КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc

Презентација на тему: "КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc"— Транскрипт презентације:

1 КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc
КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc.dr Milutin Ateljević

2 КRIMINOLOGIJA - PREDAVANJA - 2. nedelja 1. čas Doc
КRIMINOLOGIJA - PREDAVANJA - 2.nedelja 1.čas Doc.dr Milutin Ateljević

3 TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA

4 2. NEDELJA PREDAVANJA BIOLOŠKE TEORIJE PSIHOLOŠKE TEORIJE
SOCIOLOŠKE TEORIJE

5 1. ČAS PREDAVANJA BIOLOŠKE TEORIJE

6 BIOLOŠKE TEORIJE U pitanju su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. Tu se posebno ubrajaju: urođene, nasledne, organske, fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delinkventno ponašanje pojedinih lica.

7 BIOLOŠKE TEORIJE U biološke teorije spadaju: Frenološka teorija,
Teorija nasleđa, Biokonstitucionalna teorija i teorija sklonosti, Hromozomska teorija, Endokrinološka teorija i Rasna teorija.

8 FRENOLOŠKA TEORIJA Frenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19 veka. Predstavnici: bečki lekar Gal i švedski teolog Lavater. Ove teorije ističu povezanost delinkventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti s konstitucijom lobanje. Prema ovoj teoriji, suština karakternih osobina čoveka je u vezi s koštanom konstitucijom, oblikom i obimom glave, koji se izražavaju po segmentima, kojih ima 26 po Galu, ili 35 po Lavateru.

9 FRENOLOŠKA TEORIJA Segmentima se određuju ,,više” i ,,niže” sklonosti čoveka, zavisno od obima glave. Prema frenološkim shvatanjima, glava kod kriminalca je kruškastog oblika (širi vilični od čeonog dela), dok je kod nedelinkvenata razvijeniji gornji deo glave. Ova teorija je bila dugo vremena popularna i priznata i u Evropi i u Americi. Tridesetih godina prošlog veka, ova teorija je skoro u potpunosti osporena.

10 TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i kriminalnog ponašanja je klasično pitanje kriminologije, koje potiče još od Lombroza. Prema Lombrozu, ,,rođeni zločinac” potiče od degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila, gluvoće, sifilisa, epilepsije i alkoholizma. U predstavnike ove teorije spada Enriko Feri, koji kada govori o rođenom kriminalcu, bološkim faktorima pridaje pridaje bitan značaj kod delinkvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti.

11 TEORIJA NASLEĐA Enriko Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota, vaspitavanih pod istim uslovima, od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom, a drugi ne. Enriko Feri to tumači time da je jedan od njih – ubica, pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost, a drugi nema.

12 TEORIJA NASLEĐA Od svih oblika nasleđa (materijalno, duhovno i genetsko), za kriminologiju je najbitnije genetsko, ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima, genima i dezoksiribonukleinskom kiselinom – DNK. Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. Atavistički tip delinkventa. Kriminolozi su u drugoj polovini 19. veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu, mada je savremenim shvatanjima dosta osporena.

13 TEORIJA NASLEĐA Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je i posebna disciplina u okviru penologije, tzv. Eugenika, čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delinkventne dispozicije, putem sterilizacije. Genetička shvatanja tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava, što je dokazano kroz dve vrste studija: proučavanjem tzv. kriminalnih porodica i proučavanjem blizanaca. Adoptivne studije

14 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Ova teorija proistekla je iz Lombrozove antropološke škole, koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce, kao uzročnike kriminaliteta, a uzimala je u obzir samo fizički izgled delinkventa. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike, jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova.

15 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: a) rođeni zločinci, b) duševno bolesni kriminalci, c) zločinci iz strasti, d) slučajni zločinci, e) zločinci iz navike. U prvom svom radu Lombrozo je smatrao da oko 65-70% delikata počine rođeni zločinci, a kasnije je to sveo na 35-40%.

16 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i kriminalitet kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja, menopauza, poremećaja menstrualnih ciklusa i sličnim faktorima. Želeli su da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama, potencirajući posebno prostituciju.

17 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Iako su Lombrozova početna učenja u celini osporavana, činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca, pored konstitucionalnih karakteristika, određuju i psihološka svojstva. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih kriminalitetu, austrijski kriminolog Zelig je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao kriminalna biologija.

18 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Zelig u svojoj klasifikaciji delinkvenata razlikuje: a) atipične, b) mešovite i c) čiste tipove kriminalaca. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Grasberger, Eksner i dr.) takođe su smatrali da između fizičkog – anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna veza.

19 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Američki profesor Hoton sa Harvardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. Po njemu, čovek sklon kriminalu je ličnost niže biološke pripadnosti. Tako su, visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke, visoki i teški za prevare i falsifikate, mali za krađe i provale, niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine.

20 BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI
Teorija biokonstitucionalnih sklonosti ukazuje na urođene sklonosti za kriminalitet i nasleđe u kriminalnoj orjentaciji, što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog konstitucionalnog tipa. Predstavnici ove teorije (Nićeforo, Hoton, Lange) negiraju teoriju o rođenom zločincu, ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju.

21 HROMOZOMSKA TEORIJA Ova teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije (hromozomima – aktivne supstance ćelijskog jezgra) koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina, a produkuju društveno abnormalno ponašanje. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima, i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacije hromozoma nego u normalnoj populaciji.

22 HROMOZOMSKA TEORIJA Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem, naročito nasilnim. Jakobs je godine sugerisao da muškarci sa XYY sindromom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni XY muškarci. Prema ovoj teoriji, enormni višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu.

23 HROMOZOMSKA TEORIJA Osnovne postavke ove teorije su sledeće:
a) jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY; b) muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju, nego muškarac XY; c) muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY; i d) pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi, taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. Pinatel u vezi s tim smatra, da je abnormalna hromozomska kombinacija čak puta veća kod delinkventnih nego kod nedelinkventnih grupa.

24 ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA
Ova teorija uzročnost kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna-štitna, hipofiza, nadbubrežne i polne) žlezda. Ova shvatanja polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti, niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. Mnogi autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delinkvencije, smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti, te da se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja.

25 ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA
Tako Šlap i Smit smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. Podolsi smatra da što više pada nivo šećera u krvi, to je veća tendencija vršenju krivičnih dela. Kritičari ove teorije smatraju da poremećaji endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti, a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna, nego što je neposredna posledica.

26 RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci, zasnovan je prvenstveno na pretpostavci da je rasno svojstvo svakog od pripadnika viših i nižih rasa urođeno i nasledno. Znači, ovaj teorijski pravac kriminalno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. Ovakvi pristupi, u savremenim shvatanjima, imaju uporište kod onih autora koji nastoje da statističkim podacima, poređenjem kriminaliteta ,,belih”, ,,žutih”, ,,crnih” i ostalih, dokažu rasni karakter ,,obojenih”.

27 RASNA TEORIJA Teorija ima osnovu u stavovima Lombroza, Nićefora, a posebno Garofala. Ovi pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. Poznato je da je ova teorija kroz istoriju zloupotrebljavana za progon Jevreja, a njeni pobornici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod “rasno predisponiran” za dela falsifikovanja isprava, korupcionaštvo, lažno bankrotstvo i sl. Takva orjentacija je naročito bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od do g.

28 HVALA NA PAŽNJI ! Doc.dr Milutin Ateljević