Аристотелова четири узрока Милош Вулетић Децембар 2016

План Аристотелов пројекат Четири узрока Одбрана узрока: материја и форма Одбрана узрока: ефицијентни узрок Одбрана узрока: финални узрок

Аристотелов пројекат ”Сви људи, по природи, желе да знају” Када знамо? Аристотел: када су нам познати узроци, када знамо ”зашто” неког феномена Не било какво објашњење: објективно добро објашњење

Аристотелов пројекат: адекватно објашњење Објективно адекватно објашњење: оно које показује да једно стање ствари узрокује друго стање ствари.

Четири узрока Шта су узрочне везе? Аристотел: треба разликовати четири врсте узрочних веза тј. четири различита начина на која су релације између стања ствари које желимо да објаснимо и оних која их објашњавају објективно утемељене

Аитион: различита значења Четири узрока Аитион: различита значења Материјални узрок (шта га сачињава?) Формални узрок (шта га чини оним што јесте?) Ефицијентни узрок (шта га је начинило?) Финални узрок (ради чега је начињен?)

Четири узрока Материјални узрок (шта га сачињава? бронза Формални узрок (шта га чини оним што јесте?) облик, структура статуе Ефицијентни узрок (шта га је начинило?) вајар Финални узрок (ради чега је начињен?) одавање почасти

Листа узрока је исцрпна: нема пете врсте узрока Четири узрока Аристотел: У великој већини случајева адекватно и комплетно објашњење треба да наведе сва четири узрока Листа узрока је исцрпна: нема пете врсте узрока

Четири узрока: Аристотелов метод Методологија: Преглед феномена Преглед мишљења претходника Критика претходника Адекватно објашњење Грешке претходника: Погрешне претпоставке Занемаривање природе објашњења

Одбрана узрока: материја и форма Парменид: промена је немогућа О небићу се не може мислити: настајање ex nihilo је немогуће Сва промена укључује настајање Промена је немогућа Parmenid: mišljenje je suštinski relaciono; ne može se misliti o nečemu što ne postoji kao što se ne može biti ujak nepostojećem sestriću. Ko misli o ničemu, taj prosto ne misli; ko je ujak nepostojećem sestriću, taj prosto nije ujak. Dakle nastajanje ex nihilo je besmisleno—ko misli da ima smislenu misao kad misli o nastajanju ex nihilo je u zabludi.

Одбрана узрока: материја и форма Аристотел: настајање и квалитативна промена Нема настајања ex nihilo Промена захтева комплексност: нешто ”под-лежеће” што се мења и нешто што се губи или добија

Одбрана узрока: материја и форма Материја: оно што подлеже промени у виду добијања или губитка форме Форма: атрибут који материја добија или губи у процесу промене

Одбрана узрока: материја и форма Аристотелов аргумент: Промена постоји Промена се може објаснити само помоћу материје и форме Материја и форма постоје

Одбрана узрока: материја и форма Алтернативно: нешто може бити актуално Ф али потенцијално Г Промена: прелаза из потенцијалности у актуалност Могуће и настајање: прелазак материје из потенцијалности у актуалност помоћу супстанцијалне форме

Одбрана узрока: Ефицијентни Ефицијентни узрок доводи до промене Извор промене Покретачки узрок Оно што помера друго

Одбрана узрока: Ефицијентни Разлике у односу на модерне* појмове узрока: Процеси, не догађаји Покретање без преношења кретања је могуће Симултаност узрока и последице Нема инерције Нема деловања на даљину Хјумов проблем—који проблем? O Hjumu: Aristotel misli da su uzroci aktivnosti koje dovode do promene u određenim objektima ili subjektima

Одбрана узрока: Финални Циљеви и сврхе су чести и корисни фактори у објашњењима: артефакти, поступци Аристотел: финални узроци и у природи Приговор: сувишност финалних узрока; материјални и ефицијентни узроци су довољни да се објасни природа Pre prvog: korisnost finalnog uzroka kao eksplanatornog faktora: Pejli, modem primer

Одбрана узрока: Финални Финални узрок: сврха наметнута од човека? НЕ Финални узрок: сврха наметнута од творца? НЕ Финални узрок: унутрашња сврха? ДА!

Одбрана узрока: Финални Три позиције о финалној узрочности у природи: Елиминативизам: нема финалних узрока (Емпедокле, атомисти) Интенционализам: има, али само због створитеља који даје сврху (Анаксагора, сви монотеистички теисти икада) Аристотел: има, али се ради о унутрашњој, инхерентној сврховитости

Одбрана узрока: Финални Против елиминативизма, први покушај финални узроци објашњавају оно што елиминативисти не могу: закономерност са којом се јављају карактеристике које дају организмима одређене предности проблем: има закономерности које нису ни случајне ни сврховите

Одбрана узрока: Финални Хијерархија телеолошких објашњења: Артефакти Промишљене активности Инстинктивне, не-промишљене активности Делови живих организама Живи организми Prva 4: for the sake of something (else, external) Peti: they are for the sake of its intrinsic good

Одбрана узрока: Финални Организми се хране, расту, напредују и размножавају се: утолико имају сврхе које нису споља наметнуте Финални узрок живог организма: оно што је на крају серије развојних промена типичних за ту врсту

Одбрана узрока: Финални Финални узрок организма: форма коју достижу зреле јединке Форма, у овом контексту: не толико облик већ функција—оно што јединке те врсте по правилу раде и због чега расту, напредују и размножавају се Отуд и човек има функцију: активност рационалног дела душе

Одбрана узрока: Финални Редукција узрока на материјални и ефицијентни? Аристотел: две врсте објашњења су компатибилне али без финалних узрока се не може

Четири узрока: неразумевање ”The Aristotelian teaching of causes lasted in the official Western culture until the Renaissance. When modern science was born, formal and final causes were left aside as standing beyond the reach of experiment; and material causes were taken for granted in connection with all natural happenings—though with a definitely non-Aristotelian meaning, since in the modern world view matter is essentially the subject of change, not ‘that out of which a thing comes to be and persists’. Hence of the four Aristotelian causes only the efficient cause was regarded as worthy of scientific research.” (Bunge 1959, p. 32)