Структура програма у Паскалу Структура блока Декларација лабела Дефиниција константи Дефиниција типова Декларација променљивих Декларација потпрограма Наредбе

Структура блока Програм у Паскалу се састоји од заглавља и блока. У заглављу наводимо име програма и, опционо, попис параметара преко којих је програм повезан са својим окружењем.

Структура блока У многим верзијама Паскала, као што је Turbo Pascal, овај попис параметара може у потпуности бити изостављен, када се подразумевају параметри input (стандардни улаз) и output (стандардни излаз).

Структура блока program prviprogram; begin writeln('Dobro dosli u svet programiranja. Ovo je nas prvi program.'); readln; end.

Структура блока program ime blok ( ) , ; .

Структура блока У блоку се налазе описи подака и описи наредби које се извршавају програму. Сви ентитети који се користе у програму (симболичка имена константи, имена типова, променљивих и др.) морају претходно да буду декларисани у одговарајућим деловима блока.

Структура блока Непотребни делови се могу изоставити али је њихов редослед тачно одређен и обавезујући Сваки блок мора да садржи најмање једну наредбу.

Структура блока deklaracija labela definicija konstanti definicija tipova deklaracija promenljivih deklaracija procedura deklaracija funkcija naredbe

Декларација лабела Лабела је број у опсегу од 0 до 9999. У TurboPascalu лабела може бити зада-та као и сваки други идентификатор. Можемо декларисати више лабела које су у декларацији одвојене зарезима. Свака лабела мора да буде јединствена у програму.

Декларација лабела label oznaka ; ,

Дефиниција константи Уколико се неке константе често понављају у програму, згодно је дефинисати им симболичко име. То се симболичко име онда користи у програму на исти начин као и сама константна вредност.

Дефиниција константи Преводилац ће, приликом превођења, сваку појаву симболичког имена константе заменити одговарајућом вредношћу. Предност задавања симболичког имена константама: ако мењамо вредност константе онда је довољно урадити то само на једном месту – у оквиру њене дефиниције.

Дефиниција константи Ево неких примера дефиниције константи: const pi=3.1415926; kamata=0.05; brojdana=7;

Дефиниција константи const ime ; = konstanta

Дефиниција типова Поред стандардних типова који су унапред дефинисани у оквиру језика, могуће је дефинисати и сопствене типове. type ime ; = tip

Декларација променљивих Свака променљива која ће се појавити у програму мора да буде декларисана навођењем њеног имена и типа.

Декларација променљивих Ово је неопходно како би преводилац знао колико меморијских локација треба да за променљиве резервише као и величину тих локација, обзиром да променљиве различитих типова могу да заузимају различит меморијски простор.

Декларација променљивих var ime ; : tip ,

Декларација потпрограма Нека израчунавања која се често понављају могу се издвојити у посебне целине које називамо потрограмима. Још важнији разлог за увођење пот-програма је олакшавање пројектовања програма.

Декларација потпрограма Потпрограми могу бити процедуре или функције. Сваки потпрограм мора да унапред буде декларисан пре него што се позове.

Декларација потпрограма procedure ime ; blok lista parametara function : tip

Наредбе Сваки блок мора да садржи овај одељак. У оквиру њега наводимо извршне наредбе, тј. наредбе које представљају одређену обраду предвиђену алгорит-мом. Наредбе су обавезно одвојене знаком ';'.

Наредбе Једини случај када се овај знак може (али не мора) изоставити на крају наредбе је ако иза тога следи end. Такође, видећемо да се не сме употребити ';' пре else, јер ће то преводилац протумачити на начин на који вероватно нисмо желели.

Наредбе begin naredba ; end