ДЕРЕГУЛАЦИЈА У МЕДИЈСКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ МЕДИЈСКИ СИСТЕМ СРБИЈЕ 7. ПРЕДАВАЊЕ

ДРУШТВЕНЕ И ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ДЕРЕГУЛАЦИЈА НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА, ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ И ПРОМЕНЕ У МЕДИЈСКОМ ПОЉУ: интернационализација и глобализација масовног комунициранја, пролиферација медија на свим нивоима друштвеног организовања (локалном, националном, глобалном), појава новог медија, конвергенција медија. ТЕОРИЈЕСКЕ ОСНОВЕ: Либерални постулат да је слобода медија у масовном комуницирању могућа само ако медији нису под контролом државе: доминантна парадигма у другој половини ХХ века. Лоример: држава мора бити удаљена за ‘дужину руку’ од медијског комплекса.

ПРАКСА МЕДИЈСКЕ ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овај процес отворен је у свим европским државама. Најпре у Великој Британији, када је 1955. године, поред два телевизијска канала у оквиру BBC-а (British Broadcasting Corporation), формиран ITV (Indipendent Television) са два телевизијска канала, а такође и мрежа комерцијалних радио-станица ван система BBC–а. У Италији је Уставни суд 1976. године одобрио оснивање приватних радио и телевизијских станица, одговарајући тако на захтеве стварности у којој је програме, без лиценце, већ емитовало 140 радио и 40 телевизијских станица. Убрзо после ове одлуке RAI (Radio Audizione Italiana) је имао конкуренцију у 3000 радио и 1600 телевизијских програма. У Савезној Републици Немачкој се медијска слика потпуно изменила средином осамдесетих година када су, најпре у појединим покрајинама, а затим и у целој земљи, основане бројне приватне радио и телевизијске станице. После уједињења две Немачке у овој земљи формирана је посебна агенција (Главни поверенички уред) за превођење медија из државне у приватну својину, при чему су они наставили рад под контролом савезне државе уз стално отворену понуду да буду откупљени. Највећи број медија одмах је продат великим корпорацијама из западног дела земље. Последња од развијених европских земаља је у овај процес ушла Аустрија, у којој су све до 1998. године радиодифузни медији били у искључивом власништву државе (ORF), да би у провлађујућем европском и светском тренду, после одлуке Европског суда да се укине монопол ORF-а, 1. априла 1998. године 53 комерцијалних емитера добило лиценце за рад. ”1989. година може се забележити и као тренутак у коме је на континенту, по први пут у историји, број националних, приватних, ТВ емитера надмашио број јавних ТВ мрежа – 47 према 44 у корист првих... У стању смо, дакле, да без велике историјске дистнаце утврдимо како у Европи побеђује тренд приватизације радија и телевизије. Овакав закључак се сада односи на читав континент, будући да у истом правцу иду реформе медијских система у Источној Европи” (Радојковић,1994). У последњој деценији XX века у свим земљама централне, источне и југоисточне Европе које су ушле у транзицију, готово преко ноћи пробијена је, до тада важећа, идеолошка и државна баријера за оснивање радиодифузних медија у приватном власништву, па је огромна већина трансформисана или основана унутар профитно-комерцијалног модела организовања комуникационих центара.

ЕВРОПСКИ МОДЕЛ ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ У јавном власништву, али само организована у МОДЕЛУ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ, може бити само национална радио-телевизија, укључујући и њене локалне филијале (ВВС). Све остали медији морају бити у ПРИВАТНОМ ВАЛАСНИШТВУ или организовани као ЦИВИЛНЕ НЕПРОФИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (тзв. МЕДИЈИ ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА).

ЕЛЕМЕНТИ САДРЖАЈА ПОЈМА ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ РЕДУКОВАЊЕ ЈАВНОГ ВЛАСНИШТВА САМО НА НАЦИОНАЛНУ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈУ (јавни сервис, оснивачка права, обезбеђивање механизама за финансирање, препуштање управљања представницима друштва). ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА или ПРИВАТИЗАЦИЈА свих осталих медија у јавном власништву. ПОДСТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНЕ МЕДИЈСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ. ДЕМОНОПОЛИЗАЦИЈА приватног власништва над медијима. ПРЕПУШТАЊЕ КОНТРОЛЕ МЕДИЈСКИХ СИСТЕМА НЕЗАВИСНИМ РЕГУЛАТОРНИМ ТЕЛИМА. ПОДСТИЦАЊЕ САМОРЕГУЛАЦИЈЕ, насупрот претераном МЕДИЈСКОМ НОРМАТИВИЗМУ.

ДЕРЕГУЛАЦИЈА У МЕДИЈСКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ – НОРМАТИВНИ АСПЕКТ Процес отворен 2002. (Закон о радиодифузији) и 2003. (Закон о јавном информисању) У нормативном смислу У ПОТПУНОСТИ ПРИХВАЋЕН ЕВРОПСКИ МОДЕЛ ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ у погледу: модела организовања националне радио-телевизије (две РДУ – пример Немачке), приватизације медија у јавном власништву, демонополизације, подстицања независне продукције и постојања медија у цивилном сектору.

ДЕРЕГУЛАЦИЈА У МЕДИЈСКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ – ПРАКТИЧНИ АСПЕКТ Дерегулација у пракси сусреће се са три кљична проблема: НАЧИНОМ ФУНКЦИОНИСАЊА ДВЕ РАДИО-ДИФУЗНЕ УСТАНОВЕ У МОДЕЛУ ЈАВНОГ СЕРВИСА, ПРИВАТИЗАЦИЈОМ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ, РАЗВОЈЕМ ЦИВИЛНОГ МЕДИЈСКОГ СЕКТОРА.

ПРОБЛЕМИ ФУНКЦИОНИСАЊА ЈАВНИХ СЕРВИСА КАШЊЕЊЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА: РТС и РТВ формално конституисани у овом моделу тек крајем 2006. године ПОСТОЈАЊЕ РЕЦИДИВА институционалних и ванинституционих ПОЛИТИЧКИХ УТИЦАЈА НА РАД ‘ЈАВНИХ СЕРВИСА’ (примери: РТС и РТВ) ОБЕ РДУ de facto И ДАНАС НЕ ФУНКЦИОНИШУ У МОДЕЛУ ЈАВНОГ СЕРВИСА

ПРОБЛЕМИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ МОДЕЛ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ: идентичан као и за сва остала предузећа (70-30 аукција; 85-15 тендер) по Закону о приватизацији из 2001. НЕДОСТАЦИ ОВАКВОГ МОДЕЛА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У МЕДИЈСКОМ СИСТЕМУ: мотиви нових власника за куповину медијских предузећа, маргинализованост професионалних комуникатора у процесу приватизације (алтернативни модел), немогућност непосредног трансформисања медија у јавном власништву у цивилни модел организовања.

ПРОБЛЕМИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ ПРОТИВРЕЧНОСТ ЗАКОНСКИХ РЕШЕЊА: различити рокови за приватизацију штампаних и електронских медија, непрепознавање специфичности великог броја медијских предузећа у јавном власништву (новине, издавачка делатност, радио и телевизија). НЕЕФИКАСНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У РАЗРЕШАВАЊУ ТИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ: Министарство културе – Министарство привреде – Агенција за приватизацију. СТАЛНЕ ПРОМЕНЕ САСТАВА САВЕТА РРА: проблем приоритета (приватизација – конкурс за дозволе).

ПРОБЛЕМИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ НЕПОШТОВАЊЕ РОКОВА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ И ЊИХОВО ПРОДУЖАВАЊЕ: у два наврата мењани чланови закона који их прецизирају ‘ПРОБИЈАЊЕ’ И ПОСЛЕДЊЕГ РОКА ПРЕДВИЂЕНОГ ЗАКОНОМ: 31. јануар 2008. ОТВАРАЊЕ НОВИХ ТЕМА: локални јавни сервиси (‘Крагујевачка иницијатива’) ИЗВРШЕНА САМО ДЕЛИМИЧНА ПРИВАТИЗАЦИЈА МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ.

РЕЗУЛТАТИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ Пресек стања почетком 2008: ПРИВАТИЗОВАНА ПРЕДУЗЕЋА УКУПНО: 43 новине: 29 радио-програми: 18 ТВ програми: 10

РЕЗУЛТАТИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ ПРЕДУЗЕЋА У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ УКУПНО: 35 Новине: 13 Радио-програми: 22 ТВ програми: 17

РЕЗУЛТАТИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ НЕПРИВАТИЗОВАНА ПРЕДУЗЕЋА (паријско-државни модел) УКУПНО: 103 новине: 24 радио-програми: 72 ТВ програми: 24

РЕЗУЛТАТИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У ЈАВНОМ ВЛАСНИШТВУ ОДНОСИ МЕДИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА: 43 – 35 – 103 (35 + 103 = 138) НОВИНЕ: 29 – 13 – 24 (13 + 24 = 37) РАДИО ПРОГРАМИ: 18 – 22 – 72 (22 + 72 = 94) ТВ ПРОГРАМИ: 10 – 17 – 24 (17 + 24 = 41)

ЦИВИЛНИ МЕДИЈСКИ СЕКТОР ПОТПУНА НЕРАЗВИЈЕНОСТ УЗРОЦИ: занемаривање посебних интереса мањинских друштвених група готово од свих субјеката медијског система Србије, процедура лиценцирања идентична као и за медије у приватном власништву, неспремност професионалних комуникатора да раде у медијским организацијама цивилног сектора, инертност локалне самоуправе због неразумевње улоге ових медијских организација у локалним срединама.

ЗАКЉУЧАК ДЕРГУЛАЦИЈА У МЕДИЈСКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ НИЈЕ НИ ПОЛОВИЧНО ИЗВРШЕНА МАСМЕДИЈСКИ КОМПЛЕКС ЈЕ И ДАЉЕ ПОД ЗНАЧАЈНИМ УТИЦАЈЕМ ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА И ИНТЕРЕСНИХ ГРУПА КАПИТАЛА НЕ ПОСТОЈЕ ЗАДОВОЉАВАЈУЋИ УСЛОВИ У МАСМЕДИЈСКОМ КОМПЛЕКСУ ЗА КОНСТИТУИСАЊЕ РЕЛАТИВНО АУТЕНТИЧНЕ И НЕЗАВИСНЕ ЈАВНОСТИ КАО ‘ЧЕТВРТЕ ВЛАСТИ’ ЗБОГ ТОГА ЈЕ БИТНО УСПОРЕН ПРОЦЕС ДЕМОКРАТИЗЦИЈЕ У ДРУШТВУ

ПИТАЊА ?