POSTULATI SPECIJALNE TEORIJE RELATIVNOSTI KOSANIC TEODORA

Ajnštajn je imao potpuno novi pogled na svet, kakav niko pre njega nije imao. Tako je 1905. godine postavio svoju poznatu Specijalnu Teoriju Relativnosti (STR). STR razmatra samo predmete ili sisteme koji se, jedni prema drugima, kreću ili konstantnom brzinom ili se uopšte ne kreću.

Na osnovu rezultata mnogih eksperimenata, Ajnštajn je došao do dva vrlo važna zaključka, dva postulata, na kojima je zasnovao celu Specijalnu teoriju relativnosti. Prvi postulat: Svi fizički zakoni izražavaju se u istom obliku u svim sistemima koji se kreću ravnomerno pravolinijski. Ovaj postulat predstavlja tzv. Ajnštajnov princip relativnosti. ŠTA TO ZAPRAVO ZNACI????

PRVI POSTULAT...primer Neka čovek krene sa Zemlje na svemirsko putovanje, i neka se on konstantno kreće brzinom u odnosu na Zemlju. Dok on tako krstari kroz prostor i izgubi Zemlju iz vida, odjednom iza sebe opaža drugu raketu, i biva iznenađen lakoćom kojim ga ova raketa pretiče. Vozač ove druge rakete čak može da pomisli da se raketa koju zaobilazi uopšte ne kreće! Kako će ovaj "zvezdani putnik" da dokaže da se kreće?

Brzo se dolazi do zaključka da je bez korišćenja nekog "nepokretnog" predmeta radi merenja brzine posmatrača nemoguće reći ko se kreće a ko miruje, ako neko uopšte miruje. U stvari ako bi se posmatrač nalazio negde daleko od svih zvezda i planeta, bez ičega što bi mogao da koristi kao referentnu tačku za merenje brzine, on nikad neće saznati da li se kreće ili ne! Ovo je bila činjenica do koje je Ajnštajn došao – svako kretanje je relativno (odatle i naziv teorija relativnosti). Nikada ne možemo govoriti o apsolutnom kretanju, već samo o kretanju u odnosu na nešto drugo. Ajnštajn je pojam "relativno" vrlo slikovito objasnio jednom poznatom rečenicom:

Drugi postulat : Brzina svetlosti, odnosno maksimalna brzina prenošenja interakcije, ista u svim inercijalnim sistemima. Ovaj postulat je direktna posledica rezultata koji su dobijeni na osnovu Majkelson-Morlijevog eksperimenta. Upravo taj eksperiment je pokazao da bez obzira na pravac prostiranja svetlosti, tj. na način na koji se sistem reference kreće, brzina svetlosti uvek ima istu vrednost. A STA ZAPRAVO OVO ZNACI???????

Ako bi se jedan dečak nalazio na platformi i bacio loptu, to znači da bi se lopta u odnosu na njega kretala bez obzira da li se platforma kreće ili ne. Ako bi se platforma kretala, na primer, prema mostu,a dečak baci loptu prema mostu brzina lopte i platforme će se sabrati i dati ukupnu brzinu lopte u odnosu na most, i tom brzinom će lopta udariti u most.

U malo složenijoj situaciji, gde ulogu dečaka igra neka zvezda, mosta – teleskop na Zemlji, a ulogu lopte svetlosni talas koji putuje sa zvezde do Zemlje. Ako bi se zvezda i Zemlja približavale analogno situaciji sa dečakom, očekivali bi smo da se brzine sabiraju, odnosno svetlosni talas bi trebalo da "udari" u teleskop. Na ovakav način posmatrač bi odredio dve različite brzine svetlosti, i to je potpuno ispravno sa stanovišta Njutnove fizike, ali je u suprotnosti sa Drugim postulatom.

Iskaz ovog postulata bio je revolucionaran Iskaz ovog postulata bio je revolucionaran. Ipak, Ajnštajn ga je uzeo kao jedan od osnovnih postulata STR, bez obzira na to što je izgledalo da je u suprotnosti sa zdravim razumom. STR je tada bila veoma teško prihvatljiva većini tadašnjih naučnika. Ona je menjala do tada njihov ustaljeni njutnovski pogled na svet. U njutnovoj fizici nije bilo ogranicenja u pogledu postizanja velikih brzina u prirodi. Medjutim, po STR najveca brzina u prirodi je brzina svetlosti i ona iznosi 300 000 km/s i obelezava se sa c. Ne postoji materijalno telo koje moze da dostigle brzinu svetlosti. C =