PERIOD ODOJČETA “ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice

Презентација на тему: "PERIOD ODOJČETA “ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice"— Транскрипт презентације:

1 PERIOD ODOJČETA “ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice
OD ROĐENJA DO 2.5 MESECA- RAZVOJ ČULA, MOTORIKE I PSIHIČKIH FUNKCIJA “tabula rasa?” ČETIRI TEORIJSKE RAZVOJNE PERSPEKTIVE “ Bebe kontrolišu i vaspitavaju svoje porodice isto koliko i one njih; zapravo možemo reći da porodica odgaja bebu, tako što beba odgaja nju. Svi obrasci ponašanja biološki dati i svi redosledi razvojno determinisani moraju se shvatiti kao niz potencijala za menjanje obrazaca uzajamne regulacije.” Erik Erikson, Childhood and Society

2 Period odojčeta 0-2.5 meseca
Beba je najnesposobnija i potencijalno najsposobnija!! Potpuna zavisnost i neophodnost učenja ogromnog repertoara znanja i veština za budući opstanak Odojče se rađa sa značajnim čulnim i bihejvioralnim sposobnostima kojima doživljava i reaguje na svoje postnatalne uslove sredine. Nezrelost i bespomoćnost bebe- ogroman uticaj na okolinu! Uzajamna regulacija u interakciji sa socijalnom sredinom Bio-socio-bihejvioralni preokret- kvalitativna reorganizacija sposobnosti, ponašanja, socijalnih interakcija

3 Čulne sposobnosti Metode istraživanja - uvođenje promena i posmatranje efekata - habituacija i dehabituacija- diferenciranje stimulusa Nediferencirani haos (“zujeća šarena zbrka”- Džejms) Svi čulni sistemi su funkcionalni- heterohronija Sluh čuje isti raspon frekvencija kao i starije dete; trzanje i plač na glasan zvuk; orijentacija ka izvoru zvuka, posebna osetljivost za osnovne zvučne kategorije ljudskog glasa, čak i maternjeg jezika- foneme (exp. sisanja) “bebi govor” kao način obraćanja, osetljivost na razlikovanje fonema svih jezika se gubi do meseca- početak artikulacije

4 Čulne sposobnosti Vid sposobnost opažanja boja posle 2 mes. kao kod odraslih kratkovidost, dobro vide na “značajnoj” razdaljini od ½ metra; kontakt očima i socijalni odnos; 6-8 mes. puzi i bolje vidi; sistematsko skeniranje okruženja- endogeno (i u mraku) i egzogeno; osetljivost na kontrast- ivice, uglovi; individualne razlike opažanje oblika- prate kretanje objekata nalik licu – preferencija složenog (9 min.)-urođeno; preferencija ljudskog lica - lice ili složaj? uloga iskustva (2.5 meseca) prepoznavanje lica majke (2 dana) na osnovu kontrasta svetlo- tamno

5 Čulne sposobnosti Ukus i miris
razlikovanje i sklonost ka slatkim ukusima, preferencija mirisa majčinog mleka (8-10 dana), prateća facijalna ekspresija ista kao kod odraslih. Osećaj za dodir, temperaturu i položaj tela aktivnost na dodir, povlačenje, okretanje; lokalizacija dodira? pojačana aktivnost na smanjenje temperature, refleksna aktivnost na naglu promenu položaja; relativna zrelost od samog rođenja

6 Ponašanje i refleksne reakcije
Od rođenja beba raspolaže raznovrsnim refleksima, Refleksi- specifične automatske reakcije na specifične stimulacije; gradivni element razvoja kasnijih složenih voljnih oblika ponašanja; Trajni refleksi -treptanja, disanja, gutanja, sisanja- funkcija preživljavanja Privremeni refleksi: Refleksi hvatanja (3-4m.); Moroov refleks (6-7m.), Refleks hodanja (2m.) Refleks traženja usnama (3-6m), Babinski refleks (8-12m.) Evolutivni značaj -preživljavanje i razvoj odnosa sa majkom

7 Emocionalne reakcije i temperament
Osnovne emocije Adaptivna funkcija- motivaciona i komunikaciona Zadovoljstvo, bes, gađenje, iznenađenje i strah, možda i tugu-Kampos, Katarina Bridžis Emocionalna reakcija -na odnos “ciljeva” i događaja. Prepoznavanje emocionalnih reakcija- neverbalna ekspresija; kroskulturalne studije i intersubjektivna saglasnost posmatrača. Da li ove emocije imaju isti kvalitet kao kod dece i odraslih? Odgovor na fizička stanja, bez kognitivne obrade- interpretacije, anticipacije

8 Emocionalne reakcije i temperament
Individualne razlike u stilu reagovanja (nivo aktivnosti, intenzitet reakcija, pojava novog, uznemirenost, socijabilnost) i dominantnom raspoloženju - od rođenja Stabilno slični sebi i različiti od drugih Studije Tomasa i Česa- laka, teška i sporo zagrevajuća deca Studije Basa i Plomina- naslednost crta temperamenta- emocionalnost, aktivnost, socijabilnost-blizanačke studije Važan aspekt razvojnog kontinuiteta- stabilnost tokom dužeg perioda Prognostička i kriterijumska validnost, interakcija sa sredinom?

9 Koordinacija aktivnosti beba-roditelji
Osnovne bihejvioralne sposobnosti s kojima se odojče rađa dovoljne su za njegov opstanak samo ako su koordinisane sa aktivnostima odraslih staratelja. Koordinacijom dnevnih rasporeda, beba i njeni roditelji stvaraju sistem uzajamnih očekivanja koji podržava dalji razvoj; „Uvođenje bebe u red“- nije lako i automatsko- preko plakanja

10 Koordinacija aktivnosti beba-roditelji
Spavanje Novorođenče spava oko 2/3 vremena, ali su periodi spavanja relativno kratki i raspoređeni tokom svih 24 sata. Sve bebe pokazuju sklonost da spavaju duže tokom noći nego tokom dana od početka; REM i NREM faze - obrnut raspored Vreme koje je potrebno da prođe pre nego što počnu da spavaju celu noć, zavisi od obrazaca spavanja odraslih; obrasci variraju od jedne kulture do druge, ali i zrelosti CNS-a.

11 Koordinacija aktivnosti beba-roditelji
Hranjenje Novorođenčad imaju sklonost da jedu svaka 3 sata ako im se omogući stalni pristup hrani. Kulturološki oblikovani obrasci Praćenje potreba ili fiksiranih rasporeda? bebe koje se hrane na svaka 4 sata, mogu imati teškoće u prilagođavanju na takav raspored, iako većina odojčadi spontano usvaja ritam hranjenja na 4 sata nakon uzrasta od 2 ½ meseca. Sisanje - u početku se zasniva na primitivnim refleksnim mehanizmima (sisanje, disanje, gutanje i traženje usnama-rooting) koji nisu dobro koordinisani. Dojenje- nije refleks, u toku nekoliko nedelja, ovaj oblik ponašanja se reorganizuje i posatje voljan; Uslovljavanje na podizanje; Različiti refleksi od kojih se sastoji bivaju međusobno integrisani i beba postaje dobro koordinisana sa majkom.

12 Koordinacija aktivnosti beba-roditelji
Plakanje “Primitivan” vid komunikacije koji izaziva jake emocionalne reakcije kod odraslih i obaveštava ih da nešto nije u redu. Problem tumačenja- različiti zvučni obrasci ranog plača pomažu roditeljima da naslute šta može biti uzrok uznemirenosti. Mogu ukazivati na ozbiljnu bolest. Stres za roditelje- neizvesnost i negativne emocije, zlostavljanje i zanemarivanje Tešenje bebe- uobičajeni razlozi uznemirenosti Načini reagovanja- nošenje, ljuljanje, maženje, tepanje, pevušenje; Stimulacija dodirom i pažnja- konstantna ritmična stimulacija Povijanje– ograničavanje pokreta, smanjenje sopstvene stimulacije Cucla

13 Osnovne perspektive o razvoju
Ishod 2,5 meseca- osmeh, podizanje glave, trešenje zvečke- socio-emocionalni, motorički, kognitivni razvoj Osnovne perspektive o razvoju - načini na koji biološki i sredinski faktori doprinose ranim razvojnim promenama. Četiri perspektive

14 Biološko-maturacionistički pristup- Gezel
Postnatalni razvoj prati iste principe kao i prenatalni razvoj. Nove strukture izrastaju iz endogeneih sposobnosti koje se odvijaju kako beba sazreva. Povećana mijelinizacija i broj neurona korteksa i rast mišića. Sazrevanje moždanih struktura -primarna motorna zona frontalnog korteksa- podizanje glave (1 mes.), voljni pokreti ruku (3 mes.); kasnije nogu- cefalokaudalni pravac razvoja; -primarna senzorna zona (3 mes.)- dodir-vid-sluh; urođeni poremećaji Reorganizacija ranih refleksa u potpunosti se gube u toku prvih nekoliko meseci života- Moroov refleks nestaju i kasnije se javljaju kao elementi novih oblika aktivnosti (hodanje) ostaju i transformišu se u voljna ponašanja pod kontrolom korteksa hvatanje i vizuelno inicirano dosezanje postaje koordinisano vizuelno vođeno dosezanje (2-3m.), integrisano sa hvatanjem

15 Teorije socijalnog učenja- Pavlov, Votson
Pripisuju sredini vodeću ulogu stvaranju novih oblika ponašanja putem mehanizma učenja. Sposobnost da uči se povećava od tokom prvih meseci. Uticaj senzorne deprivacije na razvoj mozga (percepcija oblika- šimpanze u mraku, horizontalne linije kod mačića, 3 grupe pacova) Habituacija- učenje razlikovanja novih stimulusa Klasično uslovljavanje omogućava odojčetu da stvori očekivanja o vezama između događaja u njegovoj sredini (sisanje). Instrumentalno uslovljavanje obezbeđuje mehanizme za javljanje novih oblika ponašanja kao posledice pozitivnih ili negativnih događaja koje ta ponašanja izazivaju (koordinacija, okretanje glave). Imitacija- neke studije pokazuju da odojče može da uči i putem imitacije, ali je ova tvrdnja još uvek dosta osporavana. Problem adekvatnog ponašanja- izrazi lica (sparivanje fotografija lica bebe i odraslog, pogađanje izraza odraslog- srećen, tužan, iznenađen) Kumulacija naučenih promena- kvalitativne i individualne razlike?

16 Univerzalno-konstruktivističke teorije -Pijaže
Pridaju značaj i biološkim i sredinskim faktorima razvoja Shema- mentalna struktura koja organizmu daje model akcije za slične ili analogne uslove Refleksi- primitivne sheme- koordinisani obrasci akcija koje se procesom adaptacije transformišu kroz iskustvo Razvojna promena se konstruiše kroz zajedničko dejstvo -asimilacije -prilagođavanje novih informacija da bi se uklopile u postojeće sheme (sisanje palca) i -akomodacije -menjanje postojećih šema da bi se nove informacije mogle uklopiti (sisanje tkanine) Iskustva koja se ne mogu uklopiti u šemu ne utiču na promenu Reciprocitet S-R veze- uzajamno dejstvo asimilacije i akomodacije Uravnotežavanje- sukob asimilacije i akomodacije dok se ne usklade shema i sredina- dok se ne dostigne novi oblik ravnoteže – kvalitativna transformacija

17 Univerzalno-konstruktivističke teorije -Pijaže
Stadijumi razvoja- novi oblici ravnoteže čine kvalitativno nove oblike ponašanja; 4 stadijuma načina saznanja Senzomotorni stadijum- koordinacija percepcije i motorike. Šest faza, od kojih se prve dve javljaju tokom prvih 10 do 12 nedelja postnatalnog života: Faza 1 - uvežbavanje refleksnih shema -feedback (0-1.5 m.) Faza 2 – primarne cirkularne sheme- ( mes.) početak akomodacije i ponavljanje akcija- produžavanje prijatnih doživljaja koji proističu iz refleksnih aktivnosti; usmerene na sopstveno telo Diferencijacija i integracija kružnih reakcija- aktivnost organizma- konstruktivna funkcija Opis razvoja univerzalnih oblika ponašanja- bez kulturno specifičnih interakcija Socijalna sredina- interakcije između majke i odojčeta – promena kod beba izaziva promenu ponašanja majki (njihanje bebe tokom pauza u dojenju);

18 Socio-kulturni pristup -Vigotski
Proces razvojne promene- aktivna uloga drugih, interakcije deteta i ljudi kulturno posredovana Kultura- istorijski akumulirana „organizacija života” Univerzalni faktori i kulturološki specifične interakcije- dojenje: odlaganje ishrane; stimulacija bebe; stimulacija majke Značajne i prožimajuće kulturne varijacije u interakciji roditelja sa novorođenom decom imaju kratkoročan i dugoročan uticaj na razvoj- podstiču ili sputavaju neka ponašanja Kulturna verovanja- obrazac za ponašanje ali i tumačenje sopstvenog iskustva; odnos prema kapacitetima bebe (imitativna interakcija); Nega i vaspitanje- šta mogu i šta treba da rade -modelira način doživljaja bebe i bebin doživljaj sredine- različiti efekti na kasniji razvoj

19 Socijalni osmeh Na uzrastu od oko 2 ½ meseca, dolazi do promene u funkcionisanju mozga usled sazrevanja, povećana vizuelna aktivnost i sposobnost opažanja oblika objekata i ljudi, povećana budnost. Roditelji reaguju novim osećanima vezanosti prema detetu. Endogeni osmeh- REM faza Egzogeni osmeh na spoljnu stimulaciju (1-1.5 mes.); Socijalni osmeh povezan sa osmehom ljudi (2.5 mes.), Rene Špic – prvi psihički organizator Socijalni fidbek- kod slepe dece izostaje vizuelni fidbek, ali se javlja kroz druge oblike stimulacije – neophodna interakcija pored sazrevanja

20 Integrativni pristup Različita ponašanja nisu izolovana, već su deo integrisanog sistema, (dojenje + spavanje + ...) Aktivna adaptacija + socijalna interakcija Prvi postnatalni bio-socio-bihejvioralni preokret u organizaciji ponašanja odojčeta- pojava socijalnog osmeha Međuodnosi razvojnih nivoa : - bioloških - bihejvioralnih - osmeh, smanjenje generalizovane uznemirenosti i plakanja, vizuelno pokrenuto dosezanje postaje vizuelno vođeno dosezanje - socijalnih -novi kvalitet koordinacije i emocionalnog kontakta između odojčeta i roditelja