,,ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ’’ МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Савремени српски песник. Рођен 1939. године. Члан је САНУ. За своје песништво добио је многе награде: Милан Ракић, Дисово пролеће, Његошеву итд. Позната му је поема ,,Ћераћемо се још’’, а једну од својих најпознатијих песама посветио је својој супрузи Вери Павладољској.

О Светом Сави постоје многе приче, а народ је испрео и права предања О Светом Сави постоје многе приче, а народ је испрео и права предања. Он је божанство које путује по српским земљама, заводи ред, благостање, подучава народ како да боље живи у слози и љубави и од свог рада. Предања о њему везана су за многе крајеве српске земље, а нарочито у Србији и Црној Гори. На тај начин је он свуда присутан и повезан са животом српског народа, без обзира где живи.

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ Када је Свети Сава ишао по земљи, Још пре свога рођења, Док се звао Растко, Као што иде и сада, Само га не видимо, А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама, Ка Савином извору, На Савином врху, Куда и ми идемо, Јер другог пута и нема.

САВИНА СТОПА Приповеда се да је Растко Немањић, бежећи са очевог двора, а да би заварао потеру, ходио планином Јелицом, која иначе беше непроходна. Где год би стао скачући са камена на камен, ноге су му потањале. Његове стопе дуге су задржале траг у камену, а народ, чувајући успомену на њега, прозва то место Савине стопе.

САВИН ИЗВОР Савин извор налази се у селу Одмење код Краљева (Одмењска вода). Још од 12. века користила се за видање рана у манастиру Студеница. По народном веровању, Свети Сава је, пролазећи овим крајевима, застао крај извора да се одмори , дотакао га својим штапом и благословио и учинио лековитим. На извору се и данас налази спомен-плоча Светом Сави.

Једно предање говори о томе како су мештани открили лековитост ове изворске воде. Једно губаво кљусе намерно су протерали у шуму не би ли и друге звери огубавило. Међутим, оно случајно наиђе на извор, напоји се и окупа, а тело му се очисти, оно оздрави и врати се свом господару. Од тада и људи користе лековита својства ове воде.

Када је негде око Савина дана, Наишао Савином страном, Напали су га пси, Као што и сада нападају Свакога ко се упути Савиним траговима.

САВИНДАН Празник, 27. јануара, којим се обележава успомена на Светог Саву, првог српског просветитеља и архиепископа српске цркве. Од 1840. законом постаје и школска слава. Прослављају га многе занатлије, али и сточари, јер се Сава сматра вучјим пастиром.

Путник је најпре саставио три прста, Како је одредио да се и ми крстимо, Плашећи их законом Од кога су још више побеснели, А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен, Али камење беше замрзнуто, Свезано за земљу студеним синџирима, Јер беше јака зима, Као и ове године, Као и увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала, Савин кук и Савин лакат, По продолима и јаругама земље Због које је подељен свет.

САВИН КУК Савин кук је један од најлепши врхова Дурмитора, на 2313 метара, изнад Црног језера. Легенда каже да се Сава често успињао на овај планински врх. А ту је близу и Савина вода, где је, по предању, Сава прекрстио штапом и из земље се појавила вода. Данас се народ пење по ову воду на Светог Илију и чувају воду да их штити од зла.

САВИН ЛАКАТ ,,Кад је Свети Сава пошао из Милешева по Херцеговини, дође до једне повеће стене између Пријепоља и Пљеваља, па се ту заустави и наслони се лактом на њу, да се одмори. Кад је пошао даље, на оном месту, где се био наслонио, остало је удубљење, у којем се јасно распознаје лакат. Ту стену народ зове Савин лакат.’’ (Владимир Ћоровић, Свети Сава у народном предању)

Када је Свети Сава отпасао мач уста, Једино оружје које је носио, А које је и нама оставио, Говорећи ове речи: Нека је проклета земља у којој су Пашчад пуштена, а камење свезано.