Javne finansije - vežbe - Uvod u javne finansije Javne finansije - vežbe -

Pojam i definicija javnih finansija Predmet izučavanja javnih finansija analiza funkcija države (politike javne potrošnje) i analiza poreske politike Javne finansije – mikroekonomska orijentacija efekti oporezivanja i potrošnje na građane i privredu (pozitivna analiza) kakve bi aktivnosti države trebalo da budu (normativna analiza) Makroekonomski aspekt javnih finansija (veza sa fiskalnom politikom) Dva gledišta o državi: organsko i mehanicističko

Organsko vs. mehanicističko gledište o državi Organsko gledište - društvo je živi organizam, a država njegov najvažniji deo: država određuje ciljeve društva i načine na koji će se oni ostvariti vrednost pojedinca u društvu se meri time koliko doprinosi ostvarivanju ciljeva koje je odredila država lični interesi, vrednosni stavovi, a često i život pojedinca nisu bitni Mehanicističko gledište - država je oruđe koje su ljudi stvorili da bi realizovali individualne ciljeve Libertarijanci (bezbednost i infrastruktura), socijaldemokrate…

Zakonski okvir za funkcionisanje države Opšti okvir za ulogu države u ekonomiji definisan je Ustavom određene zemlje Ustav Republike Srbije garantuje određena prava koja neposredno impliciraju javne rashode: pravo na socijalnu zaštitu pravo na penziju pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje ravnomeran regionalni razvoj i dr. Ustav definiše i klasične funkcije države koje zahtevaju finansiranje kao što su odbrana, zaštita imovine i pojedinaca i dr. Ustav daje i pravo državi da uvodi poreze, da se zadužuje i dr.

Veličina državnog sektora Osnovni indikatori veličine državnog sektora su: konsolidovani bilans sektora države broj zaposlenih u državnom sektoru Ostali indikatori uticaja države na privredu su: visina javnog duga regulatorni budžet

Struktura državnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Budžet Republike Regulatorna tela: NBS, agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS, PTT i dr Indirektni korisnici: škole, bolnice i dr. Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Lokalne agencije Lokalna javna preduzeća Indirektni korisnici: vrtići, ustanove socijalne zaštite

Konsolidovani bilans sektora države u Srbiji Konsolidovani bilans države uključuje prihode i rashode svih nivoa države: budžeta Republike, nezavisnih agencija, fondova socijalnog osiguranja, autonomnih pokrajina, gradova i opština umanjenih za međusobne transfere Najvažniji transferi koji se isključuju pri utvrđivanju konsolidovanog bilansa su: transferi budžeta Republike fondovima socijalnog osiguranja i lokalnim zajednicama, doprinosi na teret poslodavca koji plaća država za zaposlene u javnom sektoru Javni prihodi i javni rashodi (% BDP-a)

Javna potrošnja: Srbija vs. EU

Da li je javna potrošnja u Srbiji visoka? U odnosu na nivo razvijenosti zemlje Srbija ima visoko učešće javne potrošnje u BDP Visoko učešće javne potrošnje u BDP karakteriše većinu zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi Razlozi za visoko učešće javne potrošnje u BDP Srbije su: socijalističko nasleđe (široko data socijalna prava, visoke subvencije i dr.) demografski faktori (visoki izdaci za penzije i zdravstvo) obnavljanje zapuštene infrastrukture politički faktori (široke koalicione vlade ne mogu lako da se dogovore oko prioriteta)

Broj zaposlenih u javnom sektoru   Struktura u % Obrazovanje 35.5 Zdravstvo 25.7 Javni red i mir 13.9 Opšte javne usluge 8.4 Odbrana 6.6 Ekonomski poslovi 1.9 Socijalna zaštita 3.6 Rekreacija, kultura, religija 2.6 Zaštita životne sredine 0.1 Ukupno 100 Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru iznosi oko 490 hiljada (bez javnih preduzeća) Na 100 stanovnika u sektoru države radi 6,7 zaposlenih (prosek CEE – 7,5) U preduzećima u državnom vlasništvu 230-240 hiljada zaposlenih na 100 stanovnika u državnim preduzećima rade 3,2 zaposlena Najveći broj zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, sektoru bezbednosti. Administracija čini oko 10% ukupnog broja zaposlenih

Funkcionalna klasifikacija javnih rashoda Država obavlja brojne i raznovrsne funkcije tradicionalne: odbrana, unutrašnja bezbednost, administrativne i dr. novije: penzije, zdravstvena zaštita, obrazovanje, socijalna zaštita, ekologija i dr. Sa ekonomskog stanovišta relevantno je koliko se sredstava izdvaja za svaku od ovih funkcija, kao i koliko koristi ta funkcija donosi društvu

Javni rashodi: ekonomska klasifikacija U okviru ekonomske klasifikacije javni rashodi se grupišu prema njihovim ekonomskim karakteristikama, tj. prema uticaju pojedinih vrsta rashoda na tržište roba i usluga, preraspodelu dohotka i sl. Osnovna podela rashoda u okviru ekonomske klasifikacije je na tekuće i kapitalne rashode U okviru tekućih rashoda najznačajnije pozicija su: penzije, zarade, kupovine roba i usluga, subvencije i otplata kamata

Struktura javnih rashoda prema nivoima države Ekonomisti veruju da se neke javne usluge mogu efikasnije obezbediti na centralnom nivou: odbrana, socijalno osiguranje, zdravstvena zaštita, nacionalna infrastruktura i dr. ...a, druge na lokalnom nivou: zaštita siromašnih, predškolske ustanove, komunalna infrastruktura i dr. Postoje i usluge koje zajedno obezbeđuju centralni i lokalni nivo države: obrazovanje, neke vrste socijalne zaštite i dr. Podela rashoda prema nivou države ukazuje na stepen decentralizacije i demokratizacije društva Učešće sub-centralnog nivoa države u javnim rashodima u Srbiji je nešto ispod proseka zemalja članica OECD

Podela javnih rashoda prema nivoima države Ukupno država (%) 100 Centralni nivo 87.8 Budžet Republike 48.5 Fond penzijskog osiguranja 26.8 Nacionalna služba za zapošljavanje 1.2 Republički fond zdravstvenog osiguranja 9.8 Putevi Srbije 1.6 Subcentralni nivo 12.2 Lokalne samouprave 9.7 AP Vojvodina 2.5 *2014. godina

Struktura poreskih prihoda u Srbiji

Javni dug Javni dug po pravilu nastaje u cilju finansiranja fiskalnog deficita Veza između javnog duga i deficita može biti narušena, kada se deficit finansira npr. prihodima od privatizacije ili donacijama, ili kada država preuzme neke obaveze (denacionalizacija i dr.) Prema veličini javnog duga Srbija je umereno-visoko zadužena zemlja Javni dug od početka 2009. ubrzano raste, a to će se verovatno nastaviti i u nekoliko narednih godina

Regulatorni budžet Regulatorni budžet predstavlja sistematski pregled troškova koje država kroz propise nameće privredi i građanima, mimo poreza Država nameće građanima i privredi raznovrsne rashode: obaveza ugradnje posebnog sedišta za malu decu u automobilima, obaveza dostavljanja raznih izveštaja poreskoj upravi i centralnoj banci troškove raznih potvrda, dozvola i registracija Ovi troškovi se teško procenjuju pa se regulatorni budžet u praksi ne sastavlja, ali se njegov nivo procenjuje od strane istraživača Zbog komplikovanih administrativnih procedura u Srbiji su ovi rashodi verovatno visoki- ali za sada ih niko nije procenjivao Prilikom vrednovanja ovih rashoda neophodno je uzeti u obzir i koristi koji se ostvaruju njihovom primenom (veća bezbednost saobraćaja, veća sigurnost finansijskog sektora i dr.)

Pitanje 1. Godine 1996, federalna budžetska potrošnja iznosila je 1,56 trilion $, a BDP je bio 7,82 triliona $. godine 2005. federalna budžetska potrošnja iznosila je 2,47 triliona $, a BDP je bio 12,48 triliona $. U ovom periodu, cene su porasle za oko 24%. ...Da li je od 1996. do 2005. državni sektor u SAD porastao ili se smanjio? ...Koji dodatni podaci bi vam bili potrebni kako biste na ovo pitanje mogli što potpunije da odgovorite?

Pitanje 2. Tokom 2004. godine, stopa inflacije u Velikoj Britaniji iznosila je 1,6%. Početkom te godine, državni dug je iznosio oko 420 milijardi ₤. Kako ove činjenice utiču na merenje budžetskih prihoda te zemlje tokom 2004. godine?

Pitanje 3. Javni dug Srbije iznosi 70% BDP. Ako u 2015. godini fiskalni deficit bude iznosio 5% BDP (i ceo iznos deficita bude finansiran putem zaduživanja), a BDP bude realno opao za 0,5%, koliko će iznositi javni dug Srbije (u % BDP) na kraju 2015. godine?

Domaći zadatak Javna potrošnja u Srbiji u 2008. godini iznosila je 1196 milijardi dinara, a u 2011. godini 1436 milijardi dinara. BDP Srbije u tekućim cenama, u 2008. godini iznosio je 2661 milijardi dinara, a u 2011. godini 3175 milijardi dinara. Kumulativna inflacija u Srbiji u periodu 2008-2011. iznosila je 28%. Analizirati i prokomentarisati nominalno, realno i relativno kretanje javne potrošnje u Srbiji u periodu 2008-2011. godina.