BIOLOŠKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA Genetske osnove Nervni sistem Endokrini sistem

BIOLOŠKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA Anatomsko- fiziološka organizacija organizma u celini Biopsihičko jedinstvo -sve psihološko je istovremeno i biološko Redukcionizam –psihologija nije primenjena fiziologija E.Pugh- „...kada bi ljudski mozak bio tako jednostavan da bismo ga mogli objasniti, mi bismo bili tada suviše ograničeni da bi u tome uspeli...“

1.Genetske osnove

Geni delovi složenih DNK molekula u hromozomima (lanci belančevina) nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj psihičkog života Individualne razlike- kombinacijom hromozoma roditelja (23 para) i razmenom gena (krosingover) – 2 x 23 x 30 000 gena Osobine- kombinacija gena (više gena = 1 osobina) Promene- mutacije i prirodno odabiranje Genetske studije - životinje (eksperimentalno odabiranje) i ljudi (istraživanja srodnika, blizanaca i usvojene dece)

2. Nervni sistem Funkcija Usklađuje odnos jedinke i sredine- uspostavlja vezu sa spoljnim svetom preko čulno-nervnog sistema Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini- unutrašnja organizacija svih funkcija Predstavlja osnovu za odvijanje složenih psihičkih procesa- svest i samosvest

Neuron Strukturalna jedinica NS-a Telo, dendriti i akson- mijelinski omotač + Švanova opna; vezivna opna=nerv Nadražljivost i sprovodljivost Impulsi bioelektrične prirode- “sve ili ništa” Sinapse- biohemijski proces – neurotransmiteri

Sinapsa

Neurotransmiteri Acetilholin -parasimpatički sistem, kontrakcija mišića, spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak -poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti. Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem za nagradu. supstance (nikotin, droge, alkohol,) - doživljaj euforije ali i psihičku zavisnost. Poremećaj- Parkinsonova bolest, shizofrenija Serotonin- regulisanje REM faza sna, osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. droge (ekstazi, LSD) - izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju serotonina (SSRI) - u lečenju depresije.

Neurotransmiteri Noradrenalin (norepinefrin) srži nadbubrežnih žlezda putem krvi do gotovo svih organa. Kao hormoni stresa priprema organizam za borbu ili bekstvo (ubrzanje rada i povećanje snage srca, suženja krvnih sudova, proširenja zenica, itd.) Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića; smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i uznemirenosti organizma. Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.

Shema nervnog sistema

Strukturalna organizacija Moždano stablo Produžena moždina (medula oblongata) i most (pons), -refleksne aktivnosti (disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti oka) Retikularna formacija- budnost, tonus Mali mozak (cerebelum) -tonus, ravnoteža, vegetativni sistem Srednji mozak (mezencefalon)-spaja šupljinu mozga i međumozga-vidna i slušna orjentacija Međumozak (diencefalon)- limbički sistem Talamus (raskrsnica puteva) Hipotalamus (emocije, endokrini i vegetativni sistem), hipofiza Hipokampus, amigdale Veliki mozak (cerebrum) frontalni (čeoni), okcipitalni (potiljačni), temporalni (slepoočni), parijetalni (temeni) deo

Moždano stablo

Talamus i limbički sistem Limbički sistem-visceralni mozak-hipotalamus, hipokampus, amigdale memorija, učenje, afekti, nagoni, vegetativni i endokrini sistem

Korteks Korteks -siva masa- neuroni (girusi, fisure i sulkusi/brazde) Subkorteks-bela masa- mijeliyirana nervna vlakna (veze među hemisferama, asocijacione, projekcione)

Funkcionalna organizacija CNS Funkcionalna specijalizacija i asimetrija- dominantna hemisfera Lokalizacija funkcija- integracija više centara (govor) Zone korteksa- primarne, sekundarne, tercijerne Projekcija delova tela po funkcionalnim principima- po značaju, ne veličini – homunculus (senzitivni i motorni) -Penfild

Homunculus

Funkcionalna organizacija CNS 3 OSNOVNA FUNKCIONALNA BLOKA- Lurija blok regulisanja tonusa i stanja budnosti - retikularna formacija, izvori aktivacije blok za prijem, obradu i čuvanje informacija- zone projekcija- zadnji delovi korteksa VM- osmišljavanje i pamćenje blok programiranja, regulisanja i kontrole složenih formi mentalne delatnosti- prednji delovi korteksa VM -aktivna svesna delatnost, izbori, anticipacija, usmeravanje ponašanja

3. Endokrini sistem HORMONI -preko krvi deluju na psihičke procese CNS-a –strukturalna i funkcionalna povezanost- hormoni-neurotransmiteri, hipotalamus-hipofiza Uticaj-permanentan (tiroksin- metabolizam) ili povremen (adrenalin-stres) Hipofiza - baza mozga; reguliše rad drugih žljezda – stimulativno ili inhibiorno Tiroidna žljezda - hipoaktivnost, usporenost ili hiperaktivnost, razdražljivost, emocionalno reagovanje –anksioznost i depresivnost, fizička i mentalna ometenost Nadbubrežna žljezda (adrenalna) – srž- adrenalin (ekscitatorno) i noradrenalin (inhibitorno) -aktivnost i emocije u stresu, naporu (šećer, pritisak, borba/ bekstvo) kora- kortizol- reguliše imunitet, Gonade (polne ž.) -seksualna aktivnost, reprodukcija i polne karakteristike