КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
Osnovne karakteristike poljoprivrede
Advertisements

АКТУЕЛНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА
MEĐUNARODNO FINANSIJSKO PRAVO
Мале хидроелектране у Републици Српској
СТАРОСНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА И ПЕНЗИЈСКИ СИСТЕМ СРБИЈЕ
ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ ОМЛАДИНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗ ОБЛАСТИ ДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА
KRETANJE SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE AP VOJVODINE U GODINI
IZVOZ VINA U EU DRAGICA SAMARDŽIĆ PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE
Planiranje i analiza poslovanja
ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ ФИНАНСИЈСКОГ УПРАВЉАЊА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА
Statistika cena.
HRANA Problemi i rješenja.
Šta pokreće promene na tržištu goriva
Сунцокрет.
BIZNIS PLAN !!! Veljković Uroš 157/09 Ristović Danilo 08/09
Javne finansije - vežbe -
Ekonomska statistika (Makroekonomski računi i modeli) -uvodno predavanje Prof.dr Maja Baćović
MEĐUNARODNO FINANSIJSKO PRAVO
Porez na dohodak građana u Srbiji
САВРЕМЕНО ДРУШТВО И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ
MICS4 Прелиминарни подаци
ULOGA PARLAMENATA U PROCESU ODLUČIVANJA O PRIORITETIMA: SMANJENJE JAVNIH TROŠKOVA ILI STIMULISANJE EKONOMIJE PROGRAM Regionalna konferencija Regionalne.
Bruto domaći proizvod Laković Jana 244/09 Sekulić Mirjana 203/09
MOŽE LI HRVATSKA BEZ STRANIH RADNIKA KONFERENCIJA
FINANCE & TRADE Svetlana Magdelinić, specijalni savetnik.
EKONOMSKI ZNAČAJ I ULOGA TURIZMA
ПРИЗНАВАЊЕ РАСХОДА.
Mihaela Alojzija Eškinja 7a
Međunarodni cvetići Nisu gladni
Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja
Кукуруз.
Др Ката Шкарић Јовановић
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
EKONOMIKA PREDUZEĆA osmo predavanje Rezultati reprodukcije
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ЕНЕРГЕТИКЕ
KAKO RADE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
Autori: dipl. el. ing. Branko Glomazić dipl. el. ing. Milica Glomazić
Osnivanje, razvoj i ciljevi
Развој тржишта основних сточарских производа у Србији у контексту Европских интеграција Раде Поповић, Марија Кнежевић Биљана Штављанин Универзитет у.
MEĐUNARODNO FINANSIJSKO PRAVO
А за труд, награда ће бити петица!
Ass. Alma Zildžić MAKROEKONOMIJA Poglavlje 5 „TRŽIŠTE DOBARA I FINANSIJSKA TRŽIŠTA: MODEL IS-LM” Ass. Alma Zildžić.
Општина пријепоље Генерални пројекат повећања енергетске ефикасности санацијом јавне рАсвете у Општини пријепоље.
Statistika ekonomske aktivnosti
Milica Glomazić, COTEE prof.dr Jadranka Radović, ETF
Основне надлежности по Уговору о ЕЗ
Sistem plata zaposlenih u javnim službama u Srbiji
Gospodarski sastav stanovništva.
ЛИКВИДАЦИЈА ИНДУСТРИЈЕ УГЉА
Високоризични кредити у банкарском сектору Републике Србијe
ODRŽIVI RAZVOJ ENERGETIKE U JUGOISTOČNOJ EVROPI
Светски дан здраве хране
RAZVOJ PORTFELIJA.
PREDSTAVNIK RUKOVODSTVA ZA KVALITET Olivera Radić
Investiraj u Loznicu
LEADER приступ у Републици Србији Тренутно стање
Procena vrednosti kapitala troškovnim pristupom
PRIVREDA SRBIJE PRED IZAZOVOM ČETVRTE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE
Сиромаштво и друштвена изопштеност
Računalni otpad Pošast modernog doba Edi Vulić 2.a.

ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ДРЖАВЕ
Republika Srpska Institute of Statistics, Director General
Ministarstvo zaštite životne sredine
Studiju izradio Luka Mišović
Poglavlje treće: Troškovi kao vid ulaganja u reprodukciju
Teorija ekonomske integracije
Ana Cvejić i Olivera Petrović VII1
Студијски програм Економија и менаџмент енергетике
Транскрипт презентације:

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ 22. март 2019. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ Проф. др Јасмин Комић, в. д. директора Републичког завода за статистику Републички завод за статистику

Просјечна мјесечна плата након опорезивања 896 КМ СТАТИСТИКА РАДА ФЕБРУАР 2019. Просјечна мјесечна плата након опорезивања 896 КМ Просјечна мјесечна бруто плата 1 391 КМ Републички завод за статистику Просјечна мјесечна плата након опорезивања у Републици Српској, исплаћена у фебруару 2019. године износила је 896 КМ, а просјечна мјесечна бруто плата 1 391 КМ. Просјечна плата након опорезивања исплаћена у фебруару 2019. у односу на исти мјесец претходне године номинално је већа за 6,5%, док је у односу на јануар 2019. номинално већа за 1,0%.

Графикон 1. Просјечнe платe након опорезивања, по мјесецима СТАТИСТИКА РАДА КМ Републички завод за статистику Графикон 1. Просјечнe платe након опорезивања, по мјесецима Посматрано по подручјима, у фебруару 2019. године, највиша просјечна плата након опорезивања исплаћена је у подручју Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања и износила је 1 378 КМ. Са друге стране, најнижа просјечна плата након опорезивања у фебруару 2019. исплаћена је у подручју Грађевинарство 617 КМ.   У фебруару 2019. године, у односу на фебруар 2018, највећи номинални раст плате након опорезивања забиљежен је у подручјима Административне и помоћне услужне дјелатности 22,0%, Остале услужне дјелатности 19,4% и Пословање некретнинама 17,9%. У истом периоду, смањење плате, у номиналном износу, забиљежено је једино у подручју Пољопривреда, шумарство и риболов 0,5%.

Годишња инфлација (II 2019/II 2018.) 0,8% СТАТИСТИКА ЦИЈЕНА ФЕБРУАР 2019. Мјесечна инфлација 0,5% Годишња инфлација (II 2019/II 2018.) 0,8% Републички завод за статистику Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Републици Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у фебруару 2019. године у односу на претходни мјесец, у просјеку су више за 0,5%, док су у односу на фебруар 2018, у просјеку више за 0,8%.

раст цијена пад цијена Одјељак Алкохолна пића и дуван 4,1% СТАТИСТИКА ЦИЈЕНА ФЕБРУАР 2019. раст цијена Одјељак Алкохолна пића и дуван 4,1% Одјељак Здравство 2,9% пад цијена Одјељак Одјећа и обућа 12,1% Одјељак Остала добра и услуге 1,7% Републички завод за статистику Од 12 главних одјељака производа и услуга, више цијене забиљежене су у осам, док су ниже цијене забиљежене у четири одјељка.   Највећи раст цијена у фебруару 2019. године у односу на фебруар 2018. забиљежен је у одјељку Алкохолна пића и дуван (4,1%) гдје се највећи проценат односи на групу Дуван 6,4% и посљедица је повећања акциза на дуван и дуванске производе, затим слиједи одјељак Здравство (2,9%) због виших цијена појединих лијекова у групи Фармацеутски производи од 4,7%. Највећи пад цијена забиљежен је у одјељку Одјећа и обућа (12,1%) усљед акцијских цијена и сезонских снижења у обје групе, Одјећа 11,2% и Обућа 14,2%, затим у одјељку Остала добра и услуге (1,7%) у којем су ниже цијене забиљежене у групи Остале личне ствари 5,6%.

Десезонирана индустријска производња (II 2019/I 2019.) већа 2,1% СТАТИСТИКА ИНДУСТРИЈЕ ИНДЕКС ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ Десезонирана индустријска производња (II 2019/I 2019.) већа 2,1% Календарски прилагођена индустријска производња (II 2019/II 2018.) мања 11,7% Републички завод за статистику Десезонирана индустријска производња у фебруару 2019. године у поређењу са јануаром 2019. године већа је за 2,1%. У истом периоду у подручју Вађење руда и камена остварен је раст од 20,0% и у подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији раст од 2,7%, док је у подручју Прерађивачка индустрија забиљежен пад од 0,9%.   Календарски прилагођена индустријска производња у фебруару 2019. године у поређењу са истим мјесецом 2018. године мања је за 11,7%. У истом периоду у подручју Прерађивачка индустрија забиљежен је пад од 13,1% и у подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији пад од 15,2%, док је у подручју Вађење руда и камена остварен раст од 3,1%.

Број запослених у индустрији већи 0,4% СТАТИСТИКА ИНДУСТРИЈЕ ЗАПОСЛЕНИ У ИНДУСТРИЈИ I-II 2019/ I-II 2018. Број запослених у индустрији већи 0,4% Републички завод за статистику Број запослених у индустрији у фебруару 2019. године у односу на исти мјесец прошле године већи је за 0,4% и у односу на јануар 2019. године за 0,3%, док је у односу на на просјечан мјесечни број запослених у 2018. години мањи за 0,7%. Број запослених у индустрији у периоду јануар – фебруар 2019. године, у односу на исти период прошле године, већи је за 0,4%. У истом периоду у подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији забиљежен је раст од 9,7%, док је у подручју Прерађивачка индустрија забиљежен пад од 0,4% и у подручју Вађење руда и камена пад од 4,8%.

Покривеност увоза извозом 83,7% СТАТИСТИКА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ ЈАНУАР - ФЕБРУАР 2019. Обим робне размјене Републике Српске са иностранством 1 милијарда и 237 милиона КМ ИЗВОЗ 564 милиона КМ УВОЗ 673 милиона КМ Покривеност увоза извозом 83,7% Републички завод за статистику Према подацима статистике спољне трговине у периоду јануар - фебруар 2019. године обим робне размјене Републике Српске са иностранством износио је око 1 милијарде и 237 милиона КМ, од чега се на извоз односи 564 милиона КМ, а на увоз 673 милиона КМ. У оквиру укупно остварене робне размјене Републике Српске са иностранством у периоду јануар - фебруар 2019. године, проценат покривености увоза извозом био је 83,7%.

СТАТИСТИКА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ хиљ. КМ Републички завод за статистику Посматрајући по мјесецима, извоз у фебруару 2019. године у односу на јануар 2019. године повећан је за 8,9%, док је у односу на фебруар 2018. године повећан за 0,3%. Увоз је у фебруару 2019. године у односу на јануар 2019. године повећан за 26,3%, док је у односу на фебруар 2018. године смањен за 6,3%. Посматрано по групама производа, у периоду јануар - фебруар 2019. године у структури извоза највише учествују eлектрична енергија 9,1%, затим вјештачки корунд, алуминијум оксид и алуминијум хидроксид 7,7% и дијелови обуће 5,9%. У структури увоза, највише учествују лијекови 4,2%, потом слиједи електрична енергија 3,4% и лични аутомобили и друга моторна возила намијењена превозу до десет особа 2,5%. 2018 2019 Графикон 2. Извоз и увоз по мјесецима

ЈАНУАР - ФЕБРУАР 2019. Италија 16,3% односно 92 милиона КМ СТАТИСТИКА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ ЈАНУАР - ФЕБРУАР 2019. ИЗВОЗ: Италија 16,3% односно 92 милиона КМ Хрватска 11,8% односно 67 милиона КМ Србија 11,2% односно 63 милиона КМ Србија 18,0% односно 121 милион КМ Италија 12,8% односно 86 милионa КМ Њемачка 9,1% односно 61 милион КМ УВОЗ: Републички завод за статистику У погледу географске дистрибуције робне размјене Републике Српске у периоду јануар - фебруар 2019. године у извозу највише учествује Италија са 16,3%, затим Хрватска са 11,8% и Србија са 11,2%. У истом периоду у структури увоза највише учествује Србија са 18,0%, Италија са 12,8% и Њемачка са 9,1%. Посматрајући земље са највећим учешћем у обиму робне размјене са Републиком Српском, највећа покривеност увоза извозом у периоду јануар - фебруар 2019. године остварена је са Швајцарском и износи 803,5%, док је најмања покривеност остварена са Народном Републиком Кином, 3,2%. У периоду јануар - фебруар 2019. године, према економским групацијама земаља, највише се извозило у земље Европске уније (28 чланица) 428 милиона КМ, док се највише увозило, такође, из земаља Европске уније (28 чланица) 375 милиона КМ.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ 22. март 2019. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ХВАЛА НА ПАЖЊИ Републички завод за статистику