ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ Др Мирјана Тошић

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ ЦИЉ: УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА НАСТАВНИКА У ОБЛАСТИ ЗНАЧАЈА ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ И УТИЦАЈА НА ЗДРАВЉЕ ИСХОД: НАСТАВНИК ЋЕ БИТИ У СТАЊУ ДА ПЛАНИРА НАСТАВУ У СКЛАДУ СА ЗДРАВСТВЕНИМ СТАТУСОМ УЧЕНИКА

ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ У ЦИЉУ УНАПРЕЂЕЊА ЗДРАВЉА ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ У ЦИЉУ УНАПРЕЂЕЊА ЗДРАВЉА Значај физичке активности за људски организам на првом месту се огледа у улози очувања његове здраве функције, како у физичком и здравственом, тако и у психичком и у менталном смислу. Физичка активност, уколико се упражњава на умерен и адекватан начин који варира од особе до особе и зависи од њених особина, као што су пол, старост и конституција, утиче на укупно очување виталности, кондиције и животне функције. Физичка активност је свако кретање тела помоћу снаге и мишића која доводи до потрошње енергије, а која се мери вишком утрошене енергије изнад базалног метаболизма.

САМОСТАЛНИ ФАКТОР РИЗИКА – НЕДОВОЉНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ Физичка неактивност школске деце може да утиче на неправилан развој тела и фактор је ризика за настајање деформитета (кичменог стуба, грудног коша, стопала...) и хроничних незаразних болести. Код особа које су оболеле од кардио-васкуларних обољења cмртност је већа чак за 3,5 пута. Редовна, правилно дозирана физичка активност значајан је чинилац здравог начина живота који и до 50% може утицати на превенцију појаве хроничних незаразних обољења (рака дојке и дебелог црева, дијабетеса и исхемијске болести срца). Сви подаци су из Извештаја Светске здравствене организације

ПРЕПОРУКЕ СЗО О ФИЗИЧКОЈ АКТИВНОСТИ У ФУНКЦИЈИ ОЧУВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА ЗДРАВЉА ДЕЦЕ И МЛАДИХ У узрасту од 5 до 17 година физичка активност подразумева игру, спорт, вожњу бицикла, рекреацију, планиране вежбе у оквиру физичког васпитања у школи. Деци и младима у циљу очувања и побољшања здравља срца, плућа и мишићно-скелетног система, препоручује се 60 минута умерене до енергичне физичке активности дневно. Интензивнију физичку активност, која подразумева и јачање мускулатуре, потребно је упражњавати најмање три пута недељно.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ИЗ 2013. 82,3% деце је изјавило да су се у слободно време најмање једном до два пута недељно бавила физичким активностима (тако да се задувају и озноје) 86,7% дечака и 77,8% девојчица 90,9% деца из Шумадије и Западне Србије 87,9% као и деца из најбогатијих домаћинстава 97,6% ученика редовно похађа наставу физичког васпитања Резултати истраживања ИЗЈЗС „Др Милан Јовановић Батут“

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА СМО ФИЗИЧКИ АКТИВНИ? Подизање свести о значају физичке активности je питање које захтева шире друштвено укључивање, уз адекватан мултисекторски, мултидисциплинарни и културолошки прихватљив приступ. Већина деце која се баве спортом и физички су активна у детињству, задрже такве навике и касније кад одрасту. Физичка активност има позитиван учинак на развој – деца која се од малена баве неком спортском активношћу, већ у раној животној доби развијају радне навике и самодисциплину. . 7

УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ОРГАНИЗАМ У ЦЕЛИНИ Свакодневна, индивидуално оптимално дозирана, физичка активност повољно делује на организам у целини и доводи до: 1. Хемодинамских промена: - смањење крвног притиска; - успоравање срчаног рада. 2. Морфолошких промена: - повећање мишићне масе; - јачање коштано-зглобног система; - ефикаснији рад срца. . 8

3. Метаболичких промена: - боља осетљивост на инсулин; - повећање нивоа ХДЛ; - смањење концентрације триглицерида; - смањење коагулабилности крви. 4. Неурохормоналних промена: - смањење активности симпатикуса; - повећање електричне стабилности срца; - вазодилатација коронарних артерија. 5. Психолошких промена: - повећање емотивног капацитета и постизање емотивне стабилности.

СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИ ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИ ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ Током редовног школовања, као део превентивних мера здравствене заштите, организују се систематски прегледи чија је намера да прате развој детета и да се на време уочи неки проблеми. Систематски (I, III, V, VII ОШ, I и III СШ) Контролни ( II, IV, VI, VIII ОШ, II и IV СШ) Систематски преглед у петом разреду Пети разред је време када почиње пубертет, а потребно је и пратити наставак физичког развоја сваког детета. Почетак разредне наставе, мора се пратити и њихово прилагођавање.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА РАЗВОЈ КОШТАНО-МИШИЋНОГ СИСТЕМА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА РАЗВОЈ КОШТАНО-МИШИЋНОГ СИСТЕМА Здраве кости настају у детињству и расту до 20. године. 90% коштаног раста се дешава између 10–20. године, па је детињство и младост критичан период за изградњу костију. Утицај вежби под повећаним оптерећењем за време ране изградње костију и појачана физичка активност повећава изградњу коштане масе. Пример вежби које треба радити за изградњу коштане масе су: трчање, прескакање конопца, вежбе снаге сопственим телом – чучњеви, склекови.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА КОШТАНО МИШИЋНИ СИСТЕМ Под утицајем мишићних контракција капилари се пуне (количина крви расте), боља исхрана мишића, мишићи постају гипкији и снажнији, унутрашња температура расте док мишићи раде. Пример вежби које имају велики утицај на мишиће: 1. ходање; 2. трчање; 3. вежбе истезања мишића; 4. играње-плесови; 5. групни спортови.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ Kардиоваскуларни систем пролази кроз промене: повећање минутног волумена срца; ширењe крвних судова скелетних мишића; метаболичкe промене. Пример вежби које треба радити који има велики утицај на кардиоваскулани систем: 1. пливање; 2. трчање; 3. вожња бицикла.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И УТИЦАЈ НА РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ Приликом кретања повећава се потреба за кисеоником: Мишићи који учествују у дисању морају интензивније да раде, што доводи до њиховог јачања. Јачи мишићи могу снажније да покрећу грудни кош. Повећава се удах и издах (повећава плућни капацитет, а дисање постаје еластичније). Пример вежби које позитивно утичу на респираторни систем: 1. пливање; 2. гимнастика; 3. играње – плесови.

Хвала на пажњи