Јавно мњење у Европској унији Друштвене основе политике ЕУ Модел раскола у политици: држава и црква, рад и капитал Основе диференцијације у ЕУ (по Липсет-Рокановом моделу): 1) Национално-територијални – подела по државним линијама 2) Транснационално-социоекономски – поделе које пресецају државне линије – класне, материјалне и постматеријалне Теорија о афективној и утилитарној подршци политичким институцијама (Д. Истон) - Међусобно повезане врсте подршки 1

Подршка јавног мњења европској интеграцији Два периода легитимности ЕУ: 1) Период “пермисивног консензуса” – од 60-тих до почетка 90-тих – пасиван став грађана ДЧ према политици ЕЕЗ уз велико поверење својим прадставницима (пре свега владама) у телима ЕЕЗ 2) Период – вишеструко фрагментиране социјалне свести ; од почетка 90-тих Редовно праћење расположења јавног мњења од 1973. (Евробарометар) - Три питања: 1) да ли је чланство државе добра ствар 2) да ли је чланство у ЕЕЗ-ЕУ користило држави 3) да ли ЕП треба да има значајнију улогу 2

- наставак - Врхунац подршке – 1991: - 71% подршке чланству своје државе у ЕУ и 65% подршке оних који виде корист од ЕУ; - 58% за више надлежности ЕП; после `91 – генерални пад ових индикатора 3

Кризна реаговања националних јавности Уговор из Мастрихта – референдум у Данској и Француској, мишљење СУС Немачке, гласање у Горњем дому Брит. парл. Пријем нових чланица – референдуми у Швајцарској и Норвешкој Уговор из Амстердама – референдум у Ирској Уговор из Нице – референдуми у Ирској и Данској Евро-зона – референдум у Шведској Уговор о Уставу Европе – референдуми у Француској и Холандији Реформисани Уговор из Лисабона – референдум у Ирској, проблеми са парламентом у Чешкој, поступак пред СУС Немачке 4

Националне поделе Културне разлике: национални идентитети, верска опредељења, хомогена – мултиетничка друштва, Север-Југ, Исток Запад... Економске разлике: богати и сиромашни, урбани и рурални, индустријски и пољопривредни, индустрија и услуге... Политичке разлике: демократске традиције, уставноправне традиције, политички системи либерални и социјални модели... Разлике праве комплексан образац националних ставова према европској интеграцији

Варирање подршке за ЕУ интеграције - националне поделе - Просечна подршка на нивоу ЕУ у 15 држава чланица: 1981 – 50%; 1991/5 – 74%; 2003 – 48% Велике националне разлике; различити разлози Просечна подршка нивоу ЕУ у 12 нових држава чланица + Турска: 2003 – 62% Године 2003. само у 9 од 15 држава чланица већина грађана подржава чланство у ЕУ Генерално ниска информисаност грађана о политици ЕУ: добро информисано – 16%; 32% је умело да одговори на неколико основних питања питања (1996)

Транснационалне поделе – економски фактори и социјална стратификација на европском нивоу Слобода кретања лица, роба, капитала и услуга, и посебно пољопривредна политика, стварају транснационалне интересне поделе које превазилазе националне поделе Већа склоност интеграцијама појединаца из виших професионалних категорија – предузетници, менаџери, бели оковратници, стручњаци, образовани Подршка интеграцијама управо је сразмерна расту прихода ових категорија Највећи противници: мануелни радници, ситна и средња домаћа трговина и производња и слојеви који им припадају

Остале транснационалне поделе Ингелхартова теза о смени класно заснованих материјалистичких вредности постматеријалистичким вредностима од краја 60-тих прошлог века Генерација: однос старих и младих према “Европи” Образовање: однос високо-, средње- и нискообразованих Пол: однос мушкараца и жена према “Европи” Религија: католици, протестанти, православни, остали Елита и маса: однос према “Европи” Страначки спектар: сранке око центра и радикалне странке

Политичке поделе – левица и десница Генерална подела: левица – једнакост исхода; десница – једнакост шанси Левица у ЕУ: политике јавне потрошње – социјална политика, пореска политика, запосленост; политика грађанства – класична права и слобода Десница у ЕЗ: регулаторне политике – тршиште и дерегулација; политика грађанства – имиграција, визе и азил; монетарна политика – заједничка девиза Заједнички интерес: безбедносна политика ЕУ – унутрашња и спољна Леви и десни центар су проевропски, а екстремна левица и десница антиевропски

Има ли ЕУ своје јавно мњење ? Језик Медији Колективна свест Европска обичајност Европска култура Има ли нечег заједничког у европском друштвеном плурализму?