Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама,рељефом и дуборезом,јер она сама гради споменике у срцу онога који је чита.                                                                                                                                                                                                

Природа и смисао књижевности – уметнички доживљај

Књижевност у ширем значењу Књижевност у ужем значењу Kњижевност у ширем значењу (литературa)  и уметничкa књижевност (белетристикa) Књижевност у ширем значењу литература све што је написано у различитим областима људског духа задовољава људску потребу за знањем преношење информација језик и стил везани су за намену текста једнозначност Књижевност у ужем значењу белетристика уметничка књижевност – писана (ауторска) и усмена (народна) књижевност одраз субјективног доживљаја или личног става изазивање естетског доживљаја посебно организован језички израз вишезначност

Књижевно дело је сложена смислена целина која има своју структуру. и као такво предмет је науке о књижевности дисциплине науке о књижевности ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ проучава процесе уметничког стварања ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ проучава књижевне појаве у историјском настајању и развоју КЊИЖЕВНА КРИТИКА вреднује и тумачи дело олакшавајући читаоцима разумевање

СМИСАО КЊИЖЕВНОСТИ откривање светова, људи САЗНАЈНА УЛОГА образовање уживање у лепоти оплемењивање људе култивисање емоција богаћење речника САЗНАЈНА УЛОГА Књижевна дела пружају читаоцу сазнања о природи, о друштвеној стварности и људима одређене епохе, о људским односима; она обогаћују човека знањем. ДРУШТВЕНА УЛОГА Сваки писац, прави уметник, у свом књижевном делу остварује и неку своју идеју, неко своје схватање о животу и свету и тако истовремено оставља и неку врсту поруке читаоцима, сугестију да тежи ка усавршавању људскога друштва и човечанства. Самим тим он утиче на промене у друштву, на прогресивна друштвена кретања. ВАСПИТНА УЛОГА Књижевна дела, осим сазнања која пружају читаоцима, делују васпитно на њих, утичу на њихово морално изграђивање, развијају код циталаца тежњу за остварењем естетичког идеала, тежњу ка лепом, узвишеном и савршеном — она и васпитавају читаоца. Док чита једно књижевно дело, читалац сазнаје много шта: и добро и зло, и лепо и ружно о људима у животу и опредељује се увек за оно што је добро и лепо, што служи напретку човечанства, а осуђује оно што је зло и ружно, и жели да се бори против свега назаднога у друштву...