Техничка школа Шабац Предмет: рачунарство и информатика Тема: рачунарске комуникације Ученик: Димитрије Алимпић Школска 2011/2012

Садржај Начини комуникације између рачунара Комуникациони медијум Комуникациони уређаји

Начини комуникације између рачунара Да би рачунар могао да размењује податке са другим рачунаром, или неким другим периферним уређајем који се прикључује на њега, морају да буду испуњена три услова, тј. мора да постоји: >> комуникациони медијум, >> комуникациони уређај, >> комуникациони софтвер.

Комуникациони медијум Служи за повезивање рачунара са другим рачунаром. Од комуникационог медијума зависи брзина преноса података између рачунара, као и у највећој мери, то колико може да буде највећа удаљеност међу њима. Брзина преноса између две јединице мери се бројем мерених битова у секунди. Комуникациони уређај Је додатак који се, најчешће у облику картице, ставља у рачунар и на који се повезује комуникацони медијум. Комуникациони уређај има два задатка: 1) да електрично усагласи уређаје који се повезују 2) да податке који се преносе из рачунара претвори, из облика у којем су били ускладиштени у рачунару, у облик погодан за преношење преко комуникационог медијума.

Комуникациони софтвер Чине програми који омугућавају комуникацију два уређаја коришћењем датог комуникационог уређаја и медијума. Ту разликујемо две врсте програма: >> везнике (драјвере) и >> апликационе програме. Везници омугућавају да комуникациони уређај прихвата и извршава команде које су задате у складу са одређеним стандардом за ту врсту уређаја. Добијају се куповином комуникационог уређаја на CD-у. Апликациони програми омугућавају различите врсте комуникације међу рачунарима или између рачунара и другог удаљеног уређаја. Обично произвођач комуникационог уређаја, поред везника, даје и основни апликативни софтвер да би његов уређај могао да се користи.

Комуникациони медијум Представљају физички канал који се користи за повезивање два уређаја. Медијуми се класификују као кабловски, и бежични (веза се успоставља емитовањем радио- таласа, микроталаса, инфрацрвених..). Бежичне везе се користе само у случајевима када није могуће положити кабл или када је веза на велику удаљеност помоћу кабла сувише скупа. Каблови омогућавају највећу безбедност и брзину преноса за готово све набројане примене.

Специјални каблови за повезивање Користе се за директно повезивање, на малој удаљености (до неколико метара) два рачунара или рачунара и другог уређаја. Најчешће се састоје од четири или више жица, што зависи од тога који се уређаји повезују.

Упредена парица Упредена парица је оригинално коришћена за телефонске комуникације и остала је главни медијум за месни и локални телефонски саобраћај и пренос података. Парица се састоји од две изоловане, најчешће бакарне, жице упредене равномерним кораком упредања. Осетљива је на спољне сметње јер није оклопљена.

Коаксијални кабл Састоји се од једног дебелог, најчешће бакарног, проводника око којег је изолација. Све заједно је коаксијално обмотано бакарном или алуминијском мрежицом и заштићено спољним омотачем. Може бити танак и дебео. Користи се за повезивање уређаја на веће даљине (до неколико стотина метара). Захваљујући мрежици заштићен је од електричних сметњи.

Оптички кабл Оптички кабл прави се у облику флексибилних стаклених или пластичних влакана мале масе и димензија дуж којих се преноси светлосни сигнал. Око влакана се налази омотач који потпуно рефлектује светлост. Електрични сигнал се коришћењем модулатора претвара у пулсирајућу светлост која се преноси путем кабла. Пулсирајућа светлост се на месту пријема детектује и конвертује поново у електрични сигнал.

Веза помоћу светлосних таласа Везе помоћу светлосних таласа користе инфрацрвене зраке за комуникацију између уређаја који су сасвим близу, или ласерске зраке за комуникацију између зграда које су релативно близу. Ове везе раде добро у различитим условима, али су врло осетљиве на сметње. Везе помоћу радио таласа За пренос података радио таласима најчешће се користе микроталаси. Помоћу радио таласа могу се повезати две станице на Земљи или успоставити везе са комуникационим сателитом. За комуникације на мањим растојањима могу се користити и друге врсте таласа.

Комуникациони уређаји Комиуникациони уређаји се користе за повезивање рачунара, осим у случају да постоји директна веза успостављена специјалним каблом. Модем Најчешћи модијум за повезивање рачунара су телефонске линије. Већина постојећих телефонскиг линија преноси континуалне (аналогне) сигнале којима се представља говорна информација. С друге стране, подаци у рачунарима су дигитални. Да би се те информације, које се иначе представљају дискретним (дигиталним) сигналима, пренеле преко телефонске линије, морају се прво на предајној страни конвертовати у аналогне сигнале. Подаци примљени на другој страни морају се поново конвертовати у дигитални облик.

Уређај који конвертује дигиталне сигнале у аналогне и обрнуто назива се модем (модулатор-демодулатор). Модем може бити интерни (који се уграћује у рачунар) и спољни (који се прикључује споља на рачунар).

Картице мрежних адаптера Картице мрежних адаптера представљају везу између ожичења мреже и рачунара. Уграђује се у рачунар и тиме се на рачунару стварају прикључне тачке на које могу да се прикључе мрежни каблови. Мрежна картица има малу количину меморије која се користи као складиште за део долазних података док их рачунар обрађује.

Хвала на пажњи!