Петрарка - канцонијер

Франческо петрарка Рођен 1304. године у Арецу, у Тоскани. Школовао се на универзитетима у Болоњи и Монпељеу. Посебну улогу у друштвеном животу и велики углед имао је у Авињону, тадашњем седишту папске власти.

Истицао се речитошћу, образовањем, одличним познавањем класичне културе и књижевности и својим првим песмама на тосканском језику. У Авињону је 1327. срео Лауру.

Често је путовао по Европи, трагајући за споменицима и траговима античке римске културе. Тако је, између осталог, открио једну Цицеронову беседу. Године 1341, 8. априла, у Риму (на Капитолу) овенчан је песничким венцем (што је у то време била изузетна част и највише признање). Умро је 1374. у месту Арква.

стваралаштво Античка књижевност као узор и извор. Сматрао је да треба подражавати античке писце (у облику, језику и стилу), јер се тако достиже савршенство. Највише су на његово стваралаштво утицали Сенека, Цицерон, св. Августин, а посредно и Платон. Желео је да покаже да постоји континуитет између античке и средњовековне/хришћанске мисли. Хришћански хуманизам

Дела на латинском Поема Африка (о Другом пунском рату) Пастирски спев (збирка еклога) Писма у стиху Покајнички псалми О славним људима (36 биографија античких ликова) (De viris illustribus) Књиге о спомена вредним стварима (историјске анегдоте из античких времена) О самотном животу

Моја тајна Дело је осмишљено као Петраркин разговор са Св. Августином, у присуству даме која се зове Истина. То је дијалог који симболише унутарњи расцеп песниковог бића. Св. Августин представља песникову моралну, чисту, добру и хришћанским врлинама подобну страну. Кори себе због превелике жудње за славом.

канцонијер Збирка позната и под насловима Риме, одн. Расуте риме. Сонети, мадригали, канцоне, балате... Песнички, лирски љубавни дневник Представљање и анализа унутарњих збивања у песнику Две целине: пре и после Лаурине смрти

Петрарка је пре свега опевао Лаурину лепоту, као и детаље те лепоте од којих су касније петраркисти саставили идеалан лик жене. Она је лепша од свих, она је божанска. Осим што је лепа, она је и добра, у њој се остварује антички идеал калокагатије. За Петрарку она је узрок свег савршенства, пут до Бога, од ње долази сва врлина и светлост. Ипак, Петрарка је приказује у противречностима, некада је понизна, некада горда, она је за њега слатка непријатељица. Лаура за Петрарку представља сталну жељу коју он не може задовољити, али је она истовремено и разлог живота.

У овој песничкој збирци лирски субјекат се у ствари бави собом у односу на љубав према Лаури. Амбивалентан однос према љубави, чију персонификацију представља Амор. Љубав доноси усхићење, али и велики бол. Амор постаје једна страна песниковог бића, које се дели, подваја због љубави. Тако се у песничком самоиспитивању јављају два гласа.