Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Кинематика и кретање.

Сличне презентације


Презентација на тему: "Кинематика и кретање."— Транскрипт презентације:

1 Кинематика и кретање

2 Шта је кретање? Кретање –промена положаја тела
(у односу на друга тела) Увек се дефинише у односу на неки референтни систем

3 Референтни систем Референтни системи су везани за посматрача у односу на кога се посматра кретање Могу мировати или се кретати Ако мирују или се крећу равномерно - инерцијални системи Ако се крећу убзано - неинерцијани системи Релативност кретања

4 Праволинијско и криволинијско кретање

5 Сложено кретање и ротације
Свако сложено кретање може се представити као комбинација Транслације и ротације

6 Транслаторно кретање Транслација - свака права (или раван) која спаја тачке у телу остаје паралелна током кретања

7 Ротационо кретање Ротација - све тачке тела које ротира крећу се по концентричним круговима чији су центри на истој правој-оса ротације

8 Кинематика Област физике која проучава кретање, без узимања у обзир маса тела и сила које делују међу њима. Честични модел – модел материјалне тачке. Занемарује се расподела маса тела по простору, тј. она се сматрају материјалним тачкама.

9 Положај тела Представља место на коме се тело у датом тренутку налази.
Положај тела се одређује у односу на неки референтни систем. Вектор положаја спаја координатни почетак (посматрача појаве кретања неког тела) и дату тачку у координатном систему у којем се тело налази, а усмерен је ка датој тачки

10 Померај тела Вектор помераја спаја почетни и крајњи положај тачке приликом кретања - најкраће растојање Dx = x2 -x1 Померај је дефинисан правцем, смером и интензитетом - векторска величина.

11 Пут, путања Кретање материјалне тачке се сматра познатим у потпуности ако се зна њен положај у простору у сваком тренутку времена. Низ узастопних положаја у којима се материјална тачка налазила у датим временским тренуцима назива се путања. Део путање који је материјална тачка прешла за одређени временски интервал назива се пут.

12 Време Интервал времена је разлика крајњег и почетног тренутка током којег се одвијала промена неке физичке величине. Dt=t2-t1 Свако мерење времена представља заправо мерење промене неке физичке величине.

13 Брзина Брзина у најширем смислу је промена неке величине у јединици времена. Промена пређеног пута, броја распаднутих језгара, националног доходка, количине наелектрисања итд... У ужем смислу брзина је промена положаја (координате) у јединичном времену. Односно, ако се не нагласи величина о којој се ради, подразумева се да је у питању кретање.

14 Тренутна брзина Тренутна брзина се дефинише као померај у бесконачном малом временском интервалу. Јединица : m/s Друге јединице: километар на час (km/h), центиметар у секунди (cm/s),..., миља на час (mph), … Брзина вектор – може да се мења по: - интензитету, - правцу, смеру.

15 Средња брзина Средња брзина је укупна промена посматране величине (помераја) која се одиграла у одабраном временском интервалу и дефинише се као количник укупне промене и укупног времена.

16 Убрзање Количник промене брзине у јединици времена:
Тренутно убрзање је промена брзине у бесконачном малом временском интервалу. Јединица: m/s2. Векторска величина, има исти правац и смер као промена брзине. Убрзање је вектор – може да се мења по: - интензитету, - правцу, - смеру.

17 Кретање константном брзином
Убрзање је једнако нули Брзина је константна

18 Праволинијско кретање са константним убрзањем- убрзано кретање
Брзина и убрзање су истог правца и смера Убрзање је константно (плаве стрелице имају исту дужину) Брзина се повећава (црвене стрелице постају све дуже и дуже)

19 Праволинијско кретање са константним убрзањем
Убрзање је стално исте вредности, asr=a У почетном тренутку (t=0) тачка има положај x0, и почетну брзину v0 , a у неком каснијем тренутку t , положај x, и неку тренутну брзину v. Промена брзине за за време t износи v - v0, тако да је убрзање једнако: А тренутна брзина: Ако је v0 =0

20

21 Праволинијско кретање са константним убрзањем
У почетном тренутку брзина је v0 и временом брзина расте, те је највећа на крају кретања : Средња вредност брзине ѕа време t, једнака је половини минималне и максималне вредности брзине: Положај (пређени пут) за време t : сменом: Најједноставнији случај: x0 =0, v0 =0

22 Слободни пад Пример праволинијског кретања са константним убрзањем.
Сва тела која падају ка центру земље имају исто убрзање - g = 9,81 m/s2 независно од њихове масе-занемарује се отпор ваздуха. Падање тела изазива гравитација - гравитационо убрзање.

23 Слободни пад Почетна брзина v0 =0 Средња вредност гравитационог убзања
g = 9,81 m/s2 Брзина: Положај: Пређени пут: или

24 Хитац наниже Са почетном брзином v0: Брзина: Пређени пут:
Веза између брзине и пређеног пута:

25 Праволинијско кретање са константним убрзањем- успорено кретање
Брзина и убрзање, иако истог правца, су супротних смерова Убрзање је константно (плаве стрелице имају исту дужину) Брзина се смањује (црвене стрелице постају све краће и краће)

26 Праволинијско кретање са константним убрзањем-успорено кретање
У почетном тренутку (t=0) тачка има положај x0, и почетну брзину v0 , a у неком каснијем тренутку t , положај x, и неку тренутну брзину v=0. Тело успорава са константним убзањем. Тренутна брзина код равномерног успореног кретања: Пређени пут за време t:

27 Хитац навише Пример равномерног успореног праволинијског кретања.
Брзина: Пређени пут: Веза између брзине и пређеног пута:

28 Криволинијско кретање
Код праволинијског кретања брзина и убрзање могу да се мењају само по интензитету. Код криволинијског кретања брзина и убрзање се мењају и по интензитету и по правцу. Свако криволинијско кретање је убрзано, јер промена брзине по правцу изазива убрзање и онда када се не мења интензитет брзине. Свако криволинијско кретање може да се сведе на кружно кретање по фрагментима различитих полупречника.

29 Хоризонтални хитац Кретање константном брзином у правцу x- осе:
Слободни пад у правцу y-осе: Померај и брзина: Време када тело падне на земљу y=0: Домет зависи од почетне брзине и висине:

30 Коси хитац Кретање константном брзином у правцу x- осе, ax = 0:
Вертикално кретање, ay = -g (хитац навише) Укупни померај и брзина:

31 Висина косог хитца У највишој тачки је: vy=0 , y=h.

32 Домет косог хица Када је y=0, x=D:
Домет косог хица зависи од угла и почетне брзине Највећи домет је за угао од 45о (хитац 2) Осим за 45о, постоје 2 угла за које је исти домет, при чему они када се саберу дају 90о

33 Вулкани и коси хитац

34 Ротационо кретање Ротационо кретање: тело се креће по кружним путањама чији центри леже на оси ротације Уколико је брзина тела константна, кретање је униформно кружно кретање.

35 Кинематика ротационог кретања
Тачке које ротирају имају различите (линијске = периферијске) брзине v ако се налазе на различитој удаљености од осе ротације – даље се крећу брже Ако се изврши ротација за пун угао, посматрана тачка је прешла пут једнак обиму кружнице 2pr

36 Угаона брзина Периферна брзина дефинисана је као: При чему је:
С обзиром да периферна брзина није иста за све тачке једног тела које ротира уводи се угаона брзина: Угаона брзина је иста за све тачке тела које ротира. Веза ове две брзине је: 36 36

37 Центрипетално убрзање
Брзина може да се мења: по интензитету по правцу и смеру Код униформне ротације се мења по правцу (вожња по кривини, ротација Земље око Сунца) Убрзање које се јавља услед промене правца брзине се назива центрипетално убрзање.

38 Центрипетално убрзање
На основу сличности троуглова Dv / v = Dr / r Центрипетално убрзање ac= Dv /D t односно:


Скинути ppt "Кинематика и кретање."

Сличне презентације


Реклама од Google