5. Термоелектране: подела, опште карактеристике, губици

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
С Т Р У Ј А Милош Прелић.
Advertisements

Опасности И МЕРЕ ЗАШТИТЕ енергетских ПОСТРОЈЕЊА
Др Ката Шкарић Јовановић
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
4.1. GENERATOR IZMJENIČNE STRUJE I ELEKTROMOTORI
REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA
IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJE
РАДОЈКА ПОПОВИЋ, дипл.инж.техн.
Šta pokreće promene na tržištu goriva
Град Ужице Инвестициони програм централне припреме и соларног грејања санитарне топле воде на Градском базену.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
TEHNOLOGIJA MAŠINOGRADNJE
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ
ДРУШТВЕНЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ
7. Алтернатор – улога.
Tehnička kultura 8, M.Cvijetinović i S. Ljubović
САВРЕМЕНО ДРУШТВО И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ
TURBINSKI REGULATOR AGREGATA G1-G4 U HE”PERUĆICA”
Bruto domaći proizvod Laković Jana 244/09 Sekulić Mirjana 203/09
FOSILNA GORIVA nastala u prošlosti od fosilnih ostataka biljnih i životinjskih organizama ugljen, nafta, zemni plin.
Размисли Шта је природа? Како се дели природа?
Magdalena Dragičević Vanja Rakela VII.raz
Obnovljivi izvori energije i njihov uticaj na životnu sredinu
MATERIJALNI I TOPLOTNI BILANS U TEHNOLOŠKIM PROCESIMA
ИНВЕРТОРИ.
Укрштеница 1. Кућа од Аутомобили користе Чаша je од ...
AGREGATI, BATERIJE I AKUMULATORI
VODONIČNA ENERGIJA (HYDROGEN ENERGY) Prof. Šćepan S. Miljanić
TREĆI DEO Oblikovanje procesa.
Алтернативни извори на енергија
ЕЛЕКТРИЧНИ РАД И СНАГА. ЏУЛОВ ЗАКОН
ENERGIJA Obnovljivi izvori
Горива.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
RUDNIČKA ELEKTRIČNA POSTROJENJA I JAMSKA MREŽA
Pre industrijske revolucije, u energetskom pogledu, ljudi su uglavnom zavisili od obnovljivih izvora energije tipa: snage životinja, ljudskog rada, energije.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
Мотори са спољашњим сагоревањем Мотори са унутрашњим сагоревањем
MATERIJALI ZA POVRŠINSKU OBRADU DRVETA
KGH sistemi u školama u Srbiji
PRIMARNI ENERGETSKI IZVORI:
ИНВЕРТОРИ.
Prisjetite se i objasnite kruženje vode u prirodi.
Др Ката Шкарић Јовановић
Ambalaža Ambalaža – pakovanje.
Milica Glomazić, COTEE prof.dr Jadranka Radović, ETF
ZAŠTITNE MJERE ZA ELEKTROENERGETSKE MREŽE I
Natalija Radonjić, Spec. Sci. EE Velimirka Perišić, Spec. Sci. EE
DAN PLANETA ZEMLJE
Nedis Dautbašić, Hasan Muftić,  Tatjana Konjić, Maja Muftić Dedović 
ODRŽIVI RAZVOJ ENERGETIKE U JUGOISTOČNOJ EVROPI
Mjerenje Pritiska Student:Amar Merdić.
ZAMAJAC.
TERMOELEKTRANE U REPUBLICI HRVATSKOJ
43.Избор електромотора.
Obnovljivi izvor energije
Niskonaponska sklopna i razvodna postrojenja
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
ITER Vanja Veruševski II-7.
Izlazne karakteristike asinhrone mašine pri različitim frekvencijama
Tehnologija zavarivanja
Logičko projektovanje računarskih sistema 2
RUDNIČKA ELEKTRIČNA POSTROJENJA I JAMSKA MREŽA
6. Термоелектране: делови, котао и котловско постројење
TEHNOLOGIJA MAŠINOGRADNJE
КВИЗ ЗНАЊА (ШТА ЗНАШ О ВОДИ).
63. Common-rail систем.
ZAŠTITNE MJERE ZA ELEKTROENERGETSKE MREŽE I
ZAŠTITNE MJERE ZA ELEKTROENERGETSKE MREŽE I
Транскрипт презентације:

5. Термоелектране: подела, опште карактеристике, губици

Термоелектране су постројења у којима се хемијска енергија горива претвара у електричну енергију.

То претварање енергије није директно већ се обавља у неколико корака: - прво се хемијска енергија горива сагоревањем претвара у топлотну енергију у ложиштима парних котлова са високим степеном искоришћења; - затим се топлотна енергија претвара у механичку у систему парни котао – турбина са ниским степеном искоришћења; - и на крају се механичка енергија претвара у електричну у синхроној машини са високим степеном искоришћења.

Зависно од тога која погонска машина покреће синхрони генератор, постоје три основна типа ТЕ: 1. ТЕ на пару са фосилним горивима која могу бити чврста (камени угаљ, мрки угаљ, лигнит), течна (мазут и нафта) и гасовита (природни земни гас, гас из високих пећи, гас из коксних пећи) или са фисионим горивима (нуклеарне електране). Код њих је погонски мотор парна турбина.; 2. гасно-турбинске ТЕ са течним и гасовитим фосилним горивима. Код њих је погонски мотор гасна турбина.; 3. ТЕ чије генераторе покрећу мотори са унутрашњим сагоревањем; а постоје и: 4. ТЕ са комбинованим циклусом и 5. термоелектране-топлане.

Турбине су машине у којима се топлотна енергија радног флуида претвара у механичку енергију при чему се топлотна енергија нити доводи нити одводи из турбине.

Врста хлађења: проточно и повратно хлађење. Код проточног хлађења вода за хлађење кондензора се узима из природног извора (реке, језера), пропушта кроз кондензатор и враћа натраг. Кад не постоји природни извор воде за хлађење иста вода се пропушта кроз кондензатор и стално се хлади у посебним хладњацима (најефикаснији су расхладни торњеви), што представља повратно или вештачко хлађење. Избор система хлађења везан је за основну дилему приликом избора локације ТЕ на угаљ – близу реке или близу рудника угља.

Термоелектране се у електроенергетском систему најчешће користе као тзв. основне електране, које покривају непроменљив део оптерећења. Сопствена потрошња термоелектрана износи 7-10% назначене снаге електране.

Локација термоелектране На избор локације градње термолектране утичу следећи главни фактори: - тежиште оптерећења потрошње (првенствено просторни распоред трансформаторских станица); - цена земљишта; - количина расположиве воде; - локација угљенокопа, ради што мањих транспортних трошкова; - трошкови грађевинских радова; - близина индустрије; - могућност проширења капацитета; - близина важних потрошачких центара; - екологија; - естетика; - војно-одбрамбени захтеви.

Шематски приказ термоелектрана: Улазни флуиди термоелектрана су:  гориво;  ваздух;  напојна вода  Излаз чине:  димни гасови;  водена пара;  пепео и шљака.