Ђура Јакшић 8.8.1832. – 16.11.1878.

Биографија Рођен је у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Био је сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем. Из трговачке школе у коју је отац хтео да га упише бежи 3 пута и уписује нижу гимназију у Сегедину. Након завршених 3 разреда гимназије учи сликарство у Темишвару, Бечу, Пешти, Великом Бечкереку и Минхену.

Никада није стекао шире опште и књижевно образовање јер је био усредсређен на сликарство од ког је и живео. Због инатџијског карактера, често је долазио у сукобе са друштвом и властима због чега је стално премештан, отпуштан, судски гоњен због свог књижевног рада или мишљења Последње године свог живота провео је као коректор Државне штампарије. Умире од исцрпљености и туберкулозе у Београду.

Поезија Стварао под утицајем Петефија и Бајрона. 1855. станује у Кикинди где пише песме и штампа их под псеудонимом Теорин. 1873. издао је своју прву и једину књигу песама “Песме”. Због изражене родољубивости у “Песмама” стекао је глас српског Тиртеја. Најизразитији романтик међу српским уметницима, у поезији је ишао властитим путем.

Књижевни рад Написао је око 40 приповедака и 3 драме у стиху: “Станоје Главаш”, “Сеоба србаља” и “Јелисавета кнегиња црногорска”. Започео роман “Ратници” о српско-турском рату. “Јелисавета кнегиња црногорска”, писана по узору на Шекспира, је његова најуспелија драма. Писао је неколико врста приповедака, најпре оне у којима је идеализовао наш средњи век, затим приповетке о животу у банатском селу (најпознатија “Сирота Банаћанка” која говори о страдањима током 1848. и 1849.) и коначно оне инспирисане српск’о-турским ратом.

Сликарство Стварао са узором на Рембранта и Рубенса. Непоштовања и одступања од сликарских правила и пропорција, однос и осећање за боје и драмски ефекти светлости дефинисали су његов романтички стил. Сликао под историјском тематиком. Најпознатије слике: “Девојка у плавом”, “Жена са лепезом”, “Погибија Карађорђева”, ”На стражи”. Његове слике данас се налазе у Народном музеју.

Девојка у плавом Жена са лепезом

Награда “Ђура Јакшић” У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује награда „Ђура Јакшић“ за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године. Последњи награђен био је Матија Бећковић за књигу “Кад будем још млађи” 2013.

Меморијални музеј Ђуре Јакшића 1980. - у његовој родној кући отворен је њему посвећен меморијални музеј који постаје споменик културе. Oставио је иза себе обимну галерију портрета, двадесетак икона и исто толико композиција са темама из средњевековне и новије историје српског народа.

Споменик Ђури Јакшићу Подигнут 1990. испред његове куће у Скадарлији Аутор: Јован Солдатовић

Спомен-биста Ђури Јакшићу Подигло 1896. на Калемегдану Типографско певачко друштво “Јакшић” Аутор: Петар Убавкић

О лирици Ђуре Јакшића Овај рад читао је Кочић на прослави коју је поводом 25-годишњице смрти Ђуре Јакшића и 70-годишњице рођења Ј. Ј. Змаја приредило Српско академско друштво „Зора" у Бечу. Кочић своју другу књигу „С планине и испод планине", изашлу те исте године, посвећује „успомени неумрлог генија Ђуре Јакшића“.