Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не.

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не постоји (касније се јављају и теорије по којима – још горе – промена постоји али је противуречна)

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не постоји (касније се јављају и теорије по којима – још горе – промена постоји али је противуречна) Парменид је сматрао да о чему год причали или мислили мора постојати у неком смислу

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не постоји (касније се јављају и теорије по којима – још горе – промена постоји али је противуречна) Парменид је сматрао да о чему год причали или мислили мора постојати у неком смислу Из ове ‘мајнонгијанске’ тврдње изводи се да постојеће ствари не могу да настану, иначе бисмо морали говорити о времену када оне нису постојале

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не постоји (касније се јављају и теорије по којима – још горе – промена постоји али је противуречна) Парменид је сматрао да о чему год причали или мислили мора постојати у неком смислу Из ове ‘мајнонгијанске’ тврдње изводи се да постојеће ствари не могу да настану, иначе бисмо морали говорити о времену када оне нису постојале Сличним размишљањем, изводи се да су постојеће ствари вечне, јер не могу престати да постоје

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не постоји (касније се јављају и теорије по којима – још горе – промена постоји али је противуречна) Парменид је сматрао да о чему год причали или мислили мора постојати у неком смислу Из ове ‘мајнонгијанске’ тврдње изводи се да постојеће ствари не могу да настану, иначе бисмо морали говорити о времену када оне нису постојале Сличним размишљањем, изводи се да су постојеће ствари вечне, јер не могу престати да постоје Од овога је мали корак да се закључи да је промена једна илузија, на основу тога да промена једне ствари имплицира да је било време када ствар-као-промењена није постојала

Промена Парменид Овај аргумент садржи две спорне тврдње:
што не постоји не може постојати о непостојећем не можемо мислити ни причати

Промена и кретање Мелис
Парменидов ученик Мелис је тврдио да кретање захтева празан простор

Парменидов ученик Мелис је тврдио да кретање захтева празан простор Али празан простор је ништа, дакле не може постојати

Парменидов ученик Мелис је тврдио да кретање захтева празан простор Али празан простор је ништа, дакле не може постојати Према томе кретање је немогуће јер води у противуречност

Парменидов ученик Мелис је тврдио да кретање захтева празан простор Али празан простор је ништа, дакле не може постојати Према томе кретање је немогуће јер води у противуречност Мелисов аргумент подразумева две тврдње које су се касније показале контроверзним: празан простор је ништа кретање је промена релативна у односу на простор

Промена и кретање Аристотел
Кретање је за Аристотела појам знатно шири од нашег и значи промену

Кретање је за Аристотела појам знатно шири од нашег и значи промену Аристотелови појмови кретања и промене су врло компликовани и у многим битним детаљима није јасно како их треба схватити, нити како их сам Аристотел смешта у свој систем

Кретање је за Аристотела појам знатно шири од нашег и значи промену Аристотелови појмови кретања и промене су врло компликовани и у многим битним детаљима није јасно како их треба схватити, нити како их сам Аристотел смешта у свој систем Ове нејасноће око филозофски тако битних појмова биле су стална инспирација за расправе које су најзад довеле до одбацивања аристотеловске филозофије природе у модерном периоду

У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија)

У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија) Категорија или врста бића има 10, како Аристотел каже у Органону у Категоријама и на другим местима

У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија) Категорија или врста бића има 10, како Аристотел каже у Органону у Категоријама и на другим местима Али Физика има своју листу категорија и ту их има 7 (или 8, зависи да ли се рачуна и време)

супстанција, квалитет, квантитет и место
Промена и кретање Аристотел У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија) Категорија или врста бића има 10, како Аристотел каже у Органону у Категоријама и на другим местима Али Физика има своју листу категорија и ту их има 7 (или 8, зависи да ли се рачуна и време) Како Аристотел промене релација не сматра у општем случају ‘правим’ променама, листа релавантних категорија се смањује на 4: супстанција, квалитет, квантитет и место

Промена и кретање Аристотел У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија) Категорија или врста бића има 10, како Аристотел каже у Органону у Категоријама и на другим местима Али Физика има своју листу категорија и ту их има 7 (или 8, зависи да ли се рачуна и време) Како Аристотел промене релација не сматра у општем случају ‘правим’ променама, листа релавантних категорија се смањује на 4: супстанција, квалитет, квантитет и место Кретања се дакле групишу заједно са ентитетима оне категорије у којој производе промену

Промена и кретање Аристотел У Физици Аристотел каже да има онолико врста кретања и промене колико има врста бића (тј категорија) Категорија или врста бића има 10, како Аристотел каже у Органону у Категоријама и на другим местима Али Физика има своју листу категорија и ту их има 7 (или 8, зависи да ли се рачуна и време) Како Аристотел промене релација не сматра у општем случају ‘правим’ променама, листа релавантних категорија се смањује на 4: супстанција, квалитет, квантитет и место Кретања се дакле групишу заједно са ентитетима оне категорије у којој производе промену Можемо рећи да имамо 3 врсте кретања плус супстанцијалну промену

Кретање с обзиром на категорију места – тзв локално кретање – је једино које бисмо данашњим језиком звали кретањем

Кретање с обзиром на категорију места – тзв локално кретање – је једино које бисмо данашњим језиком звали кретањем Набројали смо врсте кретања и промене, али нам то не даје одговор на питање шта је кретање, и какву улогу има у Аристотеловој онтологији

Кретање (промена) увек захтева постојање потенције која може да се актуализује

Кретање (промена) увек захтева постојање потенције која може да се актуализује Али кретање није идентично ни тој потенцији, ни недостатку неког својства, ни актуелности која се добија када се потенција актуализује

Кретање (промена) увек захтева постојање потенције која може да се актуализује Али кретање није идентично ни тој потенцији, ни недостатку неког својства, ни актуелности која се добија када се потенција актуализује Кретање је посебна врста актуелности – актуелности потенције као такве, као потенције, утолико уколико је потенцијална (actus entis in potentia inquantum est in potentia)

Кретање (промена) увек захтева постојање потенције која може да се актуализује Али кретање није идентично ни тој потенцији, ни недостатку неког својства, ни актуелности која се добија када се потенција актуализује Кретање је посебна врста актуелности – актуелности потенције као такве, као потенције, утолико уколико је потенцијална (actus entis in potentia inquantum est in potentia) На основу ове формулације видимо да потенцијалност која се актуализује у процесу промене једне ствари није нека одвојена и независна потенцијалност кретања, поред потенције те ствари да поседује завршно стање коме процес води

Кретање (промена) увек захтева постојање потенције која може да се актуализује Али кретање није идентично ни тој потенцији, ни недостатку неког својства, ни актуелности која се добија када се потенција актуализује Кретање је посебна врста актуелности – актуелности потенције као такве, као потенције, утолико уколико је потенцијална (actus entis in potentia inquantum est in potentia) На основу ове формулације видимо да потенцијалност која се актуализује у процесу промене једне ствари није нека одвојена и независна потенцијалност кретања, поред потенције те ствари да поседује завршно стање коме процес води Процес (рецимо градња куће) и резултат (кућа) јесу различите атуализације једне исте потенцијалности (моћи материјала да буде уграђен у кућу)

Иначе (да процес и резултат нису различите актуализације исте потенције), Аристотелова дефиниција би била циркуларна и неинформативна – говорила би да је промена атуализација способности промене – и додатак ‘inquantum est in potentia’ био би сувишан

Иначе (да процес и резултат нису различите актуализације исте потенције), Аристотелова дефиниција би била циркуларна и неинформативна – говорила би да је промена атуализација способности промене – и додатак ‘inquantum est in potentia’ био би сувишан Тај додатак указује на то која од различитих реализација исте потенције јесте кретање

Појмови акта и потенције код Аристотела нормално противурече један другом Додатак ‘inquantum est in potentia’ чак изгледа да чини противуречност неизбежном

Појмови акта и потенције код Аристотела нормално противурече један другом Додатак ‘inquantum est in potentia’ чак изгледа да чини противуречност неизбежном Ипак, Тома Аквински је сматрао Аристотелову дефиницију једином могућом редуктивном дефиницијом која би појам кретања свела на појмове који су нама епистемолошки примарнији и боље познати од кретања

Појмови акта и потенције код Аристотела нормално противурече један другом Додатак ‘inquantum est in potentia’ чак изгледа да чини противуречност неизбежном Ипак, Тома Аквински је сматрао Аристотелову дефиницију једином могућом редуктивном дефиницијом која би појам кретања свела на појмове који су нама епистемолошки примарнији и боље познати од кретања Потпуно супротно гледиште је имао Декарт, који каже да док свако зна шта је кретање, нико не разуме Аристотелову дефиницију

Декарт каже да је кретање ‘једноставно чин којим тело прелази са једног места на друго’ (Принципи 2, 24)

Декарт каже да је кретање ‘једноставно чин којим тело прелази са једног места на друго’ (Принципи 2, 24) Дефинисање кретања као прелажења је очигледно циркуларно, али Декарт и не покушава да да редуктивну дефиницију

Декарт каже да је кретање ‘једноставно чин којим тело прелази са једног места на друго’ (Принципи 2, 24) Дефинисање кретања као прелажења је очигледно циркуларно, али Декарт и не покушава да да редуктивну дефиницију Њему је појам кретања довољно јасан и вероватно би сваку редуктивну дефиницију унапред одбацио, јер би ова морала да користи појам који је мање јасан од појма кретања

Декарт каже да је кретање ‘једноставно чин којим тело прелази са једног места на друго’ (Принципи 2, 24) Дефинисање кретања као прелажења је очигледно циркуларно, али Декарт и не покушава да да редуктивну дефиницију Њему је појам кретања довољно јасан и вероватно би сваку редуктивну дефиницију унапред одбацио, јер би ова морала да користи појам који је мање јасан од појма кретања Нагласак Декартове дефиниције је на речи ‘једноставно’.

Чак је пуно интерпретатора Аростотела дизало руке од редуктивне дефиниције

Чак је пуно интерпретатора Аростотела дизало руке од редуктивне дефиниције Мајмонид је у 12. веку дефинисао кретање као ‘прелаз са потенцијалног на актуелно’

Чак је пуно интерпретатора Аростотела дизало руке од редуктивне дефиниције Мајмонид је у 12. веку дефинисао кретање као ‘прелаз са потенцијалног на актуелно’ Авероес је кретањем звао прелаз од не-бића ка актуелности и пуној реалности

Чак је пуно интерпретатора Аростотела дизало руке од редуктивне дефиниције Мајмонид је у 12. веку дефинисао кретање као ‘прелаз са потенцијалног на актуелно’ Авероес је кретањем звао прелаз од не-бића ка актуелности и пуној реалности Било је и дефиниција које су покушавале да постигну циљ и редуктивних и циркуларних дефиниција, као ова једног арапског коментатора: ‘Кретање је прва ентелехија онога што је у потенцијалности, утолико уколико је у потенцијалности, или ако желите можете рећи да је кретање прелаз са потенцијалности на актуелност.’

Чак је пуно интерпретатора Аростотела дизало руке од редуктивне дефиниције Мајмонид је у 12. веку дефинисао кретање као ‘прелаз са потенцијалног на актуелно’ Авероес је кретањем звао прелаз од не-бића ка актуелности и пуној реалности Било је и дефиниција које су покушавале да постигну циљ и редуктивних и циркуларних дефиниција, као ова једног арапског коментатора: ‘Кретање је прва ентелехија онога што је у потенцијалности, утолико уколико је у потенцијалности, или ако желите можете рећи да је кретање прелаз са потенцијалности на актуелност.’ Дејвид Рос: ’’Ентелехија овде мора значити ‘актуализација’ а не ‘актуелност’; кинесис је прелаз на актуалност’’ (Physics, text with commentary, London, 1936, p. 359)

Оваква одређења треба схватити више као уштеду речи него као коректни приказ Аристотеловог мишљења

Оваква одређења треба схватити више као уштеду речи него као коректни приказ Аристотеловог мишљења Сам Рос каже у својим коментарима на Аристотелову Метафизику да значење појма ентелехија није сагласан са ‘актуализација’.

Оваква одређења треба схватити више као уштеду речи него као коректни приказ Аристотеловог мишљења Сам Рос каже у својим коментарима на Аристотелову Метафизику да значење појма ентелехија није сагласан са ‘актуализација’. Буквално схваћена Аристотелова дефиниција имплицира: кретање је мировање

Оваква одређења треба схватити више као уштеду речи него као коректни приказ Аристотеловог мишљења Сам Рос каже у својим коментарима на Аристотелову Метафизику да значење појма ентелехија није сагласан са ‘актуализација’. Буквално схваћена Аристотелова дефиниција имплицира: кретање је мировање потенција, која мора бити, у најмању руку, недостатак актуелности, је у исто време та актуелност која јој недостаје

Оваква одређења треба схватити више као уштеду речи него као коректни приказ Аристотеловог мишљења Сам Рос каже у својим коментарима на Аристотелову Метафизику да значење појма ентелехија није сагласан са ‘актуализација’. Буквално схваћена Аристотелова дефиниција имплицира: кретање је мировање потенција, која мора бити, у најмању руку, недостатак актуелности, је у исто време та актуелност која јој недостаје Бар један од главних интерпретатора Аристотела се потрудио да ове речи учини смисленим

Томино тумачење Аристотела
Промена и кретање Томино тумачење Аристотела У својим коментарима на Физику, Тома Аквински сматра да је Аристотел мислио оно што је рекао и да је вредно труда то схватити

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела У својим коментарима на Физику, Тома Аквински сматра да је Аристотел мислио оно што је рекао и да је вредно труда то схватити Прелаз, транзиција, актуализација, актуализовање и слични појмови којим интерпретатори прибегавају чине дефиницију циркуларном

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела У својим коментарима на Физику, Тома Аквински сматра да је Аристотел мислио оно што је рекао и да је вредно труда то схватити Прелаз, транзиција, актуализација, актуализовање и слични појмови којим интерпретатори прибегавају чине дефиницију циркуларном По Томином објашњењу потребно је да најпре уочимо да штене које расте јесте пас, да комад напола обликоване бронзе на којој скулптор ради јесте статуа Хермеса, да млака вода коју грејемо на шпорету јесте врућа

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела У својим коментарима на Физику, Тома Аквински сматра да је Аристотел мислио оно што је рекао и да је вредно труда то схватити Прелаз, транзиција, актуализација, актуализовање и слични појмови којим интерпретатори прибегавају чине дефиницију циркуларном По Томином објашњењу потребно је да најпре уочимо да штене које расте јесте пас, да комад напола обликоване бронзе на којој скулптор ради јесте статуа Хермеса, да млака вода коју грејемо на шпорету јесте врућа Значење речи да штене расте, да се бронза обликује, да се вода греје јесте то да свака од ових ствари није само скуп карактеристика које поседује у овом тренутку

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела У својим коментарима на Физику, Тома Аквински сматра да је Аристотел мислио оно што је рекао и да је вредно труда то схватити Прелаз, транзиција, актуализација, актуализовање и слични појмови којим интерпретатори прибегавају чине дефиницију циркуларном По Томином објашњењу потребно је да најпре уочимо да штене које расте јесте пас, да комад напола обликоване бронзе на којој скулптор ради јесте статуа Хермеса, да млака вода коју грејемо на шпорету јесте врућа Значење речи да штене расте, да се бронза обликује, да се вода греје јесте то да свака од ових ствари није само скуп карактеристика које поседује у овом тренутку, већ да оно што оне још нису већ припада њима

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Рећи да се нешто креће значи рећи баш то – да је у исто време и оно што је сада и оно што још није

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Рећи да се нешто креће значи рећи баш то – да је у исто време и оно што је сада и оно што још није Шта друго ми тврдимо када кажемо да штене расте, уместо да остаје такво какво је, да се бронза на којој скулптор ради налази у другачијем стању од идентично обликованог комада бронзе који је скулптор одложио, или да вода није једноставно млака него да се греје?

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Рећи да се нешто креће значи рећи баш то – да је у исто време и оно што је сада и оно што још није Шта друго ми тврдимо када кажемо да штене расте, уместо да остаје такво какво је, да се бронза на којој скулптор ради налази у другачијем стању од идентично обликованог комада бронзе који је скулптор одложио, или да вода није једноставно млака него да се греје? Кретање је модус у коме будућност припада садашњости

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Рећи да се нешто креће значи рећи баш то – да је у исто време и оно што је сада и оно што још није Шта друго ми тврдимо када кажемо да штене расте, уместо да остаје такво какво је, да се бронза на којој скулптор ради налази у другачијем стању од идентично обликованог комада бронзе који је скулптор одложио, или да вода није једноставно млака него да се греје? Кретање је модус у коме будућност припада садашњости То је садашње одсуство оног што ће бити

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре Топлота коју сада поседује, која је надоместила ранију потенцију воде да буде управо толико топла, припада води актуелно

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре Топлота коју сада поседује, која је надоместила ранију потенцију воде да буде управо толико топла, припада води актуелно Способност воде да буде још топлија припада јој потенцијално

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре Топлота коју сада поседује, која је надоместила ранију потенцију воде да буде управо толико топла, припада води актуелно Способност воде да буде још топлија припада јој потенцијално У мери у којој је актуелно топла, вода је померена (промењена)

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре Топлота коју сада поседује, која је надоместила ранију потенцију воде да буде управо толико топла, припада води актуелно Способност воде да буде још топлија припада јој потенцијално У мери у којој је актуелно топла, вода је померена (промењена) У мери у којој још није топла онолико колико ће бити, вода још није померена (промењена)

Промена и кретање Томино тумачење Аристотела Погледајмо још једном пример са водом која се греје Рецимо да је најпре била хладна и да се до сада загрејала до собне температуре Топлота коју сада поседује, која је надоместила ранију потенцију воде да буде управо толико топла, припада води актуелно Способност воде да буде још топлија припада јој потенцијално У мери у којој је актуелно топла, вода је померена (промењена) У мери у којој још није топла онолико колико ће бити, вода још није померена (промењена) Кретање је заједничко присуство потенције и акта (актуелности) с обзиром на исту ствар (у овом случају с обзиром на топлоту)

Кретање Аристотел Једно од 4 врсте кретања по Аристотелу је промена с обзиром на категорију места или локално кретање. То ће бити тема до краја овог предавања

Кретање Аристотел Једно од 4 врсте кретања по Аристотелу је промена с обзиром на категорију места или локално кретање. То ће бити тема до краја овог предавања Пуно питања која смо отворили и још нека којима се Аристотел бавио у Физици остављамо за наредна предавања: Како Аристотел одговара Пармениду, Мелису и Зенону? Каква је веза Аристотелове теорије узрочности и његове теорије кретања?

Кретање Аристотел Једно од 4 врсте кретања по Аристотелу је промена с обзиром на категорију места или локално кретање. То ће бити тема до краја овог предавања Пуно питања која смо отворили и још нека којима се Аристотел бавио у Физици остављамо за наредна предавања: Како Аристотел одговара Пармениду, Мелису и Зенону? Каква је веза Аристотелове теорије узрочности и његове теорије локалног кретања? Ово последње питање укључује теорију о непокретном покретачу, затим теорију о природним и изнуђеним кретањима, и Аристотелов појам природе на основу којег се прави дистинкција свих локалних кретања на природна и неприродна тј. изнуђена

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће Земљи је ‘природно’ место доле (‘доле’ није релативан појам за Аристотела), води изнад ње, ваздуху и ватри је место горе

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће Земљи је ‘природно’ место доле (‘доле’ није релативан појам за Аристотела), води изнад ње, ваздуху и ватри је место горе Води и земљи је природно да се крећу праволинијски ка свом месту надоле, ватри и ваздуху праволинијски нагоре

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће Земљи је ‘природно’ место доле (‘доле’ није релативан појам за Аристотела), води изнад ње, ваздуху и ватри је место горе Води и земљи је природно да се крећу праволинијски ка свом месту надоле, ватри и ваздуху праволинијски нагоре Небеским сферама је природно кретање ротационо

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће Земљи је ‘природно’ место доле (‘доле’ није релативан појам за Аристотела), води изнад ње, ваздуху и ватри је место горе Води и земљи је природно да се крећу праволинијски ка свом месту надоле, ватри и ваздуху праволинијски нагоре Небеским сферама је природно кретање ротационо Касније ћемо се бавити питањем ефицијентног, формалног и финалног узрока природног кретања

Кретање Аристотел Све у свету има своје место и у ‘природи’ му је да се ка том месту креће Земљи је ‘природно’ место доле (‘доле’ није релативан појам за Аристотела), води изнад ње, ваздуху и ватри је место горе Води и земљи је природно да се крећу праволинијски ка свом месту надоле, ватри и ваздуху праволинијски нагоре Небеским сферама је природно кретање ротационо Касније ћемо се бавити питањем ефицијентног, формалног и финалног узрока природног кретања Сада ћемо размотрити питање ефицијентног узрока изнуђеног кретања

Аристотел – Изнуђено кретање
Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Типичан пример изнуђеног кретања је оно што се у физици данас назива косим хицем: Када бацим камен он се не креће ‘природно’ чим се одвоји од моје руке већ се по параболи креће и надоле и у страну (Аристотел није знао да је та путања парабола, али битно је само то да камен не иде праволинијски доле већ неком другом путањом и право и доле)

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Типичан пример изнуђеног кретања је оно што се у физици данас назива косим хицем: Када бацим камен он се не креће ‘природно’ чим се одвоји од моје руке већ се по параболи креће и надоле и у страну (Аристотел није знао да је та путања парабола, али битно је само то да камен не иде праволинијски доле већ неком другом путањом и право и доле) Када камен бацимо право горе он ће се неко време удаљавати од свог природног места, и то је такође изнуђено кретање

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања?

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок)

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови)

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови) Остале ствари морају бити покренуте нечим споља, и то нешто спољашње мора бити у контакту са оним што покреће

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови) Остале ствари морају бити покренуте нечим споља, и то нешто спољашње мора бити у контакту са оним што покреће Када бацам камен, ја или моја рука је ефицијентни узрок кретања камена

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови) Остале ствари морају бити покренуте нечим споља, и то нешто спољашње мора бити у контакту са оним што покреће Када бацам камен, ја или моја рука је ефицијентни узрок кретања камена Проблем за Аристотела је да објасни зашто се камен креће ‘неприродно’ и када се одвоји од моје руке.

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови) Остале ствари морају бити покренуте нечим споља, и то нешто спољашње мора бити у контакту са оним што покреће Када бацам камен, ја или моја рука је ефицијентни узрок кретања камена Проблем за Аристотела је да објасни зашто се камен креће ‘неприродно’ и када се одвоји од моје руке. С обзиром да више нема контакта, моја рука не може више бити узрок

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Шта је у Аристотеловом систему проблем изнђеног кретања? Кретање захтева покретача (ефицијентан узрок) Нека бића могу да буду сама ефицијентни узрок свог кретања (живи створови) Остале ствари морају бити покренуте нечим споља, и то нешто спољашње мора бити у контакту са оним што покреће Када бацам камен, ја или моја рука је ефицијентни узрок кретања камена Проблем за Аристотела је да објасни зашто се камен креће ‘неприродно’ и када се одвоји од моје руке. С обзиром да више нема контакта, моја рука не може више бити узрок Како онда камен продужава да се креће?

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Једини кандидат за ефицијентни узрок продуженог кретања може бити оно што јесте у контакту са њим, а то је средина кроз коју се креће, у овом случају ваздух

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Једини кандидат за ефицијентни узрок продуженог кретања може бити оно што јесте у контакту са њим, а то је средина кроз коју се креће, у овом случају ваздух Моја рука, покрећући камен, покреће и ваздух, и када се камен одвоји од руке даље га гура ваздух

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Једини кандидат за ефицијентни узрок продуженог кретања може бити оно што јесте у контакту са њим, а то је средина кроз коју се креће, у овом случају ваздух Моја рука, покрећући камен, покреће и ваздух, и када се камен одвоји од руке даље га гура ваздух При том рука не предаје ваздуху само кретање, већ и моћ да покреће

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Једини кандидат за ефицијентни узрок продуженог кретања може бити оно што јесте у контакту са њим, а то је средина кроз коју се креће, у овом случају ваздух Моја рука, покрећући камен, покреће и ваздух, и када се камен одвоји од руке даље га гура ваздух При том рука не предаје ваздуху само кретање, већ и моћ да покреће Средина која преузима улогу покретача мора бити ‘природно’ подесна да производи кретање, иначе бисмо имали исти проблем са кретањем ваздуха као и са кретањем камена када дејство руке престане

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Једини кандидат за ефицијентни узрок продуженог кретања може бити оно што јесте у контакту са њим, а то је средина кроз коју се креће, у овом случају ваздух Моја рука, покрећући камен, покреће и ваздух, и када се камен одвоји од руке даље га гура ваздух При том рука не предаје ваздуху само кретање, већ и моћ да покреће Средина која преузима улогу покретача мора бити ‘природно’ подесна да производи кретање, иначе бисмо имали исти проблем са кретањем ваздуха као и са кретањем камена када дејство руке престане Ваздух по Аристотелу јесте добар медијум за ту улогу – моћ покретања може бити предата ваздуху јер ваздух као лак производи кретање на горе, подстакнут и покренут руком

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Рука, дакле, гурајући ваздух, предаје сукцесивним џепићима ваздуха иза камена моћ покретања

Кретање Аристотел – Изнуђено кретање Рука, дакле, гурајући ваздух, предаје сукцесивним џепићима ваздуха иза камена моћ покретања Изнуђено кретање се наставља док џепићи, предајући све мању моћ, на крају не предају наредном делу ваздуха само кретање а не и моћ покретања

Кретање Импетус Очигледно има нешто натегнуто у овој причи, али изгледа да није могуће дати другачије објашњење а да се не одбаци и неки битан део Аристотеловог система

Кретање Импетус Очигледно има нешто натегнуто у овој причи, али изгледа да није могуће дати другачије објашњење а да се не одбаци и неки битан део Аристотеловог система Зато се на другачије објашњење дуго чекало (колико је историчарима познато)

Кретање Импетус Очигледно има нешто натегнуто у овој причи, али изгледа да није могуће дати другачије објашњење а да се не одбаци и неки битан део Аристотеловог система Зато се на другачије објашњење дуго чекало (колико је историчарима познато) Изгледа да је Филопон из Александрије у 6. веку био први који је показао да средина не може бити узрок кретања као што је коси хитац или бацање на горе

Кретање Импетус Очигледно има нешто натегнуто у овој причи, али изгледа да није могуће дати другачије објашњење а да се не одбаци и неки битан део Аристотеловог система Зато се на другачије објашњење дуго чекало (колико је историчарима познато) Изгледа да је Филопон из Александрије у 6. веку био први који је показао да средина не може бити узрок кретања као што је коси хитац или бацање на горе Он се очигледно добро забављао побијајући Аристотелово објашњење

Кретање Импетус Очигледно има нешто натегнуто у овој причи, али изгледа да није могуће дати другачије објашњење а да се не одбаци и неки битан део Аристотеловог система Зато се на другачије објашњење дуго чекало (колико је историчарима познато) Изгледа да је Филопон из Александрије у 6. веку био први који је показао да средина не може бити узрок кретања као што је коси хитац или бацање на горе Он се очигледно добро забављао побијајући Аристотелово објашњење Ово су главни Филопонови приговори:

Кретање Импетус Ако заиста ваздух носи камен, зашто је уопште потребно да камен буде најпре у контакту са руком?

Кретање Импетус Ако заиста ваздух носи камен, зашто је уопште потребно да камен буде најпре у контакту са руком? Можемо гурати ваздух и лупати по њему, али камен се неће покренути

Кретање Импетус Ако заиста ваздух носи камен, зашто је уопште потребно да камен буде најпре у контакту са руком? Можемо гурати ваздух и лупати по њему, али камен се неће покренути Тежи камен можемо бацити даље но врло лаки камен, али ако је ваздух узрок кретања, лаки камен би требао да оде даље

Кретање Импетус Ако заиста ваздух носи камен, зашто је уопште потребно да камен буде најпре у контакту са руком? Можемо гурати ваздух и лупати по њему, али камен се неће покренути Тежи камен можемо бацити даље но врло лаки камен, али ако је ваздух узрок кретања, лаки камен би требао да оде даље Ваздух, као и било која друга средина, представља отпор кретању, тако да је пре сметња него узрок

Кретање Импетус Ако заиста ваздух носи камен, зашто је уопште потребно да камен буде најпре у контакту са руком? Можемо гурати ваздух и лупати по њему, али камен се неће покренути Тежи камен можемо бацити даље но врло лаки камен, али ако је ваздух узрок кретања, лаки камен би требао да оде даље Ваздух, као и било која друга средина, представља отпор кретању, тако да је пре сметња него узрок Тако по Филопону изнуђено кретање не може бити објашњено Аристотеловом теоријом

Кретање Импетус Оно што је неопходно по Филопону да би се наставило кретање јесте да извесна бестелесна покретачка моћ буде предата камену приликом бацања

Кретање Импетус Оно што је неопходно по Филопону да би се наставило кретање јесте да извесна бестелесна покретачка моћ буде предата камену приликом бацања Другим речима, бацањем камена не предајемо моћ средини већ самом камену

Кретање Импетус Оно што је неопходно по Филопону да би се наставило кретање јесте да извесна бестелесна покретачка моћ буде предата камену приликом бацања Другим речима, бацањем камена не предајемо моћ средини већ самом камену Камен ту моћ ‘само позајмљује’ и она опада због природних тежњи камена и због отпора средине

Кретање Импетус У схоластици теорија импетуса се изгледа први пут јавља код фрањевца Франсиса де Маркие Импетус је за њега је сила (vis) која мора бити у камену а не у ваздуху

Кретање Импетус У схоластици теорија импетуса се изгледа први пут јавља код фрањевца Франсиса де Маркие Импетус је за њега је сила (vis) која мора бити у камену а не у ваздуху Она није кретање, већ једно неприродно, акцидентално својство које може да производи кретање и које је ефицијентни узрок кретања

Кретање Импетус Жан Буридан, вероватно независно од де Маркие, дао је своју теорију импетуса

Кретање Импетус Жан Буридан, вероватно независно од де Маркие, дао је своју теорију импетуса Он најпре критикује Аристотелову теорију на начин сличан Филопоновом, додајући још један јак аргумент – Аристотелова теорија не може да објасни ротационо кретање које се наставља и када престанемо да нешто вртимо

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не.

Сличне презентације

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек

Уђи

Пријави се преко друштвених мрежа:

Промена Парменид Један од главних разлога који проблем промене у свим периодима историје чини актуелним јесте постојање теорија које тврде да промена не.

Сличне презентације

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек