ТЕОРИЈСКА СХВАТАЊА У СОЦИОЛОГИЈИ Развој мисли о друштву

Презентација на тему: "ТЕОРИЈСКА СХВАТАЊА У СОЦИОЛОГИЈИ Развој мисли о друштву"— Транскрипт презентације:

1 ТЕОРИЈСКА СХВАТАЊА У СОЦИОЛОГИЈИ Развој мисли о друштву

2 Класификацији схватања о друштву пре настанка социологије:
1. мисао о друштву у старом веку 2. мисао о друштву у средњем веку 3. мисао о друштву у новом веку

3 Класификација теорија након настанка социологије:
Различити критеријуми класификације: идеолошки фактор време настанка степен општости научни концепт комбинација темпоралног, садржинског и вредносног критеријума

4 СХВАТАЊА О ДРУШТВУ У СТАРОМ ВЕКУ
ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА: Друштвено-економски односи нису повољни за развој мисли од друштву; Схватања су сачувана фрагментарно у облику записа, законских прописа, моралних поука; Учења су несистематизована и релативно неразвијена Друштвена структура тумачена је силом изван друштва. Друштвена мисао је конзервативна оправдава и презентира постојећи робовласнички систем као вечит и непроменљив.

5 Хамурабијев законик (XVIII в. пре н.е.)
Мануов законик (од II пре н.е. до II века) МИСАО СТАРОГ ИСТОКА МИСАО СТАРЕ ИНДИЈЕ

6 МИСАО ДРЕВНЕ КИНЕСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
оснивач Лао Це износи схватање о нужности усаглашавања односа човека и друштва према кретању духа, који је творац свега. етичко-филозофско и друштвено-политичко гледиште касније добија религиозни карактер и постаје идеолошка основа кинеског друштва. Таоистичка филозофија Конфучијево учење

7 МИСАО АНТИЧКЕ ГРЧКЕ Децентрализовано робовласничко друштво са мноштвом полиса. Полиси се разликују по државном уређењу. То су заједнице слободних и равноправних људи, а власт је изборна. Учешће у друштвено-политичком животу имали су само слободни грађани.

8 СОФИСТИ Група путујућих мислилаца: Ликофран, Антифонт, Хипије, Протагора ... Покренули су расправе о друштву и друштвеним институцијама. У њима се сусрећу елементи: етике, економије, политичких наука, филозофије, логике, математике, астрономије, физике. Јасно су указали на потребу сагледавања места и улоге човека у друштву. Значајна је њихова уговорна теорија о настанку друштва (државе).

9 Платон Аристотел „ДРЖАВА“ : „ЗАКОНИ“: ЗНАЧАЈ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ «ПОЛИТИКА»
покушао је да пружи слику идеалног друштва и државе, - идеалну државу чине три класе: 1. управљачи (филозофи) - мудрост 2. стражари (војници) - храброст 3. производна класа (земљорадници, занатлије, трговци) - послушност „ЗАКОНИ“: даје реалнију слику друштва ЗНАЧАЈ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ «ПОЛИТИКА» - најбоља држава састоји се из две класе: 1. класе управљача - робовласника 2. класе робова - «НИКОМАХОВА ЕТИКА»: - изложио сазнање о људској слободи, срећи и добром делању; - морално делање могуће је само код слободних људи, којe красе моралне врлине; врлина је средина између две крајности, а крајности су пороци. ЗНАЧАЈ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ Платон Аристотел

10 МИСАО У СТАРОМ РИМУ Мисао о друштву сачувана је кроз:
1. историјске списе (Полибија, Тацита) 2. правне списе (Цицерона) 3. песничка дела (Тит Лукреција Кара)

11 изложио кохерентно социјално учење у „Држави“ и „Законима“
објашњава цикличне промене облика владавине; сматра да је римска република савршена држава; „О ПРИРОДИ СТВАРИ“ даје материјалистичко тумачење друштвене стварности износи схватање о еволутивном развоју друштва под утицајем природних чинилаца ЦИЦЕРОН ТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАР

12 СРЕДЊЕВЕКОВНА СХВАТАЊА О ДРУШТВУ
Мисао о друштву развијало се у условима социјално-класне подвојености: свештенство, племство, грађани и сељаци. Најпознатији патристичари су: Тертулијан, Клемент Александријски, Аурелије Августин, Тома Аквински.

13 „О божијој држави“ „О краљевој влади“ Св. Августин (354-430)
Друштво објашњава као целину Развој кроз 6 периода: од Адама до потопа од Ноја до Аврама од Аврама до Давида од Давида до Вавилонског царства од Вавилонског царства до царства Христа од Христа до страшног суда Борба између божије и ђавоље државе Значај „О краљевој влади“ Суштина изложених идеја: друштво чине људи који су друштвена бића друштво има јединствене циљеве неједнакости у друштву су последица првобитног греха држава је природна и нужна људска творевина добре су монархија, аристократија и република; лоше: тиранија, олигархија и демократија црква је изнад државе држава је проистекла из породице, развија се кроз повезивање у градове Св. Августин ( ) Тома Аквински ( )

14 ИБН ХАЛДУН (1332-1406) „Општа историја светске цивилизације“ Идеје:
друштвени живот је друштвена појава одређена географским околностима и климом народи и друштва се разликују због: биолошких и географских узрока, начина живота и начина производње. промене у друштву су последица објективних фактора главни закон развоја друштва је закон еволуције Људи су прво живели у племенима, а касније у државама израдио је теорију о цикличном кретању

15 НОВОВЕКОВНА СХВАТАЊА О ДРУШТВУ
Од XVI до XVIII века мисао се развијала кроз: Социјално-политичке теорије Социјално-филозофске теорије Филозофију историје Класичну политичку економију Социјално-утопистичке теорије Француски материјализам Етнолошка Статистичка истраживања

16 Никола Макијавели Жан Боден Ђан Батист Вико Георг Фридрих Хегел Адам Фергусон Томас Хобс Жан Жак Русо Шарл Монтескије Франсоа Кенеј Томас Роберт Малтус Томас Мор Томазо Кампанела Роберт Овен Сен Симон

17 Никола Макијавели ( ) “Владалац” и “Расправљање о првих десет књига Тита Ливија” Човек је несавршен, похлепан у задовољавању својих интереса Владавина се заснива на два принципа: вештини и циљ оправдава/одређује средство У политици не постоје: високи морални принципи доминира сила и борба за власт уз употребу свих средстава

18 Жан Жак Русо (1712-1778) „О пореклу неједнакости“
Људи су живели у једнакости и слози Приватна својина – друштвене неједнакости – друштвени сукоби Друштвени уговори и пренос природних права владару Злоупотреба власти – смена владара. Развој друштва: Златно доба (једнакост за све) Грађанско стање (влада неједнакост) Државно стање (негативна једнакост-једнакост пред монархом)

19 Сен Симон (1760-1825) „Индустрија“
Наука о друштву – социјална физиологија Развој друштва кроз смењивање две епохе: Критичке (неред, криза, разједињеност) Органске (социјално јединство, хармонија између класа, стваралачка епоха). Класна структура: произвођачка класа паразитска класа Противуречности доводе до: Анархије у производњи и промет Присиле у политичком животу Ново индустријско друштво има једну класу: произвођачку, расподела према раду – “ново хришћанство“