа дубље и стварније; У ноћи увек има страха, као влаге, некад више некад мање; Понекад имамо снаге да му се потпуно отмемо, понекад нас само тренутно прође, као језа, а понекад му отворимо сами душу и пуштамо га да гази и хара како хоће;

Остаје, понекад, светла нада, не трајнија од блеска муње, да све ово није права стварност; Не знам, у овом тренутку, где треба тражити објашњења овој чињеници и да ли би се оно могло наћи, али чињеницу сам утврдио несумњиво; И ја користим радосно и снажно то време, мирноћом биљке, и не помишљам ни кад је почело ни кад ће свршити; ... ја сам, као пребег, стао на страну времена; Изнутра ме обасја, на махове, срећна свест о непостојању; Светити се животу – заборавом.

Примјери у којима се остварује издвајање реченичних чланова интензификатором „осамостаљивачем” (и то и али) јесу сљедећи: Заборав, и то не само појмова, речи и лица, него свега што постоји и живи; Али са годинама, ево се јављају у нама, и то пре смрти и пре самог старења, нове мисли са којима се човек не може да помири...; ... а ми, још живи али изван живота, посматрамо га немоћни, без речи и покрета;

Дође време кад се сви дугови траже, и то одједном и са страшним, замршеним каматама. И не само то него све оно што је човек икад у животу купио плаћа са поново, и то по новој, вишој цени; Само са прага старости може се то право и потпуно прочитати, и то на лицима младића и девојака, које пролазе поред нас.

Парцелисати се могу координиране и субординиране структуре, што илуструју сљедећи примјери: Да ли између бола и порока, поред све огромне разлике и места које им дајемо у хијерархији људских страдања, постоји веза, или можда они имају заједнички корен негде у дубини? Или је лице људско тако сиромашно да се изрази свих могућих душевних стања своде на неколико утврђених гримаса? Или је наше око слабо и моћ нашег расуђивања о стварима које гледамо тако малена?; Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети; И од свог мишљења не одступају никад. Јер, тако су саздани.

Међутим, много чешће се парцелишу само чланови реченице, понегдје уз интензификаторе: О свима стварима из мог живота ја сам навикао да говорим као о туђим и далеким, а о целом животу уопште као о нечем што је прошло или што је само могло бити. И то одувек; Кад је муж нижи од жене, то обично утиче на његово држање, па и на његов карактер. Само не увек једнако;

Ја сам од оних људи који врло доцкан бивају паметни. И никад потпуно; Његове су храбрости скривене. Исто као и његови највећи страхови; Кад у бојажљивом човеку обамре страх, онда се и таквог треба прибојавати исто као и оног који је природно храбар. Можда и више.